Васа МИХАИЛОВИЋ

                   АРСЕНИЈЕ ЧАРНОЈЕВИЋ

1

Спремајте се за далеки пут, децо моја.

Земан дође да веру своју бранимо не смрћу

већ животом. Тамо где не секу главу ако се не

поклониш туђој вери. И где су вртови душе зелени

и наде у лепши живот безмерне.

Хајте, децо моја, у земљу у којој ћемо име

и веру сачувати, макар се никад не вратили.

2

Чујем те и разумем, синко мој. И мене срце боли и душа ми се

растапа.

Није лако ни мраву напустити свој мравињак,

а камоли човеку свој дом и огњиште. Али кад се

мора, ни дубоки снегови ни разливене воде неће

нас одвратити од далеког пута.

Стегнимо срце, децо моја, и понесимо своје

куће и чарне горе у очима и срцима својим. Јер само

у слободи, макар и у туђини, држи се глава високо,

како то човеку и доликује.

________________________________________________________

Васа МИХАИЛОВИЋ (1926 –          ). Песник, приповедач, историчар уметности

Постави коментар