Милослав ШУТИЋ

Витлејемска звезда

 

(…)

Године, године,

сагорели бадњаци

заливани сузама.

Божићну сламу

развејали

зимски ветрови.

Дубоки снег.

Сањам

Бекство у Египат.

(…)Шуме и бадњаци

старији од времена

ума и успомена.

(…) У Витлејему

мудраци се поклонише

будућој патњи.

Бадње вече.

Плач из колевке

потрајаће до Голготе.

Мали Исус

испружио ручице.

Марија их виде прободене.

(…) Христ у јаслама.

Видеше га они

који хране стоку.

Мали Исус

упија мирис

покошене траве.

Марију над јаслама

опседа слика

отвореног гроба.

Прве речи

малог Исуса:

„Судњи дан“.

(…) христова штала.

Сија рог

остареле краве.

Пастир устукну:

мали Исус

сам себе повија.

(…) Во имја Оца,

и Сина,

И Духа светога.

Мир божји

Христос се роди.

ваистину се роди!

Оче наш

иже јеси

на небеси.

Нек остане

крста

од три прста.

Да се машим

рамена

Христа Бога рањена.

(…) Дух свети

улете у јато

јутарњих птица.

(…)

Исусова ручица

у далеком стаду

бира јагње божије.

Тону зраци

Витлејемске светлости

у крви Апокалипсе.

(…) Света ноћ.

Крвави зној

спира детиње осмехе.

Христос се рађа

да подигне обличје

које је пало.

Данас се онај

по јестатству невидљив

човека ради види.

Огриј нам сунцем

мајко Богородице

божија помоћнице.

(…) Очисти нас

Христовом гранчицом

Богородице милосна.

Девојачки облак

ороси јасле

бисерном кишом.

Христос се роди

за лепи рај

на умрли дан.

У јаслама

Исус сања

ране Судњег дана.

(…) Божићни снег.

Бог се сећа

остављеног Сина.

(…) Божија рука

баци у сламу

бршљанову грану.

Гласови хорова

уздижу Бочић

у врх олтара.

(…) Витлејемској звезди

ветар одшкрину

стајска врата. (…)

Анђели

(…)

Крило анђела

исеца светлу бразду

у црну земљу.

Анђео овај

искоренитељ срџбе

тоне у нежност.

Хербаријуми

старе космологије.

Вену анђели.

(…) Посустајеш ли

благошћу опхрван

анђеле брате?

Љупки анђеле

почуј патничке гласе,

скини нам звезду!

(…) Перо из крила

једног палог анђела

писаће крвљу.

(…) Узлети анђела.

Паперјасти благослов

разноси ветар.

(…) Зајесенило.

Мермерни анђелизам.

сахрана снова.

Лишеним страсти,

бескрвним анђелима

смрт је на лицу.

Бичују Христа.

Заталасано гневом

лице анђела.

(…) Мачем сеченим

латицама љиљана

подстичу огањ.

(…) На прозорима

купола пуних греха

плачу анђели.

_________________________________

Милослав ШУТИЋ (1938. – ). Превасходно критичар, антологичар…

Видети: http://www.domomladine.org/debate/527/http://independent-academy.net/science/library/shutych.html