НЕБОЈША ВАСОВИЋ

               ИНИЦИЈАЦИЈА

   

Никада не читај историје,

научне расправе, студије о

судбинама појединих народа,

или такозваног човечанства.

Књиге сасвим сигурно лажу.

Ако желиш да сазнаш истину,

пронађи некако старе новине,

од пре десет, педесет или сто година.

Видећеш да ништа није било случајно,

да су сви ратови били заказани

тачно у секунд, да су болести

и епидемије биле ширене по плану,

да чак ни падање лишћа у јесен

није било тек онако.

Схватићеш да је и твоје читање

старих новина такође укалкулисано

у немогућност сазнавања истина

осим онда кад је већ све касно,

и жута боја новина се прелива у браон.

ВРЕМЕ

 

Толико пут сам то чуо:

„Време ће све поставити

на своје место.“

То звучи као утеха,

као обећање правде.

Али, време неће ништа

поставити на своје место

јер време се стално

претвара у простор

у коме, на жалост,

има довољно места за све.

 

                   МОЋ

 

Не упуштај се ни у шта

са било којим човеком или женом,

ако не умеш да процениш

колико су претходно патили.

Јер ако су патили више од тебе

згазићете као смокву на

путељку, као пикавац,

залуталу душицу.

Згазиће те тако да ћеш знати

зашто су те згазили,

тако да ћеш жалити

што ниси патио више од њих –

да би ти њих могао згазити.

              

                  ИНИЦИЈАЦИЈА

Био сам  успаљени младић

од неких 18 година.

Једног дана,

упознали су ме са девојком

за коју су ми рекли

да „даје свима“.

Било је лето, читаво поподне

проведох с њом на Сави,

а увече сазнах

да је не занимам.

Био сам можда први кога је одбила

јер је била видовита.

Десет година пре но што сам почео

да пишем стихове,

она је наслутила да нема посла са мном

него са песником.

А песнику се ништа не даје.

Од њега се узима – да би се дало другима.

________________________________

НЕБОЈША ВАСОВИЋ (1953. – ) . Песник, врсни есејиста.  Књиге поезије : Струна / Сутон (1984), Со лично  (1986), Бразил ( 1986), Песме за децу и калуђере (1989), Пердидо (лирски записи)  (1991),  Гонг у житу (1991), Талмуд и ја (1992), Музика роба (1992), Седам чунова (1995) …

Овде су изабране Васовићеве песме, прелиминарно објављене у „Браничеву“, 1992 – 1994 (октобар 1994).

Видети  мој есеј  ДРУШТВО МРТВИХ ПЕСНИКА  (Музеј Немогућег Ратара, Заветине, Београд, 1996, стр. 34 – 38, или – прештампан у  књ.  Метафизика у белом оделу, Алманах …, 1 / 1998 ,  стр. 308 – 310)

Постави коментар