МУКЕ С БРДОМ НА ЧУКАРИЦИ
Брани Вељковићу
Стан стан красан а брдо
Огромно. Ваздух такав ваздух :
ваздух што га нема. Ипак тешко се
стиже до Њега. До светлости
теже. Нема везе што је ту
друм. Ту је и брдо. Огромно
и специфично брдо. Кад мислиш –
заклања ти то што мислиш.
То што си хтео да видиш –
не видиш. О ваздуху –
боље не говоримо.
Говорићемо о брду на Чукарици.
Одакле је оно дошло?Наравно
искористило је на време
оближњи Лазаревачки друм.
Ти кажеш јој
што је тај друм прљав.
Ја ти кажем видиш брдо
је успело да дође.
Имам идеју о том твом брду
да се песма настави
овако :
Твој стан је красан.
То треба искористити.
Искористити затим брдо.
Пробај једне среде –
запни из петних жилица.
Не дирај брдо. Подигни
стан на брдо. Не гледај
према друму. Посматрај
ваздух. Распитај се
за светлост. Не заборави
због та два предмета
да мислиш једном недељно
на своје брдо. Обавезно
свако поподне промисли мало
ту своју Чукарицу и
Њене брдовите Проблеме.
Брдо нек ти буде
подсетник.
УСЕЉАВАЊЕ У ТЕМЕЉ : стани мало
подрумска птичице
1. НИШТА НЕ ОСТАВЉАЈТЕ
У ЗАЈЕДНИЧКИМ ПРОСТОРИЈАМА
Парола је покривала поклопац подрума.
А доле у лонцу – шта се кува?
1) Купус : наслаге киселкасте и многомиришљаве,
2) Смеће : наслаге киселкасте и свесмрадне,
3) Парни котао,
4) Наслаге изношених патика „Пума“,
5) Наслаге дневних извештаја,
6) Наслаге смрадних мишјих извештаја,
Последње ) Птица – придошлица
КЉУЧ
Кључ од подрумских одаја је сувишан. Ниси га
имао где уденути. Рупа. Рупа.
Толико да прогута кључ и његову сен а да се
врата не отворе.
Срећом врата су била отворена и није било
неопходно рупу рабити као осматрачницу.
Видео би мрак и паролу са поклопца.
Бравар (уједно и отац) по мом исцрпном опису
да је дијагнозу :
НЕКО ЈЕ УЛЕТЕО У ПОДРУМ
Помисао на какву птичурину био ми је први кључ.
Кључ што удара крилима и у малтеру који се
осипа уписује крваве фигурице.
Крваве фигурице нису сувишне. У сваку историју иду. Рупиче.
Свеже црвене фреске у подрумским одајама.
Црвени темељ, хм.
Да, улетео је један. Њихов.
___________________________________
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ (1952. – ). Песник, есејист, приповеда~. Књиге поезије : Слободно Средоземље ( 1977), Сплав прокишњава ( 1979), Књига живих сасвим ( 1981), Пољски радови ( 1984), Кап румунске крви (1985), Водјездик (1986), Водјездик II (1987), Водена република (1989), Чини и кучине (1990).
ОПАЛО ЛИШЋЕ | Архив у оснивању (001) 