ОХРИД / Влада Урошевић

Слике са путовања: новембар 2014, манастир Св. Прохорора Пчињског – један поглед одозго (снимак Сестре Соколовић)

ОХРИД

Пејзаж прелази из жутог до изненађења,

из сна до благосиве боје камена

потамнелог од сунца. Немојте

стајати само тако ту

док ветар претвара мирис сувог биља

у песму цврчака. Девојке силазе

с брда носећи на главама велики

плави суд неба,

и то толико подсећа на неке старе приче,

али немојте само тако стајати ту

где испред језера чуче погрбљене куће

спорећи се с временом. Јасике су издужене

као заборављени свеци са жутим круговима

од жита и сувих плодова, али немојте

само тако стајати ту

док се сунце поново заљубљује у кору бадема;

иначе ћете се скаменити и остати вечно

у том пејзажу од жутог и изненађења

као љубопитне лепотице

које су отвориле забрањене старе шкриње.

НОЋНИ ПАД

Над понорима ноћ влада.

Миљеник стварности стални,

сневач одједном пада

у сан вертикални.

Свет горе чува дах.

Кроз прозоре здан

сневач – зрели орах –

дражи гладни бездан.

Тело доле стреми.

С висинама у завади,

сневач, у падовима немим

за највишу страст ради

.

Падови ужас и усхите носе.

Одбацујући земаљске зубље,

сневач, кроз космичке осе,

лети све дубље.

Сан је бескрај, у ствари.

На путу на ком не сме стати,

сневач, у љубавној јари

сједињује се с Непознатим.

НОЋНА ПЛОВИДБА

Пределима преплављеним

реком сна,

сневач, као дављеник,

плови ка тамном понору.

Са животињама распореним,

сневач, струјом ношен,

плови испод пипака – корења

ка каменитом просеку.

Кроз пећинске ходнике,

поред стена од црног стакла,

сневач плови ка дверима

царства мрака.

Сневач, жмурећи, плови

поред чамаца преминулих,

поред рушевина у павити,

поред гробаља и палата.

Поред шевара и коприва,

одазивајући се тамном зову,

сневач, далеко од места живих,

ка језгру тајне плови.

Слике са путовања: новембар 2014, манастир Св. Прохорора Пчињског – ( Сестре Соколовић испред цркве манастира Св. Прохор Пчињски)

ЛЕТЊА ДЕЧЈА ПРИЧА

На брду-бриду седе деца у пожутелој трави.

Иза брида има

зид. Иза зида

расте врт, затим опет брдо-брид. Помаља главу

велики облак негде иза брида.

Иза облака већ почиње море.

Иза мора острва с плавим и ружичастим шумама има.

Иза шума расте стабло – горак корен.

Иза стабла седи чаробњак с нама у мислима.

Иза чаробњака отвара се врт са знаним видом.

Иза врта поново зид помаља главу.

Иза зида, опет, уздиже се брдо с бридом.

На бриду седе деца, газе жуту траву

= извор: Влада Урошевић, Поља, бр. 488, Нови Сад, октобар 2014.  , видети више  рубрика Гласови