„Резервна генерација“

ДВЕ ПЕСМЕ ДИМИТРИЈА НИКОЛАЈЕВИЋА
________________________________________________
ПРИЧИН

Ко ме то однекуд полази
Дојавља и зове,
И буди најдубље снове
Ко ноћно сунце да излази?

За ким то из себе исходим
И шта тражим слуђен
Тим гласом незнаним пробуђен,
Као туђ живот да водим?

Шта ме то однекуд салеће
И из мреже свога плена
Ослобађа давна времена
Као старе лађе да покреће?

Ко ме то сада искушава
И пути на пут далек,
А да не знам, ововек,
Да л’ ме роби ил’ спасава?

НЕБЕСКИ НАРОД

Само је Србима чудом дато
Да буду небески народ,
Све друго им је непризнато
Из года док омањују у год.

Од искона изгоне их горе
Одакле се не виде и не чују,
А доле им обитавалишта и дворе
За своје палаче раскрчују.

За сваки зрачак што долута
Увек непогођу на мети,
Тешко је живети а ласно мрети
У тој кући насред пута.

И зато кад међ звезде оду
Кроз потомке се изнова врате,
Поскидају рђу са позлате
И засводе отечество и свободу.

Њима се точак натрашке окреће;
Доста им је сваког пута
Што пут бескраја узлеће
По којем лута душа истргнута.

У Србији се играју кола
И онда кад ђаво свира,
Само светац седи уврх стола
И небо спушта на дно речног вира.

Зато одавде ни једна небеса
Нису далека и висока –
Овде се збирају сва чудеса,
А живот и смрт мере одока!

корице књиге Д. Николајевића, 2013
корице књиге Д. Николајевића, 2013

__Извор: Димитрије Николајевић: ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ. Београд: Апостроф, 2013. – 278 стр. -20 цм. Изабрао и предговор написао Душан Стојковић. – стр. : 108, 116,
________________
Из Предговора Д. Стојковића:ОД РУБА ДО ЗВЕЗДА :Димитрије Николајевић, познати крагујевачки и српски песник, аутор двадесет пет песничких збирки, припада „резервној генерацији“ (термин је сковао припадник исте Света Лукић). Осим њега, 1935. године рођени су и следећи значајни српски песници: Борислав Радовић, Љубомир Симовић, Вук Крњевић, Петар Пајић, Данило Киш, Милан Николић, Димитрије Миленковић. Крајње је време да се при критичком процењивању оствареног и естетички вредног изврши нужна децентрализација нашег поетског простора. Београд није, и не може бити, једина српска лирска престоница. Песнички епицентри, осим њега, су и Нови Сад, и Крагујевац, и Ниш, и многи мањи градови (нпр. Краљево, Сомбор, Крушевац, Врбас, Чачак, Пожега, Неготин, Књажевац, Пожаревац, Смедерево, Зајечар, Сврљиг итд). Димитрије Николајевић је помало запостављен песник који се налази у незаслуженој сенци. У предности, и над њим и уопште. су грлати над тихим песницима, преданим свом послу и умећу. Стиче се утисак како је српска лирика поезија на сав глас, готово урлик, а не поунутрашњени увид у само срце лирског, на корак од – настасијевићевске – скоро глухоте.
Димитрије Николајевић је стамени песник који је готово на самим почецима свога песниковања пронашао и запосео своје место унутар наше поезије. Током наредних година његов песнички поступак, „модел“ његова певања, није се много мењао. Само је песма „сазревала“, постајала језгровитија и, приметно, мудрија. Аутор је предано истрајавао на освојеном. Сведен избор из његове поезије – убеђени смо – открива аутентичног песника који је певао битно о суштинским стварима. Овај изборник открива да је Николајевић – као што је то случај иначе са великим бројем правих и значајних песника, и наших и страних – читавог живота писао једну једину књигу… ( стр. 5) –
Из био-библиографске белешке о Николајевићу

Димитрије Николајевић је рођен у Београду 1935. године. Живи у Крагујевцу.
Објавио је књиге поезије: Ватре сна (1959), Тренутак и птице (1962), Предели (1962), Доброте југа (1964), Земље, пожари (1968), Црвена поема, библиофилско издање у гра-фикама у боји Лазара Вујаклије (1971), Удес (1972), Гост ил’ трагач (1974), Обале у висинама (1979), Свет друкчијег сна (1979), Бесовски пукови (1982), Ископ (1986), Суза народа (1989), Поема о Крагујевачком октобру, сценско-музички из-ведена на Великом школском часу 1990, у коју су уврштене и песме из Црвене поеме, Песничка школа (1991), Вртлог (1991), Иза недоступа (1994), Жртвеник (1996), Такав живот (2002), Каменолом (2003), Ево и ктие (2005), Жедна вода (2007), Руб (2008), Странац у кући (2009), Вечерња роса (2011) и Ход по жици (2012).

Приредио је Пут је круг, зборник песама крагујевачких песника са коментарима (1998). Бави се и књижевном критиком. Уредник је часописа за књижевност, уметност и културу Липар…

ЛеЗ 0008276   

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

RUBIKON | На темељу књиге ОПАЛО ЛИШЋЕ : Песме отпале из антологије "Несебичан музеј". – Канал филтра

%d bloggers like this: