[ДУХ ДВОЛИЧНОСТИ]
Време је учинило своје
с предметима за свакодневну употребу,
сад је безвремено,
али његова персонификација
могу бити (опет)
длето,
ова уста
или стене дуж морске обале.
Мало шта могу учинити сам
са својом књигом
или с непрекидно живим сећањем
на будуће другове,
тамнице
и заточеништво.
ПРЕПОЗНАВАЊЕ
Пошао сам да видим Христа.
био је прислоњен
леђима
уз бело дрво.
Наг
до појаса,
у вуненим гаћама.
Рече ми
жмирећи због јаке светлости :
„Окрени се
и
иди.“
Тако сам и учинио.
Промицао је црн пролећни снег.
ГОСПОДАРИ И СЛУГЕ
(нова верзија)
Господари говоре о једнакости
дрвета и дрвета,
једног паука и другог паука,
сенице и сенице,
господари говоре о једнакости
човека и човека
у имовини и немању,
док говоре о једнакости, господари се
крију у кућама специјалне израде и намене,
са нарочитом послугом,
са бесплатним задовољствима,
иза ружичњака који су вештачки колико и нису,
са приватним атомским склоништима,
нема ствари за коју не би рекли да им не припада,
и доиста, она им припада по искључивом праву господарења,
господари су одевени у црвене хаљине
да би се могли именовати једни међу другима
свакога часа,
били под земљом, на земљи или у ваздуху,
господари говоре о једнакости господара и слугу.
За то време
слуге у потаји оштре ножеве,
гледају искоса
у оне чије угланцане чизме шкрипућу мермерним степеницама
и чије урлике и наредбе већ чују као да долазе из огромне удаљености,
чују их као молитве и цвиљење.
ПРЕДМЕТ ЗА МЕТАФИЗИЧАРЕ
Пао је снег.
У ишараној просторији
сад су девојке с лицима од злата,
дугих стопала.
Измичу нам
вода,
ваздух
и сенке.
Оно што нам је било умањено
умањује се и даље.
Пао је снег
на дрвце и твоје огледало.
Сталне су промене
невидљивог у невидљиво.
1001 БУБИЦА : СМРТ
1001 бубица
полеће из тамне траве,
носимо светиљке
пролазећи једни поред других,
дух свега што је живо
отвара нам уста,
ставља шаку у шаку,
додирује лица
неким невидљивим предметима.
Мртви смо
има више година,
више хиљада година, зар не?
АНЂЕЛИ
Анђелима нико није потребан, а нису им
потребни ни други анђели,
док седе на ружичатим столицама и перо по
по перо чисте крила,
ускоро ће узлетети са оног места што је
одређено за узлетање анђела,
и видећемо их високо у ваздуху ако смо доиста
кадри да видимо анђеле, унапред се
наслађујући њиховим сликама.
Они који их гледају са својих вишеспратница,
осећају како се уоколо шири мирис
липовог чаја,
кадикад ослепе, а кад прогледају, виде да су
им лица замењена,
тако сам и ја своје лице видео на неком
другом, а овај своје на мени,
док је лице моје жене имала нека друга жена,
танушних прстију и готово провидна.
– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –
А једном, враћајући се из библиотеке, угледах
Палог анђела,
био је у старомодној одећи и с капљицом крви
на образу,
седео сам са њим неко време у гостионици и
он не одби ни чашу пива ни раговор о
анђелима,
док је сушио крило уз пећ, не губећи ни часа
свест о томе да је одиста анђео.
Анђелима раде о глави анђели који су тек наше
сећање на анђеле,
стављају им восак у уста, режу перје
пламеним маказама,
не помажу им ни наша промућурност ни
одлагање извесних захтева,
ни ђачке свеске у које бележимо оловкама у
боји прошлогодишње утиске и
сањарења.
________________________________
Александар РИСТОВИЋ (1933 -1994) . Песник, прозни писац, есејист, преводилац. Књиге поезије : Сунце једне сезоне (1959), Име природе (1962), Дрвеће и светлост унаоколо (1964), Венчања ( 1966), Текстови (1969), О путовању и смрти (1976), Та поезија (1979) , Улог на сенке (1981), Нигде никог (1982), Горе и доле (1983), Дневне и ноћне слике (1984), Слепа кућа и видовити станари (1985) , Празник луде (1990) (посмртно : ) Кост и кожа ; Песме 1984 – 1994 ; Светиљка за Ж. Ж Русоа; Неки дечак ; Мали есеји ( 1995). – Овде су уврштене песме из књиге ПРАЗНИК ЛУДЕ.
ОПАЛО ЛИШЋЕ | Архив у оснивању (001) 