Канал ФИЛТРА (019)

65. Јован Пејчић : ВРЕМЕ И ВЕЧНОСТ : Саборник српских молитава : XIII – XX век : антологија / (приредио) Јован Пејчић. – Београд : Универзитетски образовни православни  богословни хиландарски фонд ; Ваљево; Србиње : Задужбина „Николај Велимировић и Јустин Поповић“, 2001. – 247 стр. ; 20 цм. ; илустр. (Библиотека Свечаник : хришћанска мисао : књ. 20). – Тираж 1000

Овај „молитвени труд“ антологичар  посвећује „благоупокојенима моме деди Добросаву и мојој баби Цвети, који су ме у најранијим данима мојима молитви Господњој и страху Божијем научили“ (стр. 3). Књига почиње Пејчићевим предговором „Морална, свештена, духовна историја Српског народа“ ( 21 – 23),  и затим следи прилог Н. Велимировића : „Молитва је тамјан што без престанка кади душу моју и уздиже  је к  Теби, Царе мој и Царевино моја“ (1922) (стр. 27 – 28).  Пејчић је  свој „саборник“ поделио на два дела : на изабране молитве  Старог  доба ( стр. 33 – 133), и Новог  доба   (135 – 231).  Следе  Додаци (223 – 251) : Општа напомена, Посебне напомене, Извори, Писци, Молитвеници, Преводиоци, О аутору Саборника.

Пејчић је заступио следеће ауторе  ХХ века.

Иво Андрић ( 2), Николај Велимировић ( 13), Светлана Велмар – Јанковић ( 1), Атанасије Јевтић ( 1), Петар Кочић (1),  Богдан Лубардић (1964) (1),  Мирко Павловић (1),  Јустин Поповић ( 13), Исидора Секулић (2), Ђуро Шушњић (1).

Нисмо били у прилици да прегледамо зборничку, прелиминарну, поруџбену верзију ове антологије.

Упореди ли се број  заступљених аутора  Старог доба са Новим , однос је овај : 16 : 11.  Да ли је то права, најсрећнија, најпожељнија пропорција уклапања старога са новим?

            Одговор на ово питање постоји, додуше подугачак. Веома ми је жао, што састављач  зборника српских молитава од 13. – 20. века није компоновао своју антологију из три дела, што није додао и молитве из српске народне књижевности. Јер, заиста начелно говорећи, ако је већ изабране молитве истрзао из органских контекста ( рецимо, Сава Српски : БОЖЕ ОТАЦА НАШИХ, САЧУВАЈ И УКРЕШИ НАСЛЕДСТВО МОЈЕ У ДРЖАВИ БИВШЕ ВЛАДАВИНЕ МОЈЕ. – Молитва  монаха Симеона (Немање) пред упокојење,  у Пејчићевој антологији бр. 16, стр. 52, преузета из књиге : Свети Сава : САБРАНА ДЕЛА, Београд, СКЗ 1998, 179 – 181), могао је то урадити и са појединим молитвама у оквиру  изванредних, антологијских народних српских песама.  Примера ради : Могао је навести врло лепе примере; рецимо : део песме „Цар Лазар се приволева царству небеском“,  стихове 29 – 36 :

„Мили Боже, што ћу и како ћу?

            Коме ћу се приволети царству:

            Да или ћу царству небескоме?

            Да или ћу царству земаљскоме?

            Ако ћу се приволети царству,

            Приволети царству земаљскоме,

            Земаљско је за малено царство,

            А небеско увек и довека.“ (…)

Ставите ову молитву из народне песме наспрам  било које молитве у Пејчићевој антологији – наспрам  Велимировићевих, молитава И. Секулић, да не говорим о С. В. Јанковић :  књига би само добила. Има још таквих примера, али –  да не набрајам даље. Барем осам примера молитви из народне поезије је антологичар могао дати, да буде пропорција његове антологије 16 : 8 : 11.  Ако доиста антологичар држи до моралне, свештене, духовне историје Српског народа, до свецелине српске културе, у шта не сумњам, могао би, у евентуалном другом издању, да  да барем осам или десет  примера молитви  из народне поезије. Јер народна српска поезија је онај  величанствени лук између вечности и времена. Са народном поезијом је српска култура  ушла у свет, у светску културу  и духовну баштину. Други, дубљи разлог : постоје дубоке везе између писане црквене књижевности Старога доба и народне поезије. Не могу се игнорисати. Није природно да их игнорише један полиграф, професор универзитета, књижевни критичар, врстан публициста, какав је Пејчић.

Друга начелна примедба. Кад је реч о молитви као жанру, најисцрпнији појам о томе је дао  код нас проф. Ђорђе Трифуновић  (АЗБУЧНИК СРПСКИХ СРЕДЊЕВЕКОВНИХ ПОЈМОВА, Београд, Вук Караџић, 1974, стр. 139 – 156).  Пејчић у своме предговору у неколико реченица прелази преко суштине молитве. То је терен извесне дилеме, на коме се указује, барем за мене – трећа начелна примедба. Пејчић уочава „тројствен карактер српских молитава“;  додаје после тога две реченице, два одређења, и то је све. Пејчић зна да нема молитвеника „који се „на догледу Божјих светова“ предаје најопштијем и посебном, занемарјући људски лично и богочовечанско у себи“.  Пејчић вели : „Свој почетак српска молитва има у Светом Сави, и сву висину, сву лепоту достиже она већ са Светим Савом“ . То је истина, али делимична; молитве су у српском народу постојале и пре Светога Саве. Тачно је да се „молитвени српски глас у столећима такозванога рационализма и позитивизма, у осамнаестом и деветнаестом веку, у раздобљима некаквога свецелога богоборачког „јуриша на небо“, када се „поверовало“, свугде па и овде, да је човек све, да је вазда био све“, некако губила, али никада се није могла сасвим изгубити. Пејчић је бирао солидне примере молитви. Међутим, када је реч о ауторима 20. века, невероватно је сузио круг свога избора. Пошто то није образложио, остаје нам да нагађамо. Вероватно Пејчић прави разлику између  молитве у најужем смислу речи, канонске молитве, и молитвене поезије?

Ново доба у Пејчићевој антологији молитава, најблаже речено, далеко је од  стварне представе онога што постоји у српској молитвеној књижевности. Пошто не видим јасна антологичарева мерила и пропорције, могу  само наслућивати да се определио вођен начелом ригорозне елитистичке књижевно историјске презентације жанра молитви 20. века; и онда је разумљива  његова игноранција песника који имају молитве – од Момчила Настасијевића и Д. Максимовић до Љ. Симовића, М. Бећковића, М. Магарашевића, Мирослава и Александра Лукића – да набројим само неке. Није касно да то Пејчић поправи у другом и допуњеном издању своје антологије. Јер онда ће отклонити сваку сумњу и помисао  о књижевно – антологичарском аутизму, који по природи ствари, открива лоше црте и предрасуде разних врста  аутора као критичара.  Због свега изреченог, надам се довољно јасно, и више него добронамерно, предлажем аутору да уважи изнете аргументе у  другом издању…      

*

П С.  Били смо у прилици да прегледамо и известан број тзв. завичајних или ускотематских антологија, зборника, панорама,  попут ПОХВАЛЕ ВАТРИ (С. Пенчић, Ниш, 1964),  антологије соц. лирике Т. Чолака БЕЗДАНОЈ БЕДИ КРАЈА НЕМА (1989), СРПСКИ МАНАСТИРИ И ПОЕТСКА РЕЧ ( С. Радовановић / Д. Батиница, 1990), Дечанска звона ( Р. Андрић, 1995), Кула од лобања (З. К. Палански, 1989),  САЗВЕЖЂЕ АРИЉСКОГ АНЂЕЛА (Нишки песници, К. Илић, 1996), ПОХВАЛЕ СВЕТОМ САВИ српских  песника ХХ века ( Р. Перић, 1991),  ПЕСМА О КОСОВУ ( И. Костић / С. Вуксановић, 1991), ЧЕГАРСКИ ВЕНАЦ ( С. Стојадиновић, 1996), ДРАИНЧЕВА СПОМЕНИЦА ( Стојадиновић, 1999), и 78 ДАНА ЛИЦА ПЕСНИКА (Београд, 1999), међутим, њихово читање није било од користи за овај рад…

 

Advertisements

Канал ФИЛТРА (018)

60. Мирослав Лукић : НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ, прво издање, Заветине, Београд, 1999… 504 стр. 23 цм. Тираж: 250 пр.

Регистар II. АЗБУЧНИК трагедије људског постојања и утопија. Сфера мистике.  – Трансфер из Складишта. Сектор 1 (поезија, 1938 – 1998) :   А : Иво Андрић (4), Радомир Андрић (4), Јовица Аћин  (12), Бранко Алексић ( 6), Б : Десимир Благојеви (1), Милена Павловић – Барили (2) , Миодраг Булатовић (3), Матија Бећковић (7), Предраг Богдановић Ци ( 2),   Драгомир Брајковић  (2) , В : Николај Велимировић (2), Станислав Винавер  (12),  Стојан Вујичић (1), Радослав Војводић (1), Алек Вукадиновић ( 3),  Момир Војводић (1),  Марко Вешовић (2), Младен Срђан Воларевић (1), Зоран Вучић (2), Миљурко Вукадиновић (4), Небојша Васовић (4), Драган Великић   (1), Никола Вујчић (1),    Г : Миро Главуртић (3), Иван Гађански (2), Ненад Грујичић (2),  Синан  Гуџевић (6), Драган Грбић  (5), Славица Гароња (1),  Д : Јован Дучић  (14), Раде Драинац  (10), Милан Дединац (1), Оскар Давичо  (6), Милован Данојлић (25), Мома Димић (2), Ђуро Дамјановић (1), Тодор Дутина   (1), Војислав Деспотов ( 4)  Данилов, Драган Јовановић ( 3) , Ђ : Бранко Ђурђулов ( ), Милорад Ђурић (3), Гојко Ђого  (4), Љиљана Ђурђић  ( 2), Драгољуб Ђокић ( 3), Рајко Ђурић (2), Милан Ђорђевић ( 2),  Е : Добрица Ерић (1),    Ж : : Бранимир Живојиновић   (4), Нина Живанчевић (2),     З : Радован Зоговић ( 1), Јован Зивлак    (1), Слободан Зубановић  (1), И :  Драгољуб С. Игњатовић (3),  Крстивоје Илић (8),   Александар  Илић (1), Срба Игњатовић ( 13), Ј : Љубиша Јоцић (1), Миодраг Јуришевић (2), Ранко Јововић  (6),  Владимир Јагличић (14), Саша Јеленковић ( 2),  К : Божидар  Ковачевић( 1),   Скендер Куленовић (5),     Данило Киш ( 4), Вук Крњевић ( 3), Мирко Ковач (8), Драган Колунџија (1), Милан Комненић (19), Владимир Копицл (1),Звонимир Костић   (2), Бранко Кукић (3), Златко Красни ( 2),Слободан Костић   (1), Милош Комадина (1), И : Иван В Лалић (7), Света Лукић ( 4), Велимир Лукић  (2), Милан Лалић (4),Раша Ливада (1), Мирослав Лукић (44), Александар  Лукић (49), М : Сибе Миличић  (1),Десанка Максимовић   ( 2), Душан Матић  (5), Танасије Младеновић  ( 3), Светислав  Мандић ( 1), Васа Михаиловић  (2), Никола  Милошевић (1) , Драгослав Михаиловић (1), Срба Митровић (3),Томислав Мијовић (7), Србољуб Митић (2), Бранко Миљковић (8), Божидар Милидраговић ( 4), Зоран Милић ( 3), Милан Милишић (1), Мирко Магарашевић (4), Станоје Макрагић  (1), Мирослав Максимовић (4),  Вук  Милатовић (2), Љубица Мркаљ (2), Милан Младеновић (1), Амбро Марошевић  (1), Зоран М. Мандић(3), Братислав Милановић (2), Јово Марић (1), Мираш Мартиновић (9), Милован Марчетић  (4), Н : Момчило Настасијевић (27), Рајко Петров Ного  ( 4), Милан Ненадић  (2), Душко Новаковић ( 3), Иван Негришорац ( 3), Станиша Нешић  ( 8), Желидраг Никчевић (1), Живко Николић (3),  П : Вељко Петровић  (1), Јустин Поповић ( 2), Растко Петровић (12), Бошко Петровић (1), Васко Попа ( 11), Миодраг Павловић ( 13), Милорад Павић  (1), Борислав Пекић ( 10), Владимир В. Предић ( 7), Петар Пајић (7), Бранислав Петровић  (4), Александар  Петров  (5), Милутин Петровић ( 7), Адам Пуслојић  ( 12), Миодраг Перишић ( 3), Јован Пејчић  (6), Васа Павковић (6), Р : Душан Радовић ( 1), Бранко В. Радичевић (1), Стеван Раичковић   (6), Александар  Ристовић  ( 6), Борислав Радовић  ( 3), Слободан Ракитић ( 6), Иван Растегорац  ( 2), Синиша Ристић (2), Тиодор Росић  (2), Златија Радовановић  (4), Меша Селимовић (1), Љубомир Симовић ( 10), Александар  Секулић ( 3), Чарлс Симић ( 7) , Доброслав Смиљанић ( 3), Мирјана Стефановић  (5), Миодраг Станисављевић (9), Видосав Стевановић  (3), Симон Симоновић  (2), Слободан Стојадиновић (2), Ђорђо Сладоје  (1), Владимир Сребров  (1) , Т : Ристо Тошовић  ( 4), Александар Тишма (6), Миодраг Тодоровић ( 4), Божидар Тимотијевић ( 3), Душко Трифуновић  (1), Мирољуб Тодоровић ( 5), Мирослав Тодоровић (2), Милосав Тешић  (3), Бошко Томашевић  (3), Стеван Тонтић (3), Новица Тадић  (10), Ћ : Гордана Ћирјанић (1), У : Павле Угринов (1), Влада Урошевић ( 4), Драгиња Урошевић ( 2),  Х : Јован Христић ( 6), Ибрахим Хаџић ( 2), Ото  Хорват  (2) , Ц : Милош Црњански (2), Петар  Цветковић   (1), Исак Црногорски   (1), Ч : Марија Чудина (16), Предраг Чудић (2), Бранко Чучак  (1), Ш :  Леонид Шејка (7).

___________

61. Мирослав Лукић : Антологија ФЕНИКС, Заветине, Београд, 1999. – 205 стр; 23 цм. 250 примерака.

„Антологија НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ садржи избор из опуса 179 аутора. /  Овај  трансфер  из споменуте антологије НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ садржи  избор из опуса 34 аутора. /   Антологија ФЕНИКС – да не би било забуне – није антологија антологија, Бела антологија споменутога периода (1938 – 1998) : није радикални облик изведене антологије. /           Радикални облик Антологије ФЕНИКС не би имао више од 15 аутора! (…) “ (Из Поговора, стр. 199).

Антологија ФЕНИКС је, верује њен Састављач, извукла из наших болница и складишта, живе поетске организме, као што је то учинила и антологија НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ, са којом је повезана пупчаном врпцом.

Обе могу бити више него подстицајна граља и полазиште за стварање Кратке историје српске поезије ХХ века.

Али, пре свега, АНТОЛОГИЈА ФЕНИКС  је избор оних писаца који су изашли из болнице, јер им је досадило да леже „у кревету поред својих књига“. Извесном броју тих одабраних писаца четвртком и недељом читаоци, данашњи и будући, неће доносити цвеће и лимунове, а сахране неких од њих неће бити оглашаване на видним местима по свим новинама…

Оним читаоцима којима се учини да је Антологија ФЕНИКС , у неку руку, престрога књига – престрога према неким песницима – ја могу да поручим : мени се чини да је „преблага“.

Састављач је игнорисао канонизације и псеудо – хијерархије, нарочито оне „успостављене“ у последњих три деценије.

Састављач је игнорисао тзв. књижевне „ауторитете“, јер  је то било нужно, пошто се под тим  најчешће подразумевају ограничени књижевни ауторитети. Колико је у послератном периоду наше поезије песника који су истински мистични, у чијој  поезији постоји духовна смелост и иницијатива унутрашњег човека, најдубљих бездана духа?

Упоредо са овом Антологијом, аутор је завршио и књигу есеја РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ, у којој су најзначајније странице посвећене песницима Миодрагу Павловићу (1928)  и Александру Лукићу (1957), који су показали снагу света унутрашњег човека супростављену снази света спољашњег човека. Као и рано преминулом, трагичном, недовољно схваћеном песнику самоуку Срби Митићу. Састављач није фаворизовао поједине песнике.

Д. Киш, песник који је сам себе „кастрирао“, за састављача је важнији и драгоценији песник од многих других песника социјалистичке метафизике, епохе договорне економије и књижевности!

Један од најпревољенијих српских песника, Васко Попа, представљен је стиховима из његове последње недовршене књиге. Скоро деценију и више пред крај свога живота, овај песник који је имао многе објективне и субјективне предуслове да заокружи своје Дело, није ништа написао!

Растко Петровић је прецењен, Црњански је као песник прецењен – због појединачно малог броја успелих написаних песама – они су ипак написали само по једну књигу песама! (…)“  (исто, стр. 200 – 201) /                 Итд.

АЗБУЧНИК трагедије људског постојања и утопија. Сфера мистике : А : Иво Андрић  (4), Јовица Аћин  (12), Б : Миодраг  Булатовић (3), Матија Бећковић  (7), В : Николај Велимировић (2), Станислав Винавер (12), Д :  Јован Дучић  ( 14), Раде Драинац  (10),  Милован Данојлић    (25), Ђ : Гојко Ђого (4), И : Крстивоје Илић (8), Срба Игњатовић (13),  Ј : Владимир Јагличић (14), К : Данило Киш (4), Мирко Ковач (8), Милан Комненић (19), Л : Иван Лалић ( 7), Мирослав Лукић ( 44), Александар  Лукић ( 49), М : Никола  Милошевић (1), Србољуб Митић   (2), Н : Момчило Настасијевић ( 27), П : Вељко Петровић (1), Јустин Поповић (2), Растко Петровић (12), Васко Попа ( 11),  Миодраг Павловић (13), С : Меша Селимовић (1), Љубомир Симовић ( 10), Миодраг Станисављевић ( 9), Т : Новица Тадић ( 10), Ц : Милош Црњански ( 2), Ч : Марија Чудина (16), Ш : Леонид Шејка  (7).

__________________

62. Павле ЗОРИЋ : СРПСКО РЕЛИГИОЗНО ПЕСНИШТВО ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА – избор и предговор Павле Зорић. Београд, Просвета, 1999. – 178 стр. ; 21 цм.

Заступљени:  Лаза Костић (1), Алекса Шантић (1), Јован Дучић ( 14), Исидора Секулић (10), Николај Велимировић (16),  Иво Андрић (8), Момчило Настасијевић ( 12), Миодраг Павловић ( 21),  Иван В. Лалић (11),  Љубомир Симовић (11), Милован Данојлић ( 5), Матија Бећковић (3), Слободан Ракитић (9), Милосав Тешић (5)…

_______________________

63. Радмила Лазић : МАЧКЕ НЕ ИДУ У РАЈ : антологија савреме женске поезије, Београд, К. В. С. ,  Самиздат ФРЕЕ Б92 ; 244 стр; 22 цм. Тираж : 500. Књига садржи предговор састављача (5 – 25) и био – библиографске белешке о ауторима. У овој  антологији заступљене су следеће ауторке : Мирјана Стефановић ( 13 песама), Јудита Шалго (8), Каталин Ладик  (12), Љиљана Ђурђић (9), Марија Шимоковић (8), Татјана Цвејин (7), Радмила Лазић ( 5), Мирјана Божин ( 10), Ивана Миланкова ( 8), Биљана Јовановић ( 7), Нина Живанчевић ( 9), Гордана Ћирјанић (7), Снежана Минић ( 6), Даница Вукићевић ( 10), Јелена Ленголд ( 9), Марија Миџовић ( 6), Дубравка Ђурић ( 5),  Марија Кнежевић (3), Јелена Маринков ( 7), и Ана Ристовић (6).

Избор је учињен веома солидно. Предговор је писан, чини нам се, са погрешним полазним премисама. Најкраће речено, можда међу песницима и антологичарима мушког пола има оних мушких шовиниста и индивидуа који су порицали умност песницима женског пола; мени то никада није падало на памет. Међутим, ум не треба прецењивати, а зашто, лепо је, најједноставније могуће, „образложио“  песник Милутин Бојић у својој песми „Религија“, а затим и неки други умни Срби, какав је био , без сумње, Јустин Поповић…Може се имати и не имати слуха за ову врсту аргументације; али њено постојање је апсурдно оспоравати…Дакле, како рече Бојић, ум који блуди распарчен (а није ли то најсуштинскија  одредница песама које је одабрала Р. Лазић?)  ГОСПОДАРИ песником :  то је истина, вечна, и  није предрасуда. Та истина се  може игнорисати; песници, као песници, без обзира на свој пол, могу симулирати да је не знају; могу је игнорисати. Исход те игноранције, у крајњем свом резултату, није ни охрабрујући ни плодоносан…

__________________________

64. Мирослав Лукић : НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ, друго допуњено и прегледано издање, Мобаров институт / Заветине, Београд, 2000. – 852 стр.  21 цм. Тираж : 500.

            Регистар II. АЗБУЧНИК трагедије људског постојања и утопија. Сфера мистике.  – Трансфер из Складишта. Сектор 1 (поезија, 1938 – 2000)

А : Иво Андрић (4), Радомир Андрић (4), Јовица Аћин  (12), Бранко Алексић ( 6), Б : Десимир Благојевић (1), Милена Павловић – Барили (2) , Миодраг Булатовић (3), Матија Бећковић (7), Предраг Богдановић Ци ( 2),   Драгомир Брајковић  (2) , В : Николај Велимировић (2), Станислав Винавер  (12),  Стојан Вујичић (1), Радослав Војводић (1), Алек Вукадиновић ( 3),  Момир Војводић (1),  Марко Вешовић (2), Младен Срђан Воларевић (1), Зоран Вучић (2), Миљурко Вукадиновић (4), Небојша Васовић (4), Драган Великић (1), Никола Вујчић (1),   Г : Миро Главуртић (3), Иван Гађански (2), Ненад Грујичић (2),  Синан  Гуџевић (6), Драган Грбић  (5), Славица Гароња (1),   Д : Јован Дучић  (14), Раде Драинац  (10), Милан Дединац (1), Оскар Давичо  (6), Милован Данојлић (25), Мома Димић (2), Ђуро Дамјановић (1), Тодор Дутина   (1), Војислав Деспотов ( 4)  , Ђ : Бранко Ђурђулов ( ), Милорад Ђурић (3), Гојко Ђого  (4), Љиљана Ђурђић  ( 2), Драгољуб Ђокић ( 3), Рајко Ђурић (2), Милан Ђорђевић ( 2),  Е : Добрица Ерић (1),    Ж :  Бранимир Живојиновић   (4), Нина Живанчевић (2),     З : Радован Зоговић ( 1), Јован Зивлак    (1), Слободан Зубановић  (1), И :  Драгољуб С. Игњатовић (3),  Крстивоје Илић (8),   Александар  Илић (1), Срба Игњатовић ( 13), Ј : Љубиша Јоцић (1), Миодраг Јуришевић (2), Ранко Јововић  (6),  Владимир Јагличић (14), Драган Јовановић Данилов  (3  ), Саша Јеленковић ( 2),  К : Божидар  Ковачевић( 1),   Скендер Куленовић (5), Данило Киш ( 4), Вук Крњевић ( 3), Мирко Ковач (8), Драган Колунџија (1), Милан Комненић (19), Владимир Копицл (1), Звонимир Костић   (2), Бранко Кукић (3), Златко Красни ( 2), Слободан Костић (1), Милош Комадина (1), И : Иван В Лалић (7), Света Лукић ( 4), Велимир Лукић  (2), Милан Лалић (4),Раша Ливада   (1), Мирослав Лукић (32), Александар  Лукић (36), М : Сибе Миличић  (1), Десанка Максимовић   ( 2), Душан Матић  (5), Танасије Младеновић ( 3), Светислав  Мандић ( 1), Васа Михаиловић  (2), Никола  Милошевић (1) , Драгослав Михаиловић (1), Срба Митровић (3),Томислав Мијовић (7), Србољуб Митић (2), Бранко Миљковић (8), Божидар Милидраговић ( 7), Зоран Милић ( 3), Милан Милишић (1), Мирко Магарашевић (4), Станоје Макрагић  (1), Мирослав Максимовић (4),  Вук  Милатовић (2), Љубица Мркаљ (2), Милан Младеновић (1), Амбро Марошевић  (1), Зоран М. Мандић(3), Братислав Милановић (2), Јово Марић (1), Мираш Мартиновић (9), Милован Марчетић  (4), Н : Момчило Настасијевић (27), Рајко Петров Ного  (4), Милан Ненадић  (2), Душко Новаковић ( 3), Иван Негришорац ( 3), Станиша Нешић  ( 8), Желидраг Никчевић (1), Живко Николић (3),  П : Вељко Петровић  (1), Јустин Поповић ( 2), Растко Петровић (12), Бошко Петровић (1), Васко Попа ( 11), Миодраг Павловић ( 13), Милорад Павић  (1), Борислав Пекић ( 10), Владимир В. Предић ( 7), Петар Пајић (7), Бранислав Петровић  (4), Александар  Петров  (5), Милутин Петровић ( 7), Адам Пуслојић  ( 12), Миодраг Перишић ( 3), Јован Пејчић  (6), Васа Павковић (6), Р : Милан Ракић  (4 ), Душан Радовић ( 1), Бранко В. Радичевић (1), Стеван Раичковић   (6), Александар  Ристовић  ( 6), Борислав Радовић  ( 3), Слободан Ракитић ( 6), Иван Растегорац  ( 2), Синиша Ристић (2), Тиодор Росић  (2), Златија Радовановић  (4), Саша Радојчић   (1) ,, Исидора Секулић (2 ) , Меша Селимовић (1), Љубомир Симовић ( 10), Александар  Секулић ( 3), Чарлс Симић ( 7) , Доброслав Смиљанић (3), Мирјана Стефановић  (5), Миодраг Станисављевић (9), Видосав Стевановић  (3), Симон Симоновић  (2), Слободан Стојадиновић (2), Ђорђо Сладоје  (1), Владимир Сребров  (1) , Ранко Соколовић (6), Радивој Станивук ( 1 ) , Т : Ристо Тошовић ( 4), Александар Тишма (6), Миодраг Тодоровић ( 4), Божидар Тимотијевић ( 3), Душко Трифуновић  (1), Мирољуб Тодоровић ( 5), Мирослав Тодоровић (2), Милосав Тешић  (3), Бошко Томашевић  (3), Стеван Тонтић (3), Новица Тадић  (10), Ћ : Гордана Ћирјанић (1), У : Павле Угринов (1), Влада Урошевић ( 4), Драгиња Урошевић ( 2),  Х : Јован Христић ( 6), Ибрахим Хаџић ( 2), Ото  Хорват  (2) , Ц : Милош Црњански (2), Петар  Цветковић   (1), Исак Црногорски   (1), Ч : Марија Чудина (16), Предраг Чудић (2), Бранко Чучак  (1), Ш :  Леонид Шејка (7).

Црним словима су истакнута имена новоуврштених аутора.

Канал ФИЛТРА (017)

59. Владимир Јагличић : КАДА  БУДЕМО  ТРАВА ; Антологија новијег српског песништва. Врбас, Слово, 1998

Рајко Петров Ного ( 12), Манојле Гавриловић ( 5), Перо Зубац (1) , Радован Караџић (4), Марко Вешовић (4), Мирослав Тодоровић (1), Мирослав Максимовић ( 7 ),  Мирко Магарашевић (1), Татјана Осречки (2), Тања Крагујевић (2), Момчило Попадић 5), Милан Лалић ( 6), Драгомир Брајковић (7), Јован Зивлак (2), Слободан Зубановић (2), Љубиша Мишић (1), Стеван Тонтић ( 4), Миодраг Трипковић, Радојица Бошковић (1), Милан Ненадић (8),  Станоје Макрагић (2), Милосав Тешић (7), Душан Вукајловић (3), Слободан Стојадиновић (3), Љубица Милетић ( 4), Тодор Дутина (4), Раша Ливада (1), Душан Говедарица (1), Душко Новаковић (1), Зоран Костић ( 10), Звонимир Костић Палански (3), Вукашин Костић ( 1), Недељко Бабић ( 2), Новица Тадић (5), Радмила Лазић (1), Драгиња Урошевић ( 4), Звонимир Костић ( 8), Братислав Милановић ( 3), Светислав Влаховић (5), Здравко Крстановић ( 3), Војислав Деспотов (2), Радосав Стојановић (1), Зоран М. Мандић (2), Мирослав Лукић (8), Божидар Мандић (2), Мираш Мартиновић (1), Живорад Ђорљевић (3), Бранко Б. Ковачевић (1),  Ивана Миланкова (1), Лазар Радуловић (2), Мирјана Божин ( 1), Андреј Јелић Мариоков (2), Недељко Жугић (1), Златко Красни (2), Небојша Васовић (1), Радислав Ћивша  (3), Милован Марчетић (1), Драган Лакићевић ( 7), Ненад Грујичић (4), Радомир Уљаревић ( 4), Владислав Живковић (2), Ђорљо Сладоје ( 12), Зоран Петровић ( 2), Милан Ђорљевић (5), Дејан Гутаљ (1), Небојша Деветак (4), Милош Комадина (3), Бранко Брљанин Бајовић (3), Иван Негришорац (3), Миодраг Раичевић (1), Никола Вујчић (1), Данило Јокановић (2), Ђорђе Нешић ( 5), Благоје Баковић  (5),  Гордана Ћирјанић (2), Мирјана Булатовић (5), Јован Николић (1), Јелена Ленголд (3), Живодраг Недељковић (1), Зоран Милисављевић (1),   [АPPENDIX ]  Секуле Шарић (1), Зоран Ж. Петровић (2), Драган Јовановић  Данилов (5), Мирослав Алексић ( 4), Војислав Карановић (1), Милан Орлић (1), Ненад Милошевић ( 1), Драгица Стојановић (1), Саша Радојчић (2), Саша Јеленковић (1), Предраг  Брајовић ( 1), Милета Аћимовић Ивков (1), Саша Миленић (1), Славица  Величковић (1), Јовица Јанковић ( 9), Крста Поповски (1), Ана Ристовић (1), Дамир Малешев (1), Миливоје Пајовић (1), Драган Хамовић (1), Ненад Јовановић (1), Драган Алексић (12)

а) “ Антологија новијег српског  песништва  „Када будемо трава“ обухвата  осамдесет једног песника рођене од 1945. године  наовамо. Заступљени су у распону од једне до дванаест песама. Књига садржи и „зборнички додатак“ у којем се налазе још двадесет два млада песника рођена после 1960. године. / Антологија почиње песмама Рајка Петрова Нога, уз којег „престона“ места заузимају Милан Ненадић, Милосав Тешић, Зоран Костић и Ђорђо Сладоје….“

б)   (Полемички предговор) “ Приређивач  антологије свој предговор започиње констатацијом (ставом) да је српску поезију двадесетог века обележио везани стих, са паузом од три деценије (пета, шеста и седма, са Попом и Павловићем) које нису успеле да га  загасе, већ се он чак и обновио са Раичковићем, Лалићем, Симовићем, Ракитићем, Б. Петровићем и, додајмо, Миљковићем, Тимотијевићем, Данојлићем и Б. Радовићем. Заправо, Јагличић отвара већ  одраније започету полемику са Миодрагом Павловићем и његовом „Антологијом српског песништва“. Он признаје Павловићу „изузетан истраживачки рад“ којим је покрио српски средњи век, али му замера на „ужасним омашкама“….“ итд.

в)  „…Јагличић изненадно оживљава неколицину недовољно вреднованих песника : Момчило Попадић (који представља, по мишљењу приређивача, откриће антологије), Манојле Гавриловић, Радован Караџић, Миодраг Трипковић, Милан Лалић, Небојша Деветак, Бранко Брђанин Бајовић, Мирјана Булатовић (…..) и други .  Затим, на светло су извучени практично непозната имена и судбине : Мирослав Тодоровић, Татјана Осречки, Љубиша Мишић, Мирослав Лукић, Лазар Радуловић, Живојин Недељковић и други.

Изразито другачији поглед на савремену песничку позорницу Јагличић показује свођењем  на минимално песничко присуство песника чији је досадашњи рејтинг био висок : Раша Ливада, Новица Тадић, Слободан Зубановић, Стеван Тонтић, Душко Новаковић, Војислав Деспотов и други. Драстичан гест састављач чини изостављањем песника као што су Будимир Дубак, Мирослав Цера Михаиловић, Слободан Костић, Радивој Шајтинац, Предраг Бјелошевић, Злата Коцић, Нина Живанчевић, Миленко Стојичић, Јово Марић, Александар Лукић, Анђелко Анушић и други.. Они су могли бити заступљени са бар по једном песмом. Тим пре што је приређивач такве компромисе правио : Мирко Магарашевић, Радмила Лазић, Здравко Крстановић, Никола Вујчић, Милован Марчетић, Гордана Ћирјанић, Јован Николић и други. Понајбоље су прошли, изгледа,  песници у „златној средини“ по броју заступљених песама : Мирослав Максимовић, Марко Вешовић, Драгомир Брајковић, Звонимир Костић, Драган Лакићевић, Љубица Милетић, Милан Ђорђевић и аутор ових непретенциозних редака….“

г) „Без обзира на поетичку искључивост, антологија Владимира Јагличића, преузимајући јуродиву улогу угаоног преусмеривача књижевних токова, представља прворазредни књижевни догађај који отвара бројна поетичка питања, релативизује досадашње критеријуме и приоритете, радикализује и демистификује укупну слику феномена српске поезије“.    ( Ненад Грујичић : ОПКЛАДА С ВРЕМЕНОМ, „Политика“, субота 7. март 1998, стр. 27 )

„Треба истаћи да Јагличићева, као и многе друге раније објављене антологије, чак из пера оних који су потпуно самовољно и некомпетентно прибавили себи звање повлашћеног читаоца, не доноси битну обнову слике савременог српског песништва, али је интересантна и провокативна као пројекат који инсистира на једној верзији ( и једном нормативизму) тог истог савременог српског песништва. Ту интересантност Јагличић потврђује у предговору у коме уз одређене замерке на антологијску технологију Миодрага Павловића образлаже своје разумевање феномена новије српске поезије инсталирајући у том разумевању (као капитално типовање) „кључну улогу : Рајка Петрова Нога, Милосава Тешића, Милана Ненадића, Ђорђа Сладоја и Зорана Костића, уз покушај да успостави везу својих пет кључних и величанственмих фаворита с Дучићем и неким представницима наше модерне….“    ( В. Зоран М. Мандић : ЈЕДНА ВЕРЗИЈА САВРЕМЕНОГ СРПСКОГ ПЕСНИШТВА, САВРЕМЕНИК плус,  58 – 59 / 1998, стр. 92 – 94 )

а)   „Најмање је три разлога за посве негативан суд о „подухвату“ Владимира Јагличића. Први разлог су поводи и намере у стварању  оваквог „пројекта“, други је начин на који су вредновани заступљени  песници, а трећи, најбитнији, крајње је неуко срочен предговор….“

б)  “ Јагличићу је нодостајало храбрости да начини антологију коју би чиниле песме искључиво испеване у везаном стиху. То би могао да буде занимљив и надасве провокативан пројекат. Могао је Јагличић да уради и посве другачију ствар – да детаљно прикаже сва струјања и усмерења у најновијем  српском песништву. Овако, он је застао негде између превредновања и разрачунавања, острашћен и површан, неук и надобудан ; свој задатак није испунио ни на једном плану. Објављивање овакве књиге не служи на част ни издавачу, чији је уредник, узгред буди речено, један од повлашћених  песника у Јагличићевом „подухвату“ „.

в)  “ Уколико је ишчитавао књиге песника које је заступио, исправне податке је могао да нађе у биографским белешкама. Има их! Но и то указује на чињеницу да Јагличић није како треба обавио посао кога се подухватио. Да не залазимо у то кога је још све могао да заступи, а кога све није морао да заступи…“    ( Живко Николић : КВАСАЦ НЕЗНАЊА И ДИЛЕНТАТИЗМА, в. у л.  НОВИНЕ  БЕОГРАДСКОГ ЧИТАЛИШТА, 26 / мај 1998, стр. 32 – 33)

Николић није заступљен у Јагличићевом избору – ето  једнога од разлога за жестину Николићеве оцене.  Николић вели : “ У српској култури, а посебно у српској књижевности, у току целе деценије (која још увек траје), дошло је до праве експлозије примитивизма и дилетантизма. Написима у периодици и повременим јавним иступањима, Јагличић се сврстао у челнике тога „покрета“…“  –  Јагличић је понајмање – незналица и дилетант, напротив. Урадио је, на књижевном пољу, више од Живка Николића!  Да се Ж. Николић на овакав,  жесток, критички начин осврнуо  на – барем једну од оних антологија у којима је заступљен, а које су објављиване у последњој деценији ХХ века, да, то би било занимљиво. Николић је библиотекар Библитеке града Београда, која објављује НОВИНЕ БЕОГРАДСКОГ ЧИТАЛИШТА, чији је уредник  С. Нешић, песник , кога, такође, нема, у  Јагличићевој антологији…  Јагличић је, у својој антологији, покушао  да превреднује српске песнике рођене почев од 1945. године.

„Наша поезија није добро представљена у антологијама. Најбољи досадашњи пример, „Антологија српског песништва“ Миодрага Павловића, престрога је да би била истинита. Антологије са сличним амбицијама раде се у неколико томова : треба окупити све што иоле вреди, ништа не одбацити“  ( Јагличић, ПРЕДГОВОР, параграф 10, стр. 14. ).

Јагличићу је, поред Лепоте, важна и  Истина, која понекада и боли : “ …време је показало да Павловић није имао на уму националну важност свог пројекта. Он је, гледано из данашње перспективе, био „арбитар елеганције“ своје, комунистичке епохе. На жалост, пристао је на подметачину. На месту које је, у пресудном једном времену, захтевало жилавог српског борца, добили смо европског господина пораженог без борбе. ( Више о томе – на катедри др Петра Милосављевића, у књизи “ Српски национални програм и српска књижевност“) “  (Јагличић, исто, стр. 15) .

„Састављач ове антологије био је омеђен захтевом издавача, да у њу буду уврштени само песници рођени после 1945. године. Без обзира на ово ограничење, бирао је песме имајући у виду духовну вертикалу српске културе, од прехришћанских времена, преко Светога Саве до данас. Он живи у илузији да би одабрани песници и песме могли бранити српску поезију и на једном шире замишљеном, не само српском, већ европском и светском плану“ (Јагличић, исто, стр. 16).

Предговор својој антологији, Јагличић започиње одличном песмом једног минорног песника (Славка Вукосављевића, која се завршава стиховима : Повратиће се земља земљи, прах прашини. /  Са невиности стена спраће нас младе кише. / И када будемо трава у некој малој долини  / да ли ћемо се срести, или никада више ? ), о вечном повратку и враћању, из које, уосталом, преузима и наслов за свој избор.

„Водеће српске песнике, кад је у питању ова старосна група, састављач је видео у Рајку Ногу, Милану Ненадићу, Милосаву Тешићу, Зорану Костићу и Ђорђу Сладоју. / Надовезујући се, свак на свој начин, на поезију поменутих, старијих колега ( Раичковића, Лалића, Симовића, Ракитића… – моја напомена , М. Л. ) , ови песници светлају образ нашој савременој поезији. Њихов учинак тим је већи јер се огледају на пољу које је, донедавно, проглашавано мртвим. Населили су немогућ простор“ (Јагличић , стр. 6 ).

“ Иза наведених „престоника“, чврсто, стоје Момчило Попадић (чије песме би требало да буду „откриће“ ове књиге), Марко Вешовић, Драгомир Брајковић, Драган Лакићевић, Звонимир Костић, Мирослав Максимовић, Мирослав Лукић, Милан Ђорђевић. За састављача су ови песници гарант једне стабилне вредности.

Заједничка одлика ове групе песника је – неуједначеност њиховог писма. Неки од њих (Лакићевић, Лукић, Ђорђевић), дуго су се тражили.

(……..) Мирослав Лукић је недавном књигом „Архив у оснивању“  начинио једно лепо изненађење, које га и доводи у групу „ексклузиваца“ ове антологије. ..“ (исто, стр. 7 – 8 – 9)

(….)

Не знам колико су се апострофирани Лакићевић и Ђорђевић „дуго тражили“; знам да су били у прилици да несметано објављују своје књиге. Ја у тој позицији био нисам .

Ја сам тек 1998. године објавио две књиге – које су ми  тзв. „уредници – ауторитети “ одбили пре  више од четврт века, тако да се о мени  (као о песнику) може створити тачнија слика, ако се и то узме у обзир. Моја „ексклузивност“ и књижевна судбина је била предодређена, на жалост,  великим јазом –  униформношћу духа епохе хокус – покуса.

*

Кад је реч о песничком умећу и песничким поступцима у српском  језику и књижевности у овом веку, о томе сам писао пре неколико година, узгред (в.  есеј ДНЕВНИК ПИСЦА, прештампан у књ. ДУХОВИ, 1, стр. 399, Аламанах за живу традицију, књижевност и алхемију, 1 / 1998) .  Миодраг Станисављевић је ( Истраживачком поступку СПИРАЛА, књига РИТМОВИ, I – II , 1984) једини од  српских песника, колико ми је познато, проговорио  о стању „кужне депресије песничког умећа и песничких поступака у овом језику“. Тај Станисављевићев текст треба поново прештампавати.  Исто тако, важан је и Црњансков есеј ЗА СЛОБОДНИ СТИХ ( Мисао, 1922 ; или у књ.  М. Црњански, ЛИРИКА, Просвета, Београд, 1968, стр.120 – 125) .

„Слободни ритам је прави, непосредни лирски ритам, везан за расположење. Он је сеизмографски тачан ритам душевних потреса. У лирици је та непосредност најдрагоценија. Речи и изрази добили су нову  боју.   / Још су Гете и Шилер објавили „све што је поетично треба ритмично обрадити“. Б. Поповић признаје стих дотле док се ритам може осетити. И заиста је то једино мерило.  / Али ритам није број слогова дужих и краћих, наглашених и ненаглашених, него је ритам : екстаза. То су знали већ они свештеници који су  играјући  певали по улицама римским. Ритам доживљује дубоку обнову. То знају они који су пратили борбу Дебисијеву. Он оставља фонетичан физички ред и прелази у психички закон. Сваки садржај има свој ритам. То давно зна балет. Драж и чар тог непосредног ритма не сме више да се губи. Огрубели смо у законима. Ритам је екстаза, место јамба и трохеја граматике, јамб и трохеј душе. Слободни стих је модерна, чисто лирска метрика …“ (Црњански, нав. дело, стр. 124 )

Шесдесет година, после ових Црњанскових редова, Миодраг Станисављевић  (СПИРАЛА) зна да је „пут ка стварању новог ритма / нових ритмова / ЈЕДИНИ ПУТ СТВАРАЊА НОВОГ ПЕСНИЧКОГ ЈЕЗИКА. Још су Валери и Маларме дошли до једноставног извода да разноликост емоција и различја индивидуалитета треба да следи разноликост ритмова, а и Паунд је у то веровао“.

Колико има, заиста, нових ритмова у свеколикој српској  поезији 19., па и 20. века, до данашњих дана?Питања версификације су важна. Питање стварања истинских  нових ритмова у српској поезији је суштинско. Јагличић, као одличан версификатор, могао је о томе да проговори детаљније, убедљивије, да покаже стварно стање ствари. Не мислим да је Јагличић апсолутно поетички искључив ( истина, у његовој антологији његове су симпатије на страни везаног стиха, али тамо има и доста песама испеваних у слободном стиху) ; као преводилац, он зна вредност везаног стиха : он чува од „расплињавања“…

Да се овај састављач доиста упустио у „превредновање“ песника и поезије, што није поетичка искључивост, доказује и параграф 4  Јагличићевог  предговора :

„Има велики број српских песника који траже личну шифру, свој „кључ  од куће“, незадовољни уобичајеним версификационим правилима. Измишљају форму, језик, свет. Основно чему се клањају је – зачудност. Не смеш бити обичан, мораш изненађивати. Невоља настаје кад своју екслузивност (која је, често, веома обичан недостатак талента) прогласе општим добром васељене. После тога, углавном, открију да је вода мокра.  / Има ли код њих добре поезије? Има.  /   То су гласови дивљи, неоплемењени, расути, распричани, неприлагољени, исфрустрирани, повремено сјајни, повремено тамни. Ови песници, углавном, немају „целу лепу“ песму, већ, на моменте, добре стихове. По правилу, боље стоје у антологијама после, него за живота, при чему, до циља, од двадесеторице, стигне један. Нисмо их видели као саздаоце песништва, већ као творце песама. Распу се, у каратамном нехају, па шта испадне.  /  Огледни  пример је Душан Вукајловић. Предсмртно певање донело је овом поети, неопходан, песнички увид у вечност“ (стр. 10).

Драстично игнорисање и изостављање неких песника , нарочито Александра Лукића , не може се правдати ваљаним  разлозима. (…..)  Овај песник  је већ својом првом књигом, а затим и књигом : ЕВРОПА (1995),  донео, не само неопходне песничке увиде у вечност – да се послужим Јагличићевом синтагмом – већ је наставио да шири оне експлозије , које су започеле „Откровењима“ Р. Петровића … (…)

*

Владимир Јагличић, кога сам високо вредновао као песника, као антологичар је „упозорен“; као критичару му вреди указати на следеће. Чиним то имајући у виду његов књижевну будућност, успон и раст. Оно због чега га напада његов вршњак  Ж. Николић, НЕ СТОЈИ. Јагличић, као песник, критичар и публициста : није израз примитивизма при крају 20. века у српској култури. Међутим, разлога за критику Јагличића, као критичара, антологичара има. Критичар мора увек пред собом имати известан циљ који, грубо говорећи, јесте расветљавање уметничких дела и кориговање укуса. То је Елиотов став, валидан став, такорећи незаобилазна место критике, стваралачке критике. Бојим се да у српској књижевној критици, кроз читав 20. век, није довољно јасно схваћена ДУЖНОСТ КРИТИЧАРА. Па ни међу песницима.

Настасијевић  је овако размишљао: “ Кад се критика доведе у питање, појаве се многи аргументи за и против. Уметности мељутим не треба аргумената : млаз који бризга из дубина живота, и бесмисленом иначе, да највише оправдање. То се зна, али је нужно још у почетку подвући.

И још нешто : етика поезије није да се њом неко духовно храни (тешко том) , него да маљијски пробуди зачмале или још непробуђене силе, јер  чами дух или спава у многима.

Што је неодољиво, дакле из највеће дубине, изражено, самим тим хоће да се саопшти највећем броју. То је призив из самоће : „Ходите, сви сте ви што и ја!“ Случај великих уметника : невиђени или нечитани, самим именом носе магично дејство.

Откуд онда посредници, водоноше са извора?“    (Момчило Настасијевић , За релативну критику,  в. у књ. САБРАНА ДЕЛА ИВ, Есеји . Белешке. Мисли, Дечје новине – СКЗ, Београд, 1991, стр. 241)

За сада, Јагличић, и не само он, пише РЕАЛИТВНУ КРИТИКУ. – Књижевни зборник „ИСИДОРИЈАНА“ (8 – 9 / 2000), у оквиру новопокренуте рубрике „Погледи и тумачења“, објавио је тематску целину, о вредновању текуће песничке продукције. Поводом Анкете и реаговања пише уредник зборника М. Магаарашевић (Савременост уназађености или развој?), који критикује хвалидбени клише књижевне критике и „организовано награђивање минорних песника и разговетно осредњих књига“.  Објављени су и разговори који су поводом анкете вођени на јавним трибинама и у медијима. Један део ученика је оспорио вредности неких познатих песника и критичара, који подржавају песнике : Драгана Јовановића Данилова, Ненада Грујичића, Милана Орлића, Тању Крагујевић, Милосава Тешића.  У посебним реакцијама Тешићево песништво су оспорили Ален Бешић, Ђорђе  Деспић, Предраг Чудић, Мирко Магарашевић, Јовица Алексић, Милутин Живковић…Те врсте спорова и оспоравања могу да разреше антологичари, али она ретка врста антологичара, која неће бити заступник неке струје у савременој поезији. Дакле она врста антологичара и критичара, која неће апсолутизовати лиризам, тај први ступањ поезије, већ ће песнике мерити  кроз филтер другог и трећег ступња поезије, као што чини НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ у  свом трећем издању. Ми  сада имамо релативну, паушалну, необавезујућу, да не кажем врло, врло површну критику.  Кад Н. Грујичић овако пише, у једном од најтиражнијих листова у Србији и на Балкану :

“ Затим, на светло су извучени практично непозната имена и судбине : Мирослав Тодоровић, Татјана Осречки, Љубиша Мишић, Мирослав Лукић, Лазар Радуловић, Живојин Недељковић и други“,  то не само да је неукусно, него и израз  незнања.  Шта значи „познато“ – „непознато“? То су релативне категорије!  Споменути аутор, очигледно, има једно  анахроно схватање културе и поезије 20. века.  Он чак није ни онај  – Настасијевићевим речима речено – „посредник, водоноша са извора“.  Проблем је у следећем – али о томе нико неће да говори –  како је, рецимо, у српској култури и поезији друге половине 20. века, неко постајао „познат“?  Постојала је и у „култури“ и  „књижевности“ тога периода „подобност“.  Неко је врло лако могао објављивати своје примењене актуелне глупости  у најтиражнијим медијима, код  најмоћнијих издавача (контролисаних). Неки други аутори и кад би написали ванредна дела, нису могли доћи на странице „Политике“, или на екране државне телевизије. Према томе, у другој половини 20. века у српској култури и књижевности, бастион тзв. официјелне критике створио је читава крда  „познатих“, и нужна су ИЗРАВНАЊА, кориговања, превредновања, али не са уског гледишта неког песничког клана, већ имајући у виду, пре свега, фундаменталне  потребе високе српске културе и поезије 20. века. То, код нас још нико не чини; пре свега, из недостатка храбрости, а затим – није се појавила још увек стваралачка личност  пожељног стваралачког развоја, синтетичар по мери високе српске културе и поезије.

Јагличић, да би оправдао своју егзистенцију као критичар, мораће да настоји да дисциплинује своје личне предрасуде и пристрасности – и све оне слабости којима су сви људи подложни –  и да – како Елиот лепо и тачно рече – “ у заједничкој тежњи ка стварном суду усклади своје разлике са разликама што већег броја својих колега“.  З. М. Мандић је упутио реалну, уравнотежену критику Јагличићевој антологији. Јагличића његови поједини вршњаци – бојим се и претпостављам –  жестоко нападају због тога што у његовој критици претеже оно сасвим супротно – у тзв. владајућем духу до средине деведесетих; Јагличић своје постојање као критичар дугује жестини и екстремности свог супростављања  дотадашњим критичарима, антологичарима. Његове слабости као критичара произилазе из његових симпатија, чини ми се. –  Не пресуђујем Јагличићу, нисам судија. Објаснићу мало подробније, баш зато што је реч о песнику који не крије да је завистан од традиције и акумулиране мудрости времена…. (……)

Дискусија о поезији никада није сувопарна, техничка и ограничена. Тога толико мало има у српској култури и поезији да је просто невероватно. То је омогућило, претпостављам, поред свих других околности, и  подизање бетонских бункера официјенле српске књижевне критике. Елиот је знао због чега треба ценити критику песника – критичара, изнео је разлог ( као што га је невешто изнео и М. Настасијевић) – песник – критичар „рукује чињеницама и може да нам помогне да и ми поступамо на исти начин. – Налазим да ова иста нужност влада на сваком нивоу критике. Велики део критичког писања састоји се у „интерпретацији“ једног писца, или једног дела. Ни то није на нивоу Лирераног клуба. Повремено се догоди да једно лице наиље на разумевање код другог, или да се неком креативном писцу открије оно што је он био у стању само делимично да изнесе, а што ми осећамо да је истинито и расветљено. Тешко је спољним сведочанствима објаснити нечију „интерпретацију“. Па ипак за сваког ко је вешт са чињеницама на овом нивоу биће довољно сведочанстава. Али ко треба да доказује властиту вештину? При сваком успеху на овој врсти писања поткраде се хиљаде подвала. Уместо понирања, наилазите на фикцију. Зато критику треба ставити на пробу на тај начин што ћете је небројено пута примењивати на оригинал, руководећи се при том властитом оценом оригинала. Али не постоји нико ко би вам загарантовао компетенцију, и тако се опет наљемо у дилеми“ ( Елиот, Функција критике, Изабрани текстови, Београд, Просвета, 1963, стр. 51 – 52).

Делокруг литературе и критике подразумева критички рад , у коме је прихваћена могућност „кооперативне активности, са даљом могућношћу да се доље до нечег што се налази изван нас и што се провизорно може назвати истина. “  Елиот то пише 1923. године.  Елиот можда и није дефинисао до краја истину, чињеницу или реалност, јер то и није била његова намера. Његова је намера била да пронаље оквир у који ће се уклопити споменути појмови и сви слични постојећи појмови.

Књижевну судбину једног песника, моју,  или било чију другу,  неће одлучити  антологије, критичари и песници, попут Јагличића, узгред буди речено, не зато што сам старији прилично од Јагличићеве генерације : одлучиће је целина поетског опуса кроз време. Пишући о целокупном Јагличићевом песничком опусу, у неколико наврата, трудио сам се да сагледам у целини  највиталнији ток у његовом стваралаштву, да га сагледам у оквиру његове књижевне генерације, у оквиру његове стваралачке тајне и развоја. Што Јагличић на исти начин не узвраћа, не мени, него свим  песницима о којима пише, мером све – поимања, све – смисла, мером синтетичке критике, то је знак да сам га, можда преценио, као критичара. Надам се да овај песник временом неће склизнути у маниризам. Многе посвете у Јагличићевим песмама, говоре о њему као човеку. Вредновао сам га високо као песника, судећи према броју песама у овом коначном издању…Надам се да ће, у будућности, као критичар, тумачећи  одрељене феномене, појаве, или опусе српских песника улазити у истанчаније анализе и недвосмислене основане оцене, јер је у оквиру своје генерације понајвише припремљен за такву врсту деликатног посла. И молим Бога да постане независтан дух… Високо уважавам околност што овај писац  у крајњој нужди понајвише зависи од свог унутрашњег гласа…

Да ли постојећи књижевни  споменици, пре појаве Јагличићеве антологије најновије поезије, образују какав поредак, да ли је он идеалан? У извесном, елиотовском смислу, тај поредак је био „потпун“.  Или како Елиот каже : “ Постојећи поредак је потпун све док се не појави то ново дело. А да би се он одржао и после појаве новога, целокупан постојећи поредак мора, макар и најмање, да се измени; и тако се односи, сразмере, вредности сваког уметничког дела поново саображавају према целини; а то представља уклапање старог и новог….“  Тешко је не сложити се са овом истином, са овим Елиотовим схватањем. Баците дуг поглед на српску културу и поезију 20. века и видећете „да није неоправдано да садашњост у истој мери мења прошлост у коликој прошлост управља будућношћу“.  Јагличић је уметник који има смисла за традицију, више него његови вршњаци, чини ми се; јер уметник мора да има традицију; а традиција сама по себи садржи идеју и проблем реда и поретка;  и једна од главних функција стваралачке критике је у суштини проблем поретка.  Изван уметника, критичара и антологичара постоји нешто изван чему они дугују лојалност, оданост, чему се предају и жртвују да би стекли и задобили свој јединствени положај…

ПС. – Понављам : „Лоше је стање у нашој критици. Што она није једна „савршена камера“ која све тачно прима споља, све боје, нијансе и димензије, и што прочитано, снимљено, примљено не преображава својим унутрашњим животом, што не даје истински преображај, што не пребацује све преко своје интуиције, или то чини половично, то је, можда зато, што критичари нису погодне личности, немају осетљиву мембрану, која ће на све спонтано да затрепери, спонтано да пренесе у наш естетичко – психолошки „свјатаја свјатих“ и, из те лабораторије, спонтано, изразом, да се роди на свет.

Не адвокатишемо, кад ово кажемо, у корист неког неоимпресионизма…Не призивамо критичаре – самодршце, већ стваралачку критику…“

                Јагличић је, поновимо, међу првима, на самом крају века, вредновао  моју поезију; ја због тога нисам ни срећан ни корумпиран. Подценио ме је, ипак, на рачун личних преференција; што ми не погађа, јер сам имао прилике да се као истраживач стварних проблема српске културе и поезије 20. века мало дубље и исцрпније упознам  са фундаменталним проблем српске културе, пре свега високе културе. Јагличићева антологија је, ипак, искорак; недовољан и непотпун. Та антологија, поред осталог, и информише. Добро је да постоји. Данас се не могу направити солидне антологије српске поезије  једног периода 20. века, ако се  човек не удуби  у стварне и суштинске проблеме српске културе и поезије 20. века; ако не расветли тај (неиделани) поредак.  Ми таквих студија немамо. Због тога сам одлучио да напишем студију о томе, али не само због тога… ( 2. јула 2001)

Канал ФИЛТРА (016)

53 – 57. СЛОВО ЉУБВЕ ( стр. 384) ; УЗАЛУД ЈЕ БУДИМ (стр. 405) ; ПОХВАЛА ЉУБАВИ (стр. 501) ; ВЕЛИКА ТАЈНА (стр. 361) ; ПЕЛУД СВЕТА (стр. 427) ;  приредио Перо Зубац. Београд : БМГ, 1997.

а) „У српском издаваштву , из више разлога, ретке су вишетомне антологије. Стога је хвале вредан подухват песника Пере Зубца (1945), да у једној антологији сабере, изабере и приреди најлепше песме из осам векова српског песништва о љубави, а потез издавача да такву антологију и објави, граничи се са издавачким подухватом. Полазећи од начела да укаже на најлепше  љубавне песме великог броја песника и не упуштајући се у вредновање дела заступљених песника приређивач је успео да око једне теме, а ово је пре свега тематска антологија, сабере све најзначајније  српске песнике претходних осам векова, јер се показало да су сви ови песници поред осталог певали и о љубави. Међутим, приређивач је уместо да заиста начини једну релевантну антологију песама о љубави, начинио један лични преглед заснован не на објективним већ на личним схватањима теме љубави у српском песништву.

Прва књига , СЛОВО ЉУБАВИ, која је наслов добила по песми Деспота Стефана Лазаревића, садржи првих седам векова српског песништва о љубави…“

б)  “ Друга књига, УЗАЛУД ЈЕ БУДИМ, која носи наслов по песми Бранка Миљковића, садржи песме о љубави српских песника од Растка Петровића до Бранка Миљковића…“

в)  “ Трећа књига, ПОХВАЛА ЉУБАВИ, која носи наслов по песми Слободана Ракитића, садржи песме о љубави песника рођених између тридесетих и педесетих година овог века. (….) Несразмера између вредности песничког дела појединих песника и њихове заступљености у овој антологији битно је умањило њену озбиљност и вредност  и више је приближило једном панорамском прегледу у коме су заступљени готово сви песници чак и они који су написали само једну песму о љубави“.

г)  “ Четврта књига, ВЕЛИКА ТАЈНА, садржи песме о љубави песника рођених између 1947. и 1954, године или од Стевана Тонтића до Ђорђа Сладоја.

Пета књига, ПЕЛУД СВЕТА, садржи песме о љубави између 1955 .  и 1975. , а са додатком и до 1980. године, како приређивач каже, од Миодрага Раичевића до Иване Васић, односно Јелене Рвовић.

Када се пажљиво ишчита свих пет томова Зубчеве антологије стиче се утисак да је аутор уложио један огроман напор да на једном месту, између једних корица, сабере низ разнородних, а врло често и опречних схватања о љубави. Неозбиљно делује и покушај да се између истих корица нађу класици наше књижевности као што су Свети Сава и Његош и певачи забавних мелодија. Непостојање релевантних параметара у избору песама и песника учинило је ову антологију личним прегледом, а несразмера између првих седам векова – један том, и нашег века – четири тома, показује да је састављач желећи да  угоди свом времену и да у својој антологији не заобиђе готово никог, у ствари уместо да начини антологију начинио један преобиман, преопширан љубавни споменар који ће као опомена добро доћи свим будућим састављачима тематских антологија о љубави и у томе је његова највећа врлина“. (Станиша Нешић : ПЕСМЕ О ЉУБАВИ, в.  л. НОВИНЕ БЕОГРАДСКОГ ЧИТАЛИШТА, 26 / мај 1998, стр.  32)

Преблага оцена једног заиста промашеног подухвата.   Да ли је Зубац сам, заиста, сачинио ту антологију, или су му у томе помагали  одређени ( неименовани )  помагачи?

58. Синиша Ристић : АНЂЕО СА ЛАМПОМ. Антологија песника Браничева. Апостроф, Београд, 1997.  157 стр.

Милена Павловић – Барили ( 4), Србољуб Митић (7), Петар Бранковић Мајски (2). Димитрије Баџић (1), Милисав Павловић (2), Милан Димитријевић (1), Бора Наумовић (2), Драгослав Живадиновић (3), Стеван Раичковић ( 14), Бранко Манас (3), Ана Дудаш (3), Драгослав Ч. Стефановић (1), Војислав С. Марјановић (2), Миливоје Илић (2), Раша Перић (7), Драгомир Матић (4), Милисав Миленковић (3), Бранислав Прелевић (7), Вера Бранковић – Мајска (3), Синиша Ристић (7), Драгослав Мишић (2), Мирослав Лукић (13) , Јован Петровић (2), Петар Јевтовић (2), Живојка Милић (2), Александар Лукић  (5), Новица Стокић (2), Велиша Јоксимовић (2), Томица Стоилков (2), Ирина Милановић (2), Марија Маја Миловић (2)

В. Мирослав Лукић : АНЂЕО С ЛАМПОМ, „Политика“, субота, 7.  март 1998, стр. 29

Канал ФИЛТРА (015)

51.   ПОСЛЕДЊИ ГОСТ. Песме српских песника о смрти  [ Изабрао и приредио  Стојан Трећаков] . Нови Сад, Матица српска, 1994.

Еустахија Арсић (1), Десимир Благојевић (1), Милутин Бојић (1), Никола Боројевић (2), Душан Васиљев (1), Жарко Васиљевић (1), Милован Видаковић (1), Станислав Винавер (1), Никанор Грујић (1), Јован Грчић Миленко (2), Доментијан (1), Јован Дучић ( (10), Велимир Живојиновић МАССУКА ( 3), Војислав Илић  (18), Исаија Стефановић (1), Ђура Јакшић  (8), Милета Јакшић (  (11),  Јован Јовановић Змај ( 24), Лаза Костић ( 13), Милан Кујунчић Абердар ( 1), Скендер Куленовић (1), Иван В. Лалић ( 1), Младен Лесковац ( 1),  Стеван Луковић (2), Десанка Максимовић ( 8),  Сима Милутиновић Сарајлија (1), Бранко Миљковић (1), Чедомир Миндеровић (2), Милорад Ј. Митровић ( 2), Сава Мркаљ ( 1), Лукијан Мушицки ( 1), Момчило Настасијевић ( 7),  Непознати песник  (1) Непознати песник ( 18. век)  (1), Петар Петровић Његош  ( 1),  Захарија Орфелин (1), Миодраг Павловић (1), Сима Пандуровић ( 16), Владислав Петковић ДИС ( 11),  Бошко Петровић ( 3), Вељко Петровић ( 5), Растко Петровић ( 3), Васко Попа ( 2), Јован Стерија Поповић ( 7), Бранко Радичевић ( 5), Бранко В. Радичевић ( 1), Стеван Раичковић ( 2), Велимир Рајић (1), Јован Рајић (1), Милан Ракић ( 5), Ристо Ратковић ( 2), Сава Немањић (2), Љубомир Симовић ( 2), Душан Срезојевић (1), Светислав Стефановић (2), Гаврил Стефановић Венцловић (1), Милица Стојадиновић Српкиња (1), Јован Суботић (1), Гвидо Тартаља (3), Александар Тишма (1), Драгољуб Ј. Филиповић (1), Милош Црњански ( 1), Алекса Шантић ( 5), Флорика Штефан (1)

 

52. Љубиша Ђидић : БЕСКРАЈНИ ПЛАВИ КРУГ. Антологија модерног српског песништва (1945 – 1995), Апостроф, Београд, 1997.  334 стр.

Милош Црњански (4), Аница Савић Ребац (1), Момчило Настасијевић (3), Александар Вучо (2), Растко Петровић (2), Душан Матић (2), Десанка Максимовић (4), Милан Дединац (2), Марко Ристић (1),  Десимир Благојевић (2), Оскар Давичо (4), Бранислав Л. Лазаревић (2), Љубиша Јоцић (2),  Танасије Младеновић (2), Антоније Маринковић (2), Светислав Мандић (2), Васко Попа ( 9), Миодраг Павловић ( 6), Ристо Тошовић (1), Мира Алечковић (2), Бранко В. Радичевић (2), Драгослав Грбић (2) , Славко Вукосављевић (1), Стеван Раичковић (5), Слободан Марковић (2), Милена Јововић (1), Иван  В. Лалић (3), Момчило Ђерковић (2), Мирослав Антић (2), Бранко Миљковић ( 7), Божидар Тимотијевић (2), Томислав Мијовић (2), Јован Христић (2), Душко Трифуновић ( 2), Борислав Радовић (3), Љубомир Симовић (5), Радослав Војводић (2), Петар Пајић (3), Вук Крњевић (3), Добрица Ерић (3), Добривоје Јевтић (2), Вито Марковић (3), Ђоко Стојичић (3), Милован Данојлић (3), Иван  Гаљански  (2), Бранислав Петровић (3), Радослав Златановић (2), Милорад Ђурић (3), Љубиша Ђидић (3), Драган Колунџија (3), Божидар Шујица (3), Раша Перић (2), Алек Вукадиновић (4), Александар Петров (2), Матија Бећковић (5), Петар Цветковић ( 2), Слободан Ракитић (3), Мирољуб Тодоровић (1), Гојко Ђого ( 4), Зоран Милић (3), Милан Комненић (3), Божидар Милидраговић (3), Иван Растегорац (2), Милутин Петровић (4), Драган Драгојловић (3), Ранко Јововић (2), Милан Милишић (2) , Слободан Павићевић (2), Бошко Руђинчан (2), Срба Ђорђевић (2), Адам Пуслојић (4), Радомир Андрић (3), Предраг Богдановић Ци (3), Мома Димић (2), Перо Зубац (3), Рајко Петров Ного (4), Манојле Гавриловић  (2), Срба Игњатовић (2), Тања Крагујевић (2), Мирослав Максимовић (3), Мирко Магарашевић (2), Стеван Тонтић (2), Бошко Томашевић (2), Даринка Јеврић (2), Милан Ненадић (1), Драгомир Брајковић (3), Драган Мраовић ( 2), Јован Зивлак (2), Слободан Зубановић (3), Раша Ливада (2), Љубица Милетић (3), Душко Новаковић (3),  Душан Вукајловић (2), Новица Тадић (3), Драгиња Урошевић (2), Звонимир Костић (2), Братислав Милановић (3), Златко Красни (3), Слободан Костић (2), Ненад Грујичић (3), Драган Коларевић (2), Александар Лукић (1), Драган Јовановић Данилов (3)…

а) “ Антологија му (Ђидићу – моја напомена – М. Л. )  почиње с укупно петнаестак песама Милоша Црњанског, Анице Савић Ребац, Момчила Настасијевића, Александра Вуча, Растка Петровића и Марка Ристића које по настанку припадају  претходном, међуратном раздобљу. Ако се тиме хтело указати на претходништво – што нема још барем Драинца и Винавера? …“

б) “ Има још изненађења! Из опуса Борислава Радовића и Јована Христића Ђидић је уврстио неке песме које су они сами изоставили из својих избора!“

в)  “ Када се приказују антологије најинтересантније је устремити се на избор песника и песама у односу на оне неизабране. Није на располагању довољно простора за такву анализу али ће  се наш читалац и бољи зналац савременог српског песништва  сигурно запитати како то да у овако обимној антологији нису нашли места Богдан Чиплић, Скендер Куленовић, Григор Витез, Павле Поповић, па онда Александар Ристовић, Велимир Лукић, Гордана Тодоровић, Србољуб Митић, Срба Митровић, Милосав Тешић, Радмила Лазић, Ибрахим Хаџић, Војислав Деспотов, Предраг Чудић, Здравко Крстановић, Гордана Ћирјанић, Милош Комадина, Милован Марчетић, Владимир Копицл, Слободан Стојадиновић, Радомир Мићуновић, Радомир Рајковић, Јован Николић… Једна лепа, па и веома добра антологија могла би се сачинити од песама ових и многих других од Ђидића занемарених песника…. “ итд. ( Лука Штековић : БЕСКРАЈНИ КРУГ – ГРЕШАКА, в. у л.  НОВИНЕ БЕОГРАДСКОГ ЧИТАЛИШТА, 26 / мај 1998, стр. 33)  –   (Штековић је био благ у  критици. Пошто Ђидићева антологија покрива део периода који је обухватила АНТОЛОГИЈА ФЕНИКС, био сам у ситуацији да видим  не само њен бескрајни круг грешака, већ  да је сагледам из различитих углова. Ова антологија  имала је за циљ да чешког читаоца упозна са једним периодом српске поезије, и за то је било компетентнијих људи. Добро је што Ђидић афирмише туце песника који живе изван већих књижевних центара у Србији, али је недопустиво фалсификовање, да, рецимо, један Ђоко Стојичић (амбасадор у Чешкој, поета минорес)  има исти број песама као Милован Данојлић, Милан Комненић, итд. ………..)

Канал ФИЛТРА (014)

49. Гојко Тешић, АНТОЛОГИЈА ПЕСНИШТВА СРПСКЕ АВАНГАРДЕ 1902 – 1934 : откровења & преиначења, Нови Сад : Светови, 1993. – 623 стр. ; 20 цм. Тираж : 1000 пр.

Солидно урађена антологија. Садржи  ( Пролог, ИСКОНИ) :  Ђорђе Марковић Кодер  (11), Лаза Костић ( 2), Момчило Настасијевић  (11). Први део ( И СВЕ РАСКУЈМО ШТО ЈЕ ГОСПОД СКОВО ) (Претече / Протоавангарда) : Милан Ђурчин ( 7), Владислав Петковић Дис ( 5), Душан Срезојевић ( 1),  Светислав Стефановић (6), Аница Савић (1), Димитрије Митриновић (4),  Станислав Винавер ( 8), Милош Видаковић ( 2), Иво Андрић ( 5), Михаило Мирон (1), Драган Алексић ( 1).

Други део. АВАНГАРДА 1917 – 1934. ИЗМИ – експресионизам, суматраизам, космизам, интеркосмизам, зенитизам, дадизам, светокретизам, хипнизам, конструктивизам , интуивитизам… :   (Пут кроз хаос) : Милош Црњански ( 15),  Станислав Винавер  (25),  Тодор Манојловић ( 4), Ранко Младеновић (5), Сибе Миличић (5), Тин Ујевић (5), Јосип Косор ( 3), Душан Васиљев (7), Милан Дединац (2). (Васионски самовар ) : Растко Петровић (16), Бошко Токин ( (6), Раде Драинац ( 1), Драган Алексић (10),  Антун –  Туна Милинковић ( 2), М. С. Петров (2),  Мони де Були ( 11), Ристо Ратковић ( 10), Паве Старчевић ( 5). (НАШ ВАРВАРСКИ БОГ. Зенитистичка поезија) :  Бранко Ве Пољански ( 16), Љубомир Мицић ( 8), Андре Јутронић (1), Маријан Микац (5),  Стеван Живановић ( 2), Војислав Авакумовић (3), Миодраг Радовић (1), Драгутин Марић (1), Евгеније Дундек (1). (ОДА СИЛНОМЕ НИШТА) :  Јован Поповић ( 4),  Божидар Ковачевић ( 1), Душан Јерковић ( 2),  Александар илић 4), Жарко Васиљевић ( 6), Ненад Митров ( 2), Драгутин Костић ( 3). (МУТАН ЛОВ У БИСТРОЈ ВОДИ. Надреалистичка поезија) : Марко Ристић, Душан Матић, Слободан Кушић, Ђорље Јовановић, Ване Живадиновић Бор, Алекснадар Вучо (1),  А. Вучо – Душан Матић ( 2), Душан Матић (7), Александар Вучо ( 8), Оскар Давичо ( 13), Марко Ристић ( 15), Коча Поповић ( 8), Ђорђе Јовановић ( 3), Ђорђе Костић ( 6), Младен Димитријевић ( 1), Слободан Кушић ( 3), Љубиша Јоцић ( 3), Милена Павловић – Барилли (3). (ЕПИЛОГ) :  Милош Црњански (1). ( Поговор) : „Пале су идеје, форме и, хвала богу, канони!“ ( стр. 507 – 529).

ДОДАЦИ. Белешке уз текстове у избору (533 – 540), Белешке о песницима ( 541 – 578),  ИЗВОРИ & ГРАЂА ( песничке збирке, антологије, листови и часописи) ( 579 – 590), , Литература о песништву авангарде (591 – 619). –   Завршна напомена ( 619 – 622).

Једна од врло озбиљно, сериозно рађених антологија. Здушно је препоручујемо славистичким катедрама по свету, као и свима онима који желе да потанко упознају песништво  српске авангарде 1902 – 1934. година. Ову антологију треба поново прештампавати, и она има опојан укус  корективне антологије у односу на треће издање Несебичног музеја. Истичем то, као заточник књижевне истине. У много чему је информативна, солидно компонована. Тешић је од оних ретких приљежних и упорних и стрпљивих истраживача српске поезије 20. века, али и читалац  доброг укуса. –  Ова Тешићева књига заиста јесте антологија „откровења и преиначења“, стварана према „Елијаровом моделу : “ НАЈБОЉИ ИЗБОР ПЕСАМА ЈЕ ОНАЈ КОЈИ СЕ ПРАВИ ЗА САМОГ СЕБЕ!“ То је најјачи разлог за будућа оспоравања, али то истовремено значи да је антологичар сачинио избор по својој мери, и самим тим остварио давнашњу замисао. Ова антологија јесте историјски пресек српског авангардног песништва, али и својеврсна типологија поетско – поетичког радикализма, превредновање – откровења и преиначења. Дакле, један могући предложак за историју српске авангардне поезије. – Ово јесте књига која је потекла из душе, и под лирским знамењем Милоша Црњанског из првих СЕОБА :  „Бескрајни, плави круг. У њему, звезда“  (стр. 524).

За разлику од већине претходних српских антологичара 20. века, Тешић  спада у оне ретке истраживаче, који су много тога прегледали и дуго радили. Тешићева антологија је имала своју дугу историју и предисторију, као уосталом и мој Несебични музеј : Тешић ју је, што му служи на част испричао, учинио јавном, што је добро –  због фундаменталне основе и ширине српске културе 20. века, њеног лица и наличја.. У антологији има и хрватских песника; нама се то не чини спорним. Тешић је акрибичан истраживач, врстан библиограф, врло солидан познавалац стварних развојних проблема српске културе и поезије 20. века, одличан уредник ( некадашње Књ. речи), штета је, верујем, непроцењива, што не предаје на неком од српских универзитета као  професор , српску књижевност 20. века – српску књижевну теорију и поезију 20. века. Од свих професора који предају последњих  деценија и година на српским универзитета, као истраживач, и као уредник, колико знам, много је више учинио. Ово што кажем је закаснело и одоцнело признање Тешићу  као антологичару, само на први поглед : никад није касно. Прошло је осам година од појављивања његове антологије, постоји временска дистанца, да се изрекне суд : изричем га. Волео бих да се, уз треће издање Несебичног музеја, по нашим библиотекама, и по свим факултетским библиотекама где се изучава српска култура и поезија 20. века нађе и ова књига. Не тврдим да би обе могле бити  приручници, али сигурно могу бити од велике користи за боље упознавање српске културе и поезије века који је за нама…

50. Слободан Вуксановић , БИЦИКЛ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ . Савремено српско песништво у Румунији. Смедеревска паланка, Центар за културу, деус, 1994 ; 77 стр.

Владимир Чоков (2) , Славко Веснић (2) , Ђоко Жупунски (1) , Жива Поповић (1) , Јован Чолаковић (2) , Чедомир Милановић (3) , Влада Барзин (1) , Драга Мирјанић (1) , Иво Мунћан (1) , Славомир Гвозденовић (7) , Љубица Рајкић (2) , Горан Стефановић (1)

( Уз ову антологију су објављени и детаљни Библиографски подаци о савременом српском песништву у Румунији)

Канал ФИЛТРА (013)

47.  Стеван Тонтић,  МОДЕРНО СРПСКО ПЈЕСНИШТВО ( Велика књига модерне српске поезије – од Костића и Илића до данас) . Сарајево, Свјетлост, 1991 ; 1017 стр. ( Предговор : 7 – 50 стр. Песници су „уврштени слиједом година рођења. Најједноставији принцип поретка, иако се тиме нарушавају тачне књижевно – историјске слике јављања у поезији“.  Антологија није стигла до већине којој је била намењена, услед распада СФРЈ, тако да је завршила по магацинима.)

 

Лаза Костић (7), Војислав Илић (11) , Алекса Шантић (9) , Милета Јакшић (2) , Јован Дучић (16) , Светислав Стефановић (1) , Милан Ракић (5) , Војислав Ј. Илић Млађи (1), Стеван Луковић (1) , Велимир Рајић (4) , Даница Марковић (1) , Михаило Мирон (1),  Владислав Петковић ДИС  (7) ,  Милан Ћурчин (2), Тодор Манојловић (1) , Сима Пандуровић (3), Вељко Петровић (5) , Душан Срезојевић (2), Мирко Королија (1), Велимир Живојиновић  Массука (2) , Димитрије Митриновић (1), Јела Спиридоновић – Савић (1) , Станислав Винавер (8), Милош Видаковић (3) , Иво Андрић (6) , Жарко Васиљевић (1) , Ранко Младеновић (1) , Милутин Бојић (4) , Аница Савић – Ребац (1) , Милош Црњански (7) , Момчило Настасијевић (12) , Љубомир Мицић (1) , Александар Вучо (1) , Растко Петровић (8) , Душан Матић (5) , Бранко Ве Пољански (3) , Д. Максимовић (8) , Р. Драинац (6) , Д. Васиљев (4) , Драган Алексић (2) , Марко Ристић (2) , М. Дединац (5) , Божидар Ковачевић (1) , Р. Ратковић (3) , Мони де Були (2) , Д. Благојевић (4) , Р. Зоговић (8), Оскар Давичо (11), Љ. Јоцић (3) , В. Поповић (2) , Б. Ћопић ( 1) , Радомир Продановић (2) , Бошко Петровић (2) , Д. Костић (2), Славко Веснић (1) , Светислав Мандић (1) , Васко Попа (21) , Р. Тошовић (2) , П. Поповић (3) , Б. В. Радичевић (3) , М. Жалица (1) , Бранислав Зељковић (1) , Миодраг Павловић (11) , С. Раичковић (8) , С. Марковић (3) , Брато Павловић (2), Милорад Павић (1) , Ф. Штефан (2), И. В. Лалић (11) , Срба Митровић (2) , Дара Секулић (4) , М. Антић (1) , Србољуб Митић (2) , Б. Тимотијевић (4) , Владан Радовановић (1) , А. Ристовић (10) , Ј. Христић (5) , Душко Трифуновић (8), Б. Миљковић (9) , Раде Томић (2) , В. Настић (2) , В. Крњевић (2) , Б. Радовић (10) , Љ. Симовић (8) , Бранко Марчета (1) , Гојко Јањушевић (3) , В. Марковић (3) , Б. Шујица (3) , Добрица Ерић (2) , Мирјана Вукмировић (1) , В. Милошевић (1) , С. Шантић (1) , М. Данојлић (5) , Бранислав Петровић (8) , А. Секулић (3) , И. Гађански (1) , А. Петров (2) , Ненад Радановић (1) , Арсен Дедић (1) , А. Вукадиновић (3) , Д. Колунџија (5) , Мирјана Стефановић (3) , М. Бећковић (4) , П. Цветковић (2) , Б. Милидраговић (2) , Драгољуб Јекнић (3) , С. Ракитић (2) , М. Комненић (4) , Г. Ђого (5) , Мирољуб Тодоровић (2) , Ж. Рошуљ (1) , И. Растегорац (2) ,Р. Јововић (4) , К. Мићевић (2) , М. Петровић (8), М. Милишић (7), Миодраг Станисављевић (3) , Јудита Шалго (1) , Вујица Решин Туцић (5) , Бошко Ивков (1) , Р. Рисојевић (4) , А. Пуслојић (6) ,  Предраг Чудић (1) , И. Хаџић (2) , Т. Обрадовић (2) , Р. Андрић (1) , П. Зубац (1) , Р. П. Ного (5) , М. Вешовић (3) , Р. Караџић (1) , М. Магарашевић (2) , Мирослав Максимовић (6) , Велибор Вујовић (2) , Љ. Ђурђић (2) , Д. Брајковић (1) , Д. Јеврић (2) , С. Симоновић (2) , М. Ненадић (5) , Ј. Зивлак (5) , Милосав Тешић (1) , С. Зубановић (4) , Т. Дутина (2) , Бранко Чучак (5) , Р. Ливада (4), Д. Новаковић (6) , Н. Тадић (10) , В. Копицл (1) , Р. Лазић (2) , Б. Милановић (2) , В. Деспотов (5) , Љ. Стефановић (1) , З. Крстановић (5) , Звонимир Костић (3) , Бранко Кукић (1) , Р. Сладојевић (2) , Слободан Благојевић (4) , Горан Симић (1) , Р. Лукач (1) , Будимир Дубак (1) , Слободан Костић (1) , Ивана Миланкова (1) , Мирјана Божин (1) , Петар Милошевић (1) , Милован Марчетић (3) , Славомир Гвозденовић (1) , Миљурко Вукадиновић (1) , Васа Павковић (1) , Небојша Васовић (2) , Синан Гуџевић (1) , Владимир Сребров (1) , Ђорђо Сладоје (2) , Дејан Гутањ (1) , Милан Ђорђевић (1) , Радомир Уљаревић (1) , Ненад Грујичић (3) , Милош Комадина (3) , Иван Негришорац (1) , Никола Вујчић (1) , Желидраг Никчевић (1) , Гордана Ћирјанић (2), Нина Живанчевић (1) , Александар Лукић (1) , Јелена Ленголд (1) , Војислав Карановић (1)

(Тонтићева Антологија има солидан графички изглед. Најмлађа по много чему, док се не појави нека друга – корективна. Тонтићу је претходио низ антологичарских покушаја других аутора, пада у очи  да је , и у Тонтићевој антологији, као и у Павловићевој, Попа  заступљен највећим бројем песама. Слична „пропорција“ је задржана и у Комненићевој антологији, када је о Попи, или о неким другим ауторима,реч. Исто се може рећи и за број песама Момчила Настасијевића. Зачуђује помало да је Светислав Стефановић заступљен само са једном песмом, као, рецимо Јелена Ленголд, или Војислав Карановић. То је више него смешно! Ако је Настасијевић заступљен са 12 песама, зашто је Милосав Тешић заступљен само са једном? Није ли Тонтић, у журби, „пресликавао“  „пропорције“ и „хоризонте“ Пантићеве – Павковићеве антологије? Из  ШУМА ВАВИЛОНА  је, чак, прештампао исте песме неких песника – Александра Лукића , на пример. То није страшно, али није ни оригинално. Ако је заиста имала амбицију да представи  „златни век српске поезије“ , зашто у Тонтићевом избору нема и ових аутора : Јовица Аћин, Бранко Алексић, Николај Велимировић  („Молитве на језеру“) , Миро Главуртић, Мома Димић, Ђуро Дамјановић, Драгољуб С. Игњатовић, Срба Игњатовић, Саша Јеленковић, Бојан Јовановић, Владимир Јагличић, Радомир Константиновић, Данило Киш, Мирко Ковач, Милан Лалић, Томислав Мијовић, Вук Милатовић, Милан Младеновић, Јово Марић,  Бранко Маширевић, Станиша Нешић, Душан Радовић, Тиодор Росић, Чарлс Симић, Видосав Стевановић, Александар Тишма, Бошко Томашевић, Павле Угринов, Драгиња Урошевић, Леонид Шејка – да наведемо само нека од имена.  Или ови парадокси : Милован Данојлић је заступљен са 5 песама, као и Јован Зивлак, или Здравко Крстановић! Радмила Лазић и Братислав Милановић заступљени су са по 2 песме , као Чудић и Магарашевић. Миодраг Станисављевић је заступљен са 3 песме, а Душко Новаковић са шест!  – Нема савршених антологија, наравно; све постојеће могу се оспоравати, на овај или онај начин. Најпогубније је када су мерила примењена приликом њиховог састављања мрска Господу…)  ( Депресиван пример антологије, што припада класи – „имена из телефонског именика антологичара“.)

 

48. Слободан Вуксановић, ПРЕЋУТАНЕ ПЕСМЕ ( ТHE CONCEALED POEMS) . Горњи Милановац, Дечје новине, 1993.

Нико Мирошевић Сорго, Божидар Пурић, Лука М. Луковић, Драгослав П. Драгутиновић, Милан М. Петровић, Мара Томашевић, Косара Гавриловић, Љубица Грковић – Бојанић , Драгољуб П. Паунић, Драгољуб Р. Аћимовић, Вујадин Мијовић, Милош Аћин – Коста, Вуко Р. Ђуришић, Слободан Себар, Д. Рајковић, Растко Станишић, Бранко В. Обрадовић, Вукадин Кецан, Сава Јанковић, Матеја Матејић, Васа Михаиловић, Милан Н. Миленковић, Ђорђе Вид Томашевић, Михаило Влаховић, Владимир Миличић, Вељко Б. Бојић, Стојан Вујичић, Катарина Костић, Чарлс Симић, Ђорђе Николић, Милена Миличић, Славомир Гвозденовић

( Први пут, од 1945. године, појавила се антологија српских  песника који живе у дијаспори. Они су стварали још од времена када су комунисти у земљи преузели сву власт . Они као да нису ни постојали за читаоце у земљи. Појавила се, дакле, антологија прећутаних песама српских дисидената у Југославији као легитимна публикација и у њој су застуљена 32 песника, који представљају јединствену мешавину која долази из неколико генерација и земаља, различитих нивоа поетског достигнућа и стила. Трећина ових песника није међу живима. Најстарији је рођен 1885, а најмлаљи 1953. године. Најстарији живи песник Драгослав П. Драгутиновић рођен је 1902. године. Скоро две трећине ових песника изабрали су САД као свој нови завичај и дом. Песници су заступљени различитим бројем песама , од девет – Матеја Матејић – до једне – тринаест песника .)

Канал ФИЛТРА (012)

41. Павле Зорић, ТЕМЕЉИ. Нова српска поезија о Косову. Београд, СКЗ, 1989 ; 162 стр.

Д. Максимовић, Д. Матић, Т. Младеновић, Д. Костић, В. Попа, Б. В. Радичевић, М. Павловић, С. Раичковић, Ј. Христић, Д. Смиљанић, Љ. Симовић, Р. Златановић, В. Лукић, М. Данојлић, М. Ђурић, Александар Петров, М. Бећковић, М. Војводић, С. Ракитић, М. Комненић, Г. Ђого, Д. Драгојловић, Р. Јововић, А. Пуслојић, Р. Андрић, Р. П. Ного, М. Магарашевић, Д. Јеврић, Д. Брајковић, Љубица Милетић, Д. Новаковић, Зоран Костић, Р. Стојановић, Т. Росић, Слободан Костић, Ђ. Сладоје

42. Јован Симић, САВРЕМЕНИК ПРАДЕДОВА . Антологија најновије српске поезије о Косову. Београд, Нова књига, 1989 ; 174 стр.

Д. Максимовић, Д. Медаковић, С. Раичковић, Љ. Симовић, Р. Златановић, В. Лукић, В. Петровић, В. Милошевић, М. Данојлић, А. Петров, Д. Колунџија, Крстивоје Илић, М. Бећковић, М. Војводић, Б. Милидраговић, М. Комненић, Г. Ђого, С. Ракитић, Мирољуб Тодоровић, Оливера Катарина, Д. Драгојловић, Ранко Јововић, П. Чудић, А. Пуслојић, М. Витезовић, Р. Андрић, Миладин Тошић, Р. П. Ного, М. Ненадић, Д. Јеврић, М. Тешић, Д. Брајковић, Д. Новаковић, Зоран Костић, Љ. Милетић, Р. Стојановић, З. Крстановић, С. Костић, Ђ. Сладоје, Д. Лакићевић

43.  Тоде Чолак , ЛЕЛЕЧУ ЗВОНА ДЕЧАНСКА (Лирско говорење савремених југословенских песника о Косову) . Београд ИЗ  Вељко Влаховић , 1989 ; 411 стр.

Д. Матић, Д. Максимовић, Н. Дреновац, Бранко Л. Лазаревић, Момчило Тешић, Тодор Тошић, Т. Младеновић, Д. Костић, С. Јаневски, Б. Конески, В. Попа, Д. Медаковић, Влад. Черкез, М. Алечковић, Б. В. Радичевић, Драгиша Пењин, Миле Бискупљанин, Јелендраг Раде Вукобрат, Мирко Андрић Гуџулић, Бранко Ђуров Головић, С. Раичковић, М. Павловић, С. Марковић, Владета Вуковић, Марко Младеновић, Раде Николић, Глигорије Кнежевић, Милорад Павић, Марко Вешковић, Цвијетин Вучовић, Ф. Штефан, Бранимир Живојиновић, Станко Ракита, Милена Јововић, Радивоје Пешић, Драган Студен, Б. Тимотијевић, Милосав Мирковић, Радмил  Ђурђевић, А. Ристовић, Д. Смиљанић, Томислав Н. Цветковић, Љубисав Кнежевић, Александар Јованов Деспотовић, Бранко Миљковић, Момчило Параушић, Бора Младеновић, Велимир Богдановић, Љуба Поповић, Воја Красић, Милић од Мачве, Љ. Симовић, Петар Пајић, В. Крњевић, Димитрије Миленковић, Димитрије Николајевић, Вукман Оташевић, Драган Жигић, Милован Крунић, Мина Ковачевић, Босиљка Пушић, Божидар Шујица, В. Лукић, Д. Ерић, Ђ. Стојчић, В. Марковић, Томислав Ракочевић, Р. Златановић, Стеван Наумовић, Томислав Шиповац, Драгиша Радосављевић, Станко Милић, Мило Бошковић, М. Данојлић, В. Милошевић, А. Секулић, Р. Војводић, М. Ђурић, Огњен Лакићевић, Љубиша Ђидић, Благоје Нишовић, Ленка Јакшић, А. Петров, Мирослав Ђуровић, Добрила Николић, Крстивоје Илић, Гојко Дапчевић, Тадија Поповић, Владимир Павић, Дане Стојиљковић, М. Бећковић, Б. Милидраговић, М. Војводић, П. Цветковић, Богдан Мрвош, Душан Балан, С. Ракитић , Б. Богетић, М. Комненић, Г. Ђого, З. Милић, И. Растегорац, Милинко Тороман, Мирољуб Тодоровић, Љубиша Рајковић Кожељац, Златан Лазаревић, Брана Прелевић, Јелена Боснић, Р. Јововић, Драган Кекић, Јован Ивановић, Драгутин Драго Рајковић, Д. Брајковић, Стојан Бербер, Слободан Павићевић, Борислав Хорват, Сретен Вујковић, А. Пуслојић, Мирослав Милојковић, Р. Андрић, М. Витезовић, Никола Цинцар Попоски, Слободан Калезић,  Р. П. Ного, П. Зубац, Манојле Гавриловић, Ђуро Дамјановић, Ратко Делетић , Вук Милатовић, Слободан Ж. Бошковић, Татјана Осречки, Љубомир Ћорилић, Милан Мрдаљ Мрља, Д. Јеврић, Милан Лалић, Мошо Одаловић, Драгољуб Ђокић, Зоран Ђулић Бања, Љ. Милетић, Зоран Костић, Стојан Каличанин, Душан Говедарица, Мирослав Алексић, Вукајло Ђокић, Новица Тадић, Драгиња Урошевић, Малиша Станојевић, Ратко Марковић, Здравко Крстановић, Звонимир Костић, Радосав Стојановић, Злата Коцић, Ратко Драгићевић, Сава Крнета, Предраг Пешић, Слободан Костић, Јово Миладић, Тања Петровић – Планчак, Милијан Деспотовић, Иван Комарица, Спасоје Бајовић, Благоје Баковић, Бајо Xаковић

44. Часлав Ђорђевић , ПЕСМЕ ВЕЛИКИХ БОЕМА . Пожега, Књиж. друштво  Развигор, 1990 ; 167 стр.

А. Г. Матош, Муза Ћазим Ћатић, В. П. – ДИС, Јанко Полић Камов, В. Черина, Аугустин Тин Ујевић, Х. Хумо, А. Б. Шимић, Р. Драинац, Г. Крклец, Р. Ратковић, Александар Лесо Ивановић, Миодраг Жалица, С. Марковић, Мирослав Антић, Бранислав Петровић, В. Милошевић, А. Секулић, Јосип Север, Р. Јововић, Абдулах Сидран, Р. П. Ного, Милисав Крсмановић, Амбро Марошевић

45. Раша Перић , ИЗГОН СРБАЉА (Косово у песништву ХХ века). Нови Сад, Дневник, 1990 ; 177 стр. (панорама)

Д. Максимовић, Т. Младеновић, Д. Костић, Д. Медаковић, В. Попа, М. Алечковић, Б. В. Радичевић, М. Павловић, С. Раичковић, М. Мирковић, Б. Тимотијевић, Д. Смиљанић, Б. Црнчевић, Д. Николајевић, П. Пајић, Љ. Симовић, Д. Ерић, Р. Златановић, В. Лукић, В. Марковић, М. Данојлић, Љ. Ђидић, М. Ђурић, В. Милошевић, Б. Петровић, П. Сарић, А. Секулић, Р. Перић, А. Петров, М. Бећковић, М. Војводић, Б. Милидраговић, Г. Ђого, Оливера Катарина, М. Комненић, З. Милић, С. Ракитић, Д. Драгојловић, Р. Јововић, А. Пуслојић, П. Богдановић Ци, М. Витезовић, Р. П. Ного, Владимир Стеванов, М. Магарашевић, С. Макрагић, С. Симоновић, Д. Брајковић, Р. Делетић, Д. Јеврић, Давид Кецман, М. Ненадић, М. Одаловић, Милосав Тешић, Зоран Костић, Звонимир Костић Палански, Љ. Милетић, З. Крстановић, Р. Стојановић, С. Костић, Драган Лакићевић, Ђорђо Сладоје, Александар Лукић

46. Селимир Радуловић, АНТОЛОГИЈА. Савремено песништво у Војводини 1945 – 1990. Нови Сад, Књижевна заједница НС, 1990 ; 231 стр.

Михаил Бабинка, Ласло Гал, Михај Аврамеску, Бошко Петровић, Пањо Бохуш, Раду Флора, Павле Поповић, Александар Тишма, Јан Лабат, Јожеф Пап, Карољ Ач, Ферен Фехер, Флорика Штефан, Борислав Б. Милић, М. Антић, Раде Томић, Гојко Јањушевић, Ђула Папхархаји, Иштван Конц, Мирослав Стрибер, Петко Војнић Пурчар, Славко Алмажан, Иштван Домонкош, Калман Фехер, Јасна Малвингер, Ото Толнаи, Вујица Решин Туцић, Бошко Ивков, Каталин Ладик, Вићазослав Хроњец, П. Зубац, Пал Бендер,  Славко Матковић, Душан Вукајловић, Радивој Шајтинац, Војислав Деспотов, Јоан Флора, Јулијан Тамаш, Мирослав Дудок, Петру Крду, Миленко Фржовић, Ненад Грујичић, Јанош  Сивери , Душан Радак, Иван Негришорац, Владимир Гарјански, Зоран Ђерић, Војислав Карановић, Саша Радоњић, Ласло Блашковић, Ото Хорват

Канал ФИЛТРА (011)

38. Момир Војводић , ОД ИЗВОРА ДО ИЗВОРА ЧАРНИХ ГОРА . Избор поратне поезије Црне Горе. Смедерево, Смедеревска песничка јесен , 1989 ; 208 стр.

 

Његош, Бећковић, Т. Ђукић, Р. Ратковић, Ђ. Радовић, Р. Зоговић, Ј. Ђоновић, С. Митровић, Александар – Лесо Ивановић, Д. Костић, В. Милутиновић, П. Поповић, Р. Вешовић, М. Радусиновић, М. Вранеш, С. Пилетић, Ж. Ђуровић, Д. Вујановић, И. Цековић, М. Остојић, П. Ђурановић, Љ. Милићевић, В. Вулановић, Р. Барјактаревић, В. Станишић, Мићун Шиљак, Вељко Бајић, С. Перовић, Лазар Р. Радовановић, Ј. Брковић, Б. Бањевић, Љ. Кнежевић, М. Краљ, Б. Пушоњић, М. Параушић, Б. Шћепановић, М. Павловић, В. Николић, Павле Ђаповић, В. Оташевић, Витомир Србљановић, Д. Смиљанић, Г. Јањушевић, Н. Жугић, К. Радовић, С. Балтић, Босанка Пушић, Ж. Малишић, Р. Сјеклоћа, М. Јокић, Љ. Цвијетић, Ј. Дујовић, В. Милошевић, М. Бошковић, А. Вукадиновић, М. Ђуровић, Драгиша Маџгаљ, Тадија Поповић, Х. Башић, Г. Дапчевић, Момир  Војводић, В. Ђуретић, Д. Јекнић, Б. Богетић, Р. Јововић, М. Вујисић, Б. Прелевић, Р. Вујошевић, В. Томић, Ј. Вујисић, С. Јовалекић, Миленко Пејовић, С. Калезић, И. Хаџић, Слободан Вукановић, М. Ломпар, Рајко Xаковић, Радован Караџић, М. Вешовић, Спасоје Благојевић, Ф. Кајевић, Божидар Живковић, Слободан Вучинић, Добрило Павић, Д. Брајковић, Радојица Бошковић, Д. Јеврић, М. Трипковић, Ратко Делетић, И. Лакушић, Д. Новаковић, Момир Марковић, Д. Говедарица, Јованка Вукановић, Ј. Брајковић, Божидар Филиповић, Вера Приможић, И. Марковић, Драгољуб Вујић, Јасна Ч. Вуковић, Драган Радуловић, Мил. Јовић, И. Комарица, Чедомила Вујошевић, Будимир Дубак, Чедомир Вукићевић, М. Мартиновић, Миленко Пајовић, Павић Вујисић, Милутин Мићовић, Шефкет Крцић, Маријан Миљић, Р. Уљаревић, Бећир Вуковић, М. Раичевић, Ж. Никчевић, Д. Јокановић, Н. Ђурић, Милорад Поповић, Б. Баковић, С. Вујовић, Гојко Челебић, Радуле Дамјановић, Славко Живковић, Ранко Мићановић

 

39. Миљурко Вукадиновић,  ЗВУЦИ И КОМЕШАЊА – новије песништво у Србији. Београд, ИИЦ, 1989 ; 228 стр.

Мирослав Максимовић (5) , Симон Симоновић (4) , Љиљана Ђурђић (3) , Мирко Магарашевић (3) , Станоје Макрагић (2) , Срба Игњатовић (3) , Слободан Зубановић (4) , Јован Зивлак (4) , Пал Бендер (4) , Д. Брајковић (1) , Д. Јеврић (2) , Милан Ненадић (3) , Милосав Тешић (1), Душко Новаковић (4) , Славко Матковић, Бранислав Вељковић, Слободан Стојадиновић (2), Душан Вукајловић (3) , Раша Ливада (5), Новица Тадић (6) , Неџат Халими (3), Владимир Копицл (2) , Радмила Лазић (4), Мирослав Мандић (1) , Јулијан Тамаш (3), Братислав Милановић (2) , Звонимир Костић (4) , Војислав Деспотов (4) , Јоан Флора (5) , Бела Чорба (3) , Сабри Хамити (3) , Златко Красни (2), Михал Рамач (1) , Слободан Благојевић ( Анхел Антонић ) (4) , Агим Рифат Јешерен (2) , Благоје Савић (2) ,  Слободан Костић (4) , Зејнел Бексач (1) , Рајко Лукач (1) , Србољуб Илић (1) , Мирјана Божин (3) , Ивана Миланкова (3) , Агим Маља (2) , Мирослав Дудок (2) , Петру Крду (3) , Милован Марчетић (4) , Славко Павићевић (2) , Небојша Васовић (4) , Васа Павковић (2) , Стефан Манасиев (1) , Милан Ђорђевић (1) , Јанош Сивери (4) , Синан Гуџевић (3) , Ненад Грујичић (3) , Драган Лакићевић (3) , Милош Комадина (3) , Јован Николић (3) , Рефик Личина (2) , Симон Грабовац (2) , Мирослав Цера Михаиловић (2) , Душан Радак (1) , Никола Вујчић (3) , Иван Негришорац (3) , Станиша Нешић (1) , Власта Младеновић (2) , Гордана Ћирјанић (3) , Нина Живанчевић (2) , Александар Лукић (3) , Абдулах Конушевци (3) , Снежана Минић (3) , Јовица Тишма (2) , Живко Николић (3) , Иван Цветановић (2) , Горан Станковић (2) , Наталија Дудаш (3) , Јелена Ленголд (3) , Татијана Дракулић (2) , Немања Митровић (2) , Зоран Ђерић (3) , Драган Грбић (2) , Војислав Карановић (2) , Зоран Ђурић (2) , Александар  Царић (3) , Саша Радоњић (3) , Ласло Блашковић (1) , Горан Костровић (3)

 

40. Драган Драгојловић , ОД СРЦА ДО ЗАВИЧАЈА . Поезија песника исељеника из удружења  Десанка Максимовић  , Канада. Београд , Матица исељеника Србије , Крушевац, Багдала, 1989 ; 160 стр.

Чарлс Симић, Љиљана Атовић, Розалија Дивјаковић, Јосип Габре, Десанка Јанковић, Милан Јанковић, Здравко Јеленчић, Ракила Каћански, Јосипа Клоштранец, Илона Коледин , Катарина Костић, Ђуро Маљковић Петковић, Ивон Марјановић, Никола Мишћевић, Љиљана Нећаков, Даниел Пиксиадес ,  Лепосава Рајковић, Јосип Спанић Спаниос, Мика Станковић, Јелена Шаула, Мара Томашевић Карабаш, Ђрље Вид Томашевић, Зоран Враголов, Слободан Вујовић, Златко Звекић

Канал ФИЛТРА (010)

33. Михајло Пантић, Васа Павковић, ШУМ ВАВИЛОНА ( критичко – поетска хрестоматија млаље српске поезије) . Нови сад, Књижевна заједница новог сада, 1988 ; 529 стр.

Новица Тадић ( 10) , Слободан Зубановић (8) , Душко Новаковић (8) , Војислав Деспотов (9) , Владимир Копицл (4) , Милован Марчетић (6) , Небојша Васовић (6) , Иван Негришорац (6) , Јован Зивлак (5) , Душан Вукајловић (3) , Радмила Лазић (3) , Љиљана Ђурђић (2) , Братислав Милановић (3) , Милосав Тешић (3) , Милорад Грујић (3) , Слободан Стојадиновић (2) , Звонимир Костић (2) , Рајко Лукач (2) , Миљурко Вукадиновић (3) , Ненад  Грујичић (3) , Милош Комадина (4) , Мирјана Божин (2) , Ивана Миланкова (2) , Синан Гуџевић (2) , Милан Ђорђевић (2) , Никола Вујчић (3) , Гордана Ћирјанић (2) , Станиша Нешић (1) , Снежана Минић (2) , Живко Николић (2) , Желидраг Никчевић (2) , Александар Лукић (1)

_______________________________

34. Маринко Арсић Ивков, АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ УДВОРИЧКЕ ПОЕЗИЈЕ (од Доситеја до наших дана) . Београд, Панпублик, 1988 ; 83 стр.

Д. Обрадовић, Лукијан Мушицки, Ј. С. Поповић, С. М. Сарајлија, Јован Хаџић (Милош Светић), Милица Стојадиновић Српкиња, Ђура Јакшић, Лаза Костић, Војислав Илић, Ј. Ј. Змај, Драгутин Ј. Илић, Алекса Шантић, Војислав Илић Млађи, Мира Алечковић, Никола Дреновац, Драгослав Грбић, Душко Радовић, Бранко Миљковић, Оскар Давичо, Перо Зубац, Манојле Гавриловић, Александар Секулић, Адам Пуслојић, Радослав Златановић

___________________________

35. Васа Михаиловић , У ТУЂЕМ ПРИСТАНИШТУ (антологија заграничне српске поезије). Чикаго, издање аутора, 1988.

Драгослав Драгутиновић (11) , Милан М. Петровић (8) , Мара Томашевић Тарабаш (6) , Љубица Грковић Бојанић (6) , Драгољуб Д. Пауновић (8) , Драгољуб Љ. Аћимовић (8) , Вујадин Мијовић (7) , Слободан Себар (6) , Д . Рајковић (11) , Ристо Станишић (12) , Бранко В. Обрадовић (8) , Вукадин Кецан (12) , Сава Јанковић (13) , Матеја Матејић (12) , Косара Гавриловић (6) , Васа Михаиловић (11) , Ђорђе Вид Томашевић (12) , Милан Миленковић (9) , Владимир Миличић (10) , Вељко П. Бојић (11)  , Милена Миличић (10) , Ђорђе Николић (7)

_____________________________

36. Стеван Тонтић , РУЖА ВЕТРОВА  / Из  завременог пјесништва Босне и Херцеговине. Смедерево, Смедеревска песничка јесен, 1988 ; 164 стр.

Н. Шоп, С. Куленовић, Б. Ћопић, М. Диздар, С. Мандић, И. Сарајлић, Х. Тахмишчић, Д. Трифуновић, Д. Секулић, А. Вулетић, В. Крњевић, В. Настић, В. Павловић, В. Милошевић, М. Мартић, М. Абдалић, И. Ладин, Бисера Аликадић, Д. Јекнић, К. Мићевић, Г. Ђого, И. Кордић, Кемал Махмутефендић, Е. Екимовић, Мубера Пашић, Р. Рисојевић, Р. П. Ного, А. Сидран, М. Вешовић, С. Башић, Радован Караџић, Т. Обрадовић, Т. Дутина, X. Алић, М. Ненадић, Б. Чучак, В. Вујовић, М. Пешорда, В. Сребров, X. Латић, С. Благојевић, М. Стојић, Г. Симић, Ђ. Сладоје, Ферида Дураковић, Адмирал Махић, Дејан Гудељ, Ранко Чолаковић, М. Марчетић, Зилхад Кључанин, Семездин Мехмедовић, Милорад Пејић

________________________________________

37. Милорад Блечић, АНТОЛОГИЈА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ПЕСНИШТВА О БИЉКАМА . Беогад, КЗ  Звездара , 1989 ; 240 стр.

Захарије Орфелин, Јован Пачић, Ј. С. Поповић, Никанор Грујић, В. Живковић, Ђ. Јакшић, М. П. Шапчанин, В. Илић, А. Шантић, Ј. Дучић, М. Ракић, С. Пандуровић, В. Петровић, В. Живојиновић Массука , С. Винавер, М. Настасијевић, Д. Максимовић, Р. Петровић, М. Дединац, Р. Зоговић, С. Куленовић, Г. Витез, М. Тешић, Т. Младеновић, Д. Костић, В. Попа, М. Алечковић, Р. Благојевић, Б. В. Радичевић, С. Раичковић, Ф. Штефан, М. Јововић, И. В. Лалић, А. Вулетић, Г. Тодоровић, Б. Миљковић, Милика Павловић, Љ. Симовић, Милован Алексић, Д. Ерић, Коста Радовић, Ђ. Стојичић, Р. Војводић, М. Данојлић, А. Секулић, А. Вукадиновић, Д. Колунџија, Божидар Младеновић, Бранислав Бојић, Мирјана Стефановић, Радомир Мићуновић, М. Тодоровић, И. Реброња, Вида Томић, Виктор Б. Шећеровски, Р. Василевски, Милосав Славко Пешић, Р. Рисојевић, Р. Андрић, Горан Бабић, М. Вешовић, Р. П. Ного, Срба Игњатовић, Д. Брајковић, М. Тешић, С. Стојадиновић, Д. Урошевић, Б. Милановић