Б
РОДОСЛОВ
Ти спаси, спаси
све седе власи
док ноћ не стиша
три невидиша!…
Да просањаш тихо, ти уврачај Време :
да извезеш сене, неће бити нема;
да измолиш доба, нећеш прећи реку :
да отвориш очи, прве у свом веку,
– да им видаш ране, мелем за њих тражи,
– да се сроде с тобом, дланом их ублажи;
да се ноћи врате, у сусрет им хитај :
да се јавиш њима, благе само питај;
да патнике сретнеш, нек се светле руке:
да им близак будеш, ти гани све звуке,
– да прозборе тијо, да смо тајна иста,
– да извезеш везак, жица да је чиста;
да се душе зближе, ти патнике лечи :
– да је мелем тајан, тихе да су речи,
– моли се за ране, душа да ти клечи…
Престаде граја, умукнуше гласи
у мравињаку иза спориша.
Већ давно мртва, белих власи,
три госта невидиша
унеше у цвету
вече ко светиљку :
куну се у све на свету
да истина је сушта
у ожиљку ;
– ти стари гласи,
једини у самоћи,
три невидиша
немају у шта
и неће моћи
да згрну вале ноћи
што се већ спушта
иза густиша…
Ти спаси, спаси
све седе власи
док ноћ не стиша
три невидиша :
– мелем да је тајан, мелемне и речи,
– моли се за ране, душа да ти клечи…
_______________________________________________
ОПАЛО ЛИШЋЕ | Архив у оснивању (001) 