в ) Додатак (а)
Антологије српске поезије 20. века на страним језицима . Овај
списак је непотпун; дајемо информацију о оним антологијама, које су нам доступне.* Списак се може временом проширити, тј. употпунити; то би могли учинити и студенти завршних година славистике по свету
*
1. Peter Urban : Junge Lurik aus Jugoslavien. – HIMBEEREN SIND HIMBEEREN SAGE ICH. Regensburg, 1971. – 72 str. Стихове је превео на немачки и кратак предговор о југословенским песницима написао Урбан, дајући о сваком песнику нужне библиографске податке. Овде се наводе само имена српских песника : Матија Бећковић ( 7), Мирољуб Тодоровић ( 11), Вујица Решин – Туцић (5).
2. ANTOLOGIJA KONKRETNE IN VIZULANE POEZIJE, Mladinska kwiga, Ljubljana, 1978, – 229. стр. – Аванзо, Д. Бајт, А. Бергер, Ф. Пиберник, Д. Пониж и Ј. Злобец. То је антологија конкретне и визуелне поезије, која започиње прилогом Малармеа, а завршава се текстом Луциано Ори… Заступљени су и аутори српског порекла, или који пишу на српском : Владан Радовановић (1), Мирољуб Тодоровић (1 ), Каталин Ладик (1)
===============================
_______
* Неуморни Гојко Тешић у Додатку антологије „ПЕСНИШТВА АВАНГАРДЕ 1902 – 1934“, дао је Списак антологија на страним језицима (стр. 585 – 587) :
1. Otto Hauser : SERBICHE DICHTER. Weimar, A. Duncher, 1912.
2. Katharina A. Jovanović : JUGOSLAVICHE ANTOLOGIE. Dichter und Erzahler. Engeleitet von Pavle Popovic. Rascher, Zurich – Leipzig – Stutgart, 1932.
3. Camilla Luccerna : SUDSLAVISCHE DICHTUNGEN. – Zagreb, Kugli, 1918.
4. Nikola Mirković : JUGOSLAVISCHE DICHTER. Verlag Narodna Prosveta, Beograd, 1933.
5. Selver : ANTOLOGU OF MODERN SLAVONIC LITERATUE IN PROSE AND VERSE. London, New Jork, 1919.
6. Beatrice S. Stanouevitch. AN ANTOLOGU OF JUGOSLAV POETRU. Serbian lurics. Ed. R. G. Badger, Boston, 1920.
7. Nikola Mirković : „Savremenata srbo – hrvatska poezija“, u : „Zlatorog“, V – VI 1928, str. 219 – 248.
8. Annie Cella : VERS LIBRES. Poesie lurique jugoslavie la plus moderne. Zagreb, 1920.
9. Miodrag Ibrovac et M -me Savka Ibrovac : ANTHOLOGIE DE LA POESIE JOUGOSLAVIE DES XIX -e ET XX -e SIECLES. Avec une Introduction et des Notices. Paris, delagrave, 1935.
10. Phileas Lebesgue et B. Tokine : ANTHOLOGIE DE POEMES JOUGO – SLAVES CONTEMPORAINS. Paris, Edition de la revue literaire des primaires Les Humbles, 1919.
11. Debreczeni Jozsef, Szenteleku Kornel : BALSALIKOM. Modern szerb koltok antolegiaja. Subotica, Minerva R. T. , 1928.
12. N. Jorga : CALENARUL LIGII CULTURALE. – Bucaresti, 1925.
13. Otto F. Babler : SRPSKE BASNIRKU. Anthologie. – Olomouc, Samoti{ku, 1929.
14. Karel Hadek : JIHOSLOVENSKA LURIKA. Prekladu Karla Hadka. Praha, Vudal Karel Reichel, 1935.
15. EXILE. An Anthologu or existed Writers bu Paul Taboru. London, 1954.
16. Arturo Cronia : ANTOLOGIA SERBO – CROATA. Milano, 1932.
17. EURORA ALMANACH. Malerei. Literatur. Music. Architektur. Plastik. Buchne. Film. Mode (Hrsg. Carl Einstein. Paul Westheim. Gustav Kipemhauer. Verlag Postdam. 1925. (reprint 1982).
18. POETI JUGOSLAVII. Sostavitelj I. Goleniščev – Kutuzov. Perevod pod redakcijej M. Zenkovi~a. – Moskva. Izdateljstvo inostranoj literaturi, 1957.
19. POESIA JUGOSLAVA CONTEPORANEA. A cura di Osvaldo Ramous. – Padova, Bino Rebellato Editore, 1959.
20. EWIGES FLIMMERN. Neue kroatische und serbische Lurik. Ausgewahlt und bertragen von S. Je`i}. – Zagreb, Lukos, 1959.
21. Zoran Mišić : ANTHOLOGIE DE LA POESIE JOUGOSLAVE CONTEMPORAINE. Traduction et avant – propos par Zoran Michitch. – Paris. Pierre Seghers. 1959.
22. KLASSZIKUS JUGOSZILAW ELBESZELESEK. Forditotta Csuka Zoltan. Dudas kalman, Hadrovics Laszlo. Vujicsics D. Sztojan. Budapest, Europa konuvkiado, 1958.
23. LURIKA JUGOSLOWIANSKA. Pod redakcija Zugmunta Stoberskiego. Wubor przugotowali Tanasije Mladenović, Novak Simić, Drago Szega. – Warszawa, „Iskru“, 1960.
24. Janko Lavrin : AN ANTOLOGU OF MODERN JUGOSLAV POETRU IN ENGLISH TRANSLATIONS. – London, John Calder, 1962.
25. JUGOSZLAV KOLTOK ANTOLOGIAJA. – A kotet forditoi : Grupa autora. – Budapest, Mora Ferenc Konuvkiado, 1963.
26. LE PIU BELLE PAGINE DELLA LETTERATURA SERBO – CROATA. A cura – con Premessa – di Arturo Cronia. – Milano, Nuova Accademia Editrice, 1963.
27. FELKOJATEK. Antologiaja. Oszealliatotta Feher Ferenc. Novi Sad, 1963.
28. POETI JUGOSLAVIJI XIX – XX VV. Perevod s serbohorvatskogo, slovenskogo i makedonskogo pod redakcijej B. Sluckogo. – Moskva, Izdateljstvo „Hudoženstvennaja literatura“, 1963.
29. JUGOSLAVISCHE LURIK DER GEGENNWART. Ausgewahlt und herausgegeben von Herbert Gottschalk. – Gutersloh Sigbert Mohn Verlag, 1964.
30. POEZIA JUGOSLAVA CONTEMPORANA. Antologie. Culegerea si redactrea : Aurel gavrilov & Radu Flora. – Panciova, Libertatea, 1964.
31. NAPJAINK ENEKE. A modern jugoszlav kolteszet antologiaja I kotet. – Novi Sad, Forum, 1965. ( 2. izdanje 1967)
32. A SZERBHORVAT IRODALOM KISTUKRE. A kezdetektol 1945 / ig. Szerkestobiozoottsag : Ssuka Zoltan, Hadrovics Laszlo, Božidar Kovaček, Draško Redjep. Szeli Istvan, Vujicsics D. Sztojan. – Budapest, magveto Konuvkiado, 1971.
33. ANTOLOGIA DELLE LETTERATURE DEL SUD – EST EUROPEO. S. Graciotti, M. Popescu, S. Karadgiov, F. Maspero, N. Ressuuli. – Milano, Fratelli Fabbri Editori, 1970.
34. CSILLAGROP. Jugoszlav lirai antologia. Csuka Zoltan muforditasai. Bursos Miklos rajzaival. – Budapest, Magveto Konuvkiado, 1971.
35. A MADAR ARNUEKA. Harminc ev versforditasaibol Feher Ferenc. – Budapest, Europa, Novi Sad, Forum, 1978.
36. CAGDAS JUGOSLAV SURI ANTOLOJISI. Hazurlauan ve Turkceve Ceviren : Necati Zekeriua. Kurucusu : Oguz Akkan Cem Jauinevi. – Istanbul, 1983.
37. Branko Aleksić : POESIE SURREALISE DE JOUGOSLAVIE. Anthologie. Paris. ed. „Poesie – Bis“, red. Nikola Milenković, 1985.
38. AUF DER KARTE EUROPAS EIN FLEK, Gedichte der osteuropaischen Avantgarde (1910 – 1930), Herausgegeben von Manfred Peter Hein. Ammann Verlag Zurich, 1991 (Zastupljeni : M. de Buli, M. Crnjanski, M. Dedinac, R. Drainac, D. Matić, R. Petrović, B. Ve Poljanski, R. Ratković. – Na nemački preveli Ivan Ivanji i Zlatko Krasni)
39. IN UNSREN SEELEN FLATTERN SCHWARRZE FAHNEN. Serbische Avantgarde 1918 – 1939. Herausgegeben von Holger Siegel. – Leipzig, Reclam – Verlag, 1992.
*
Нисам био у ситуацији да дођем до свих ових антологија и прегледам их, што би могло бити надокнађено у будућности, не тако далекој, када се скупе све антологије српске поезије на страним језицима и комплетира Списак свих тих објављених књига по свету. – До оних до којих сам дошао, потрудио сам се да их прегледам и донесем најнужније информације о њима.
Било би више него повољно да се списак антологија српске поезије на
страним језицима комплетира. Камо лепе среће да неко, или са Института за књижевност или са неких од наших универзитета то уради детаљно, пажљиво ишчита и оцени све те антологије које су објављиване по свету, јер би то било од велике користи. ( Није дакле било довољно времена, а ни могућности да се и овај део посла уради онако како бих
желео. – Уосталом, нека понешто остане и за друге истраживаче… Друга половина јула 2001. године. )
===============================================
3. Julian KORNHAUZER : TRAGARZE ZDAN. Antologia mledej poezji serbskiej, Krakov – Wroclaw, 1983, 192 стр. Тираж : 2000 пр. Песме је одабрао и на пољски превео Ј. Корнхаузер; уз предговор дао је и неопходне био – библиографске податке о заступљеним ауторима: Жарко Рошуљ ( 1——), Божидар Милидраговић (1 2), Гојко Ђого ( 7), Мирољуб Тодоровић ( 20), Адам Пуслојић ( 13), Вујица Решин – Туцић ( 16), Милутин Петровић ( 11) , Рајко Петров Ного ( 5), Мирослав Максимовић (10), Мирко Магарашевић (3), Раша Ливада ( 13), Симон Симоновић (7), Стеван Тонтић (18), Душан Вукајловић ( 5), Војислав Деспотов ( 12), Владан Радовановић (3)… Код М. Тодоровића је дат само број текстуалних, не и визуелних песама…
4. XX A. SERBU POETAI. 1945 – 1985 . serbu poezijos antologija. – Vilnius, 1988. – 334 стр. Тираж : 3000 пр. Антологију су саставили Момчило Ђерковић и Сабонис Стасис. Предговор : Валентинас Свентицкас. Дати су и кратки библиографски подаци о сваком песнику.
Заступљени су : Десанка Максимовић (11), Душан Матић ( 9), Милан
Дединац ( 6), Риста Ратковић ( 4), Десимир Благојевић ( 6), Оскар Давичо (8), Скендер Куленовић (4), Чедомр Миндеровић (2), Танасије Младеновић (5), Антоније Маринковић (4), Светислав Мандић (2), Васко Попа (17), Ристо Тошовић (5), Мира Алечковић (5), Бранко В. Радичевић (4), Славко Вукосављевић (2), Стеван Раичковић (11), Слободан Марковић (4), Миодраг Павловић (7), Изет Сарајлић (9), Момчило Ђерковић (10), Иван
Лалић (7), Мирослав Антић (5), Божидар Тимотијевић (5), Звездана Јовић ( 9), Александар Ристовић (6), Бранко Миљковић (9), Блажо Шћепановић ( 5), Борислав Радовић (10), Љубомир Симовић (4), Вита Марковић (7), Божидар Шујица (6), Ђока Стојичић (5), Милован Данојлић (6), Љубиша Ђидић (8), Бранислав Петровић (2), Алек Вукадиновић (7), Драган Колунxија ( 10), Матија Бећковић (3), Милан Комненић (7), Зоран Милић (6), Мирољуб Тодоровић (5), Слободан Ракитић (6), Драган Драгојловић
(7), Бранислав Прелевић (5), Срба Ђорђевић (4), Адам Пуслојић (7), Р. П. Ного (5), М. Магарашевић (4), Д. Јеврић (3), Д. Брајковић (4), Љубица Милетић (5), Р. Ливада (4).
Пример, типичан пример – парохијалног приказивања српске
поезије споменутог периода. Дата је „галерија“ послератног песништва, аутора соц. номенклатуре, „тетовиранога“ Г. Антологичара. Та антологија је крња, делимична „слика“ споменутога периода, али то је изгледа морало тако бити, тада. Заиста, та антологија је по мери соц. културе; али она није много лошија од других,
сличних. У суштини, свету, па и Литванцима, друкчијом, осмишљенијом стратегијом треба представљати српску културу, па и поезију, посебно српску поезију 20. века.
Статистички показатељи, бројке су неумољиве : оне показују скривена мерила на основу којих је састављена ова антологија, секташка мерила. Та два мерила су : лиризам као први ступањ поезије ( и у том смислу је схватљиво, што су Д. Максимовић, С. Раичковић или И. Сарајлић предтсваљени са више шесама него М. Павловић, да не набрајам друге), и припадност близинама власти, титоизму, који је омогућио уметнички развој понекима. Који је фаворизовао као уметнике припаднике свога покрета и неменклатуре… Нема дефинитивних оцена ни једног уметника; дефинитивне оцене су привид заточеника делимичних истина. У уметности, националној и светској, стално
пристижу нови, стално се врши уклапање новог и старог. Српска култура нема ни један разлог да се одриче ни малих песника : српска култура 20. века треба себе да схвати у целини. Критичари, антологичари, естетичари, књижевни историчари – били они на
универзитету, у институтима, академијама, ма где (амбасадори, преводиоци, политичари) – нека се замисле над провалијом парцелизације српске културе и поезије 20. века, над фаворизовањем појединих песника и писаца! Јер те ретроградне књижевноуметничке и
изванкњижевне тенденције цементирања одређених тзв. књижевних „величина“ појединих периода, присутне су, како у тренутку припреме ове антологије на литванском 1997 – 1998, тако и овог лета 2001. године, и вероватно ће се вући све до 2020 године, на жалост, а огледају се у драстичном примеру, рецимо, када се једном српском не тако великом
песнику, не баш пожељнога песничкога развоја и позамашнога опуса ( Мирославу Максимовићу) у једној години доделе за једну књигу две врло угледне књижевне награде ( Дучићева, Змајева). Увек ми је на памети била целина и развој српске поезије и у будућности, и због тога говорим о стварима о којима се овде најрадије ћути, јер се тако избегавају извесне консеквенце у у арени савремене српске културе (редуковане). Постоји „књижевна власт“, која има своје аршине, своје полуге и извршиоце, свеједно деловали они као професори књижевности на универзитету, или повлашћени критичари у најтиражнијим дневницима или књижевним месечницима… (7. јул 2001. године)
5. За оне које волимо : поруке преко мора = Per quelli che amiamo : messaggi oltre il mare/ приредио Добривоје Јевтић; превео Драган Мраовић. – Ниш : Просвета; Бари, Ла валиса, 1994. – 41, 41 стр. – 24 цм. – Тираж : 1000 пр. Зборник песника из Ниша; и песника из Италије. Овде дајемо само податке о српским песницима чије су песме преведене на италијански. Књига је двојезично издање, српско – италијанско. О песницима су дати био – библиографски подаци. Сваки је песник заступљен са по једном песмом. Љуба Станојевић( 1927), Гордана Тодоровић (1933 – 1979), Бранко Миљковић (1934 – 1961), Димитрије Миленковић ( 1935), Видосав Петровић (1936), Радмило Пејић (1937), Тихомир Нешић (1938), Благоје Глозић (1939), Зоран Милић (1940), Мирољуб Тодоровић (1940), Стојан Богдановић ( 1944), Саша Хаџи Танчић (1948), Вукашин Костић (1948), Звонимир Костић Палански (1948), Јелена В. Цветковић (1949), Бојан Јовановић (1950), Горан Станковић (1958), Зоран Ћирић (1962).
6. NEKONEČNI MODRAVY KRUH. Antologie srbske moderni poezie. – Brno, 1996, 252 стр. Штампано у 1000 пр. Антологију су саставили и коментаре о ауторима написали Љубиша Ђидић и Иван Добровски. Песме српских песника су превели на чешки : Ото Франтишек Баблер, Дагмар Доровска, Иван Доровски, Душан Гломбичек, Јиндрих Ухер. Предговор је написао Иван Доровски, а поговор Љ. Ћидић.
Верзија ове антологије, објављена је на српском, у издању Апострофа; нешто се разликује од чешке; да будемо прецизни : у начину фалсификовања савремене српске поезије…
Милош Црњански (3), Александар Вучо (2), Растко Петровић (2), Аница
Савић Ребац (2), Момчило Настасијевић (3), Душан Матић (7), Десанка Максимовић (8), Милан Дединац (2), Марко Ристић (3), Десимир Благојевић (2), Оскар Давичо (6), Бранислав Л. Лазаревић (2), Танасије Младеновић (2), Антоније Маринковић (2), Светислав Мандић (2), Васко Попа ( 14), Стеван Раичковић (7), Славко Вукосављевић (1), Мира Алечковић ( 2), Ристо Тошовић (3), Драгослав Грбић (2) Миодраг Павловић ( 5), Ристо Тошовић (3), Бранко В. Радичевић (2), Драгослав Грбић (2), Миодраг Павловић ( 5), Слободан Марковић (3), Иван В. Лалић (5), Мирослав Антић (2), Бранко Миљковић (4), Јован Христић (2), Божидар Тимотијевић (2), Милена Јововић (2), Томислав Мијовић
(2), Душко Трифуновић ( 2), , Борислав Радовић (5), Љубомир Симовић (5), Вито Марковић (3), Добрица Ерић (3), Ђоко Стојичић (4), Александар Секулић ( 3), Милован Данојлић (4), Радослав Војводић (2), Петар Пајић (3), Вук Крњевић (3), Добрица Ерић (3), Добривоје Јевтић (2), Вито Марковић (3), Ђоко Стојичић (3), Милован Данојлић (3), Бранислав Петровић (3), Радослав Златановић (2), Милорад Ђурић (3), Љубиша Ђидић (3), Драган Колунxија (4), Божидар Шујица (5), Раша Перић (2), Алек Вукадиновић (3), Матија Бећковић (5), Слободан Ракитић (2), Мирољуб Тодоровић (1), Гојко Ђого (3), Зоран Милић (3), Милан Комненић (3), Божидар Милидраговић (3), Милутин Птеровић (5), Драган Драгојловић (3), Слободан Павићевић ( 2) Адам Пуслојић ( 3),
Радомир Андрић ( 3), Предраг Богдановић Ци (3), Рајко Петров Ного (5), Мирослав Максимовић ( 4) , Стеван Тонтић 2), Јован Зивлак (2), Даринка Јеврић (2), Раша Ливада (3), Љубица Милетић (3), Слободан Зубановић (3), Душко Новаковић (3), Новица Тадић (3), Звонимир Костић (2), Братислав Милановић (3), Златко Красни (3), Ненад Грујичић
(2), Драган Јовановић Данилов (1)…
Предлажемо сваком знатижељнијем истраживачу да упореди
чешко и српско издање. Оба су „катастрофална“, тетовирана „укусом“
антологичара епохе хокус – покуса; и изгледа да је понеким песницима
придаван већи простор, зависно од њиховог актуелног политичког
„статуса“ ( да ли су амбасадори, мало или доста блиски близинама власти, неокомунистичких).
7. A Millennium of Serbian Literature. An antology of Serbian Literature from Its Beginnings. Edited bu Tihomir Vuckovic. – Centre of Emigrants of Serbia, Beograd, 1999. – XXI, 471 str.. : 24 цм. Тираж : 500 пр. Ако идемо логиком „Боље ишта него ништа“, онда, ето, једне књиге, која на самом крају 20. века покушава да представи енглеским читаоцима српску књижевност од њеног почетка до 20. века. Када је реч о 20. веку, Г – дин Вучковић је (не оспоравам му компетенцију) могао да консултује и прво издање наше антологије НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ. Ево које је он аутор вредновао, када је реч о 20. веку српске књижевности : Светислав Стефановић (1), М. Ракић (2), Б. Станковић ( 1), П. Кочић ( 1), Мићун Павићевић (1), М. Ћурчин (1), Н. Велимировић ( 3), С. Пандуровић (2), В. Петровић (1), Драгиша Васић ( 1), Исидора Секулић (1), С. Винавер ( 3), М. Бојић (1), И. Андрић (3), М. Црњански ( 5), М. Настасијевић ( 5), А. Вучо (1), Р. Петровић ( 1), Д. Максимовић ( 7), Д. Матић ( 3), Р. Драинац ( 1 – ! ), Милла Зеновицх Логан ( 1), Емиллиан Глоцар (1), Оскар Давичо ( 2), Љубиша Јоцић ( 3), Бранко Ћопић ( 1), Добрица Ћосић ( 1), В. Попа ( 12), Душан радовић ( 1), Антоније Исаковић ( 1), Александар Тишма ( 1), Бранко В. Радичевић ( 1), Јохн Симон (1), George Vid Tomashevich (2), Миодраг Павловић (9), Peter D. Zivkovic (1), Стеван Раичковић ( 4), William Jovanovich (1), Милорад Павић ( 1), Миодраг Булатовић ( 1), Борислав Пекић 1), Драгослав Михаиловић (1), Иван В. Лалић ( 6), Влада Булатовић Виб ( 1), Брана Црнчевић (1), Вељко П. Бојић (1), Божидар Тимотијевић ( 2), Јохн Марковиц ( 1), Јован Христић ( 3), Доброслав Смиљанић ( 1), Светлана Велмар Јанковић (1), Бранко Миљковић ( 12), Данило Киш (1), Stephen Stephanchev ( 1), Васа Михаиловић (2), Борислав Радовић (2), Љубомир Симовић ( 6), Никола Моравчевић (1), Велимир Лукић ( 1), Бранимир Шћепановић (1), Радослав Војводић (1), Лазар Вучковић (3), Радослав Златановић ( 1), Бранислав Петровић (4), Иван Гађански ( 1), Александар Секулић (1), Катарина Костић (2), Драган Колунxија ( 4), Ђорђе Николић ( 1), Чарлс Симић ( 9), Влада Стојиљковић (2), Алек Вукадиновић ( 4), Матија Бећковић ( 4), Петар Цветковић ( 2), Божидар Милидраговић ( 1), Мирјана Стефановић ( 1), Нађа тешић ( 1), Слободан Ракитић ( 1), Мирољуб Тодоровић (1), Даринка Вучинић ( 1), Милутин Петровић ( 4), Steve Tesich (1), Зоран Станојевић ( 1), Адам Пуслојић (2), Мома Димић ( 1), Радомир Андрић (2), Предраг Богдановић Ци (1), Милисав Савић (1), Мирко Магарашевић (3), Мирослав Јосић вишњић ( 1), Мирослав Максимовић ( 1), Драгомир Брајковић ( 2), Раша Ливада (2), Давид Албахари (1), Драгиња Урошевић ( 1), Божидар Мандић (1), Ивана Миланкова (1), Борислав – Бора Ђорђевић (1), Славомир Гвозденовић (1), Светислав Басара (1), Томислав Лонгиновић (1), Станиша Нешић ( 2), Михајло Пантић ( 1), Биљана Обрадовић (1)…
Антологија је ексклузивна по томе што представља и оне писце Србе који не живе на Балкану, већ по свету. Који пишу на другим језицима. На неким местима је и занимљива, кад није преписивачка. Имамо дубоку резерву према овој књизи, баш зато што ју је сачинио један професор, позван, који је начинио толико пропуста када је реч о богатству поезије 20. века, поготову кад је реч о песницима рођеним после 1944. године, да би нам било потребно много простора да их све означимо. Зато – не препоручујемо је славистичким катедрама по свету. Ипак, било би добро да имамо њен еквивалент и на српском језику…
8. СРПСКАТА ПОЕЗИЈА ВО XIX И XX ВЕК. Саставили је Гане
Тодоровски, Паскал Гилевски. – Скопје :Матица македонска, 2000. – 449 стр. ; 21 цм. Предговор о заступљеним песницима написали су састављачи, као и библиографске белешке о заступљеним ауторима.
Наводимо само оне ауторе који су објављивали у 20 веку : Лаза Костић ( 2), Алекса Шантић ( 6), Милета Јакшић ( 1), Јован Дучић ( 18), Милан Ракић (11), Стеван Луковић (1), Светислав Стефановић (1), Велимир Рајић (2), Даница Марковић ( 1), Коста Абрашевић (4), Дис ( 6), Сима Пандуровић (2), Тодор Манојловић ( 1), Вељко Петровић ( 2), Драгољуб Ј. Филиповић (2), Массука ( 2), Душан Срезојевић ( 2), Сибе Миличић (1), Ј. Спиридоновић – Савић (2), Ђорђе Глумац (1), Станислав Винавер ( 1 – ! ), Иво Андрић ( 12), Милутин Бојић ( 4), Жарко Васиљевић (1), Црњански ( 2), А. Савић – Ребац (1), М. Настасијевић (7), А. Вучо ( 1), Р. Петровић ( 5),
Д. Матић (3), Д. Максимовић ( 13), Р. Драинац ( 4), Д. Васиљев ( 2), М. Ристић ( 1), М. Дединац (2), Р. Ратковић (2), М. Лесковац (1), Д. Благојевић (1), Р. Зоговић (6), О. Давичо (9), С. Куленовић ( 4), Т. Младеновић (4), Бранко Ћопић ( 2), Р. Продановић (1), Б. Петровић (1), Д. Костић (4), С. Мандић (16), Р. Тошовић ( 1), Павле Поповић ( 3), М. Алечковић (3), Б. В. Радичевић (2), С. Вукосављевић (1), С. Раичковић ( 10), М. Павловић
( 9), С. Марковић (2), М. Павић (3), И. В. Лалић (8), М. Антић ( 6), Б. Тимотијевић ( 3), Ј. Христић ( 2), А. Ристовић (2), Д. Трифуновић (1), Г. Тодоровић (1), Б. Миљковић ( 8), Раде Томић (1), Б. Радовић ( 6), В. Крњевић (1), В. Марковић ( 5), Димитрије Миленковић ( 1), Љ. Симовић ( 4), Б. Шујица (1), М. Вукмировић (1), Д. Ерић (2), Р. Златановић ( 3), Г. Јањушевић (4), Ђ. Стојичић ( 1), Љ. Ђидић ( 2), Д. Јевтић (2), Бранислав Петровић (4), М. Данојлић ( 5), А. Секулић (2), Л. Вучковић ( 3), Д.
Колунxија ( 3), Ал. Вукадиновић ( 4), М. Бећковић ( 3), Мир. Стефановић ( 1), Б. Милидраговић (2), М. Комненић (2), С. Ракитић ( 2), Мирољуб Тодоровић ( 2), Мил. Петровић (5), В. Р. Туцић (2), А. Пуслојић (6), Р. Андрић (1), Р. П. Ного (5), П. Зубац (2), С. Симоновић ( 3), М. Максимовић ( 4), С. Тонтић (5), М. Магарашевић ( 2), Д. Брајковић (1), Д. Јеврић ( 3), Ј. Зивлак (1), Р. Ливада 3), Д. Новаковић (1), Н. Тадић (1), В. Деспотов
(1), С. Костић 3), Зоран Мандић ( 3), Н. Грујић 1), Д. Ј. Данилов ( 2), Зоран Славић (1), Милан Орлић (5), Радивој Шајтинац ( 1), Тања Крагујевић (3), Р. Лазић (3), С. Гвозденовић ( 1), Огњен Стојановић (2)…
И ова најновија, антологија српске поезије на македонском, када је реч о 20. веку, у много чему је… неинспиративна, јер пресликава неке односе и пропорције који немају баш много везе са стварном вредношћу српске поезије, поготову друге половине 20. века. Међутим, вероватно господа састављачи знају зашто су је баш овакву саставили. Имам дубоке
резерве према оваквом начину прављења антологија српске поезије 20. века. Не препоручујем је славистичким катедрама по свету… Међутим, ценим напор антологичара; у много чему, они су „прекњижавали“ стање и односе, цементиране у српским антологијама минулих времена. Штета, што нису били у прилици да прочитају барем прво издање НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА.
Све то наводи на помисао да убудуће, када се буду састављале антологије српске поезије 20. века на неком, било ком другом страном језику, те евентуалне антологичаре треба помоћи : потпунијим информацијама о српском песништву 20. века.
* * *
Тако сам писао и упозоравао у 4. српском издању антологије српске поезије 20. века Несебичан музеј, стр. 921. То, најкабастије издање Несебичног музеја, публиковано као пилот-издање (читај: у ограниченом броју примерака – ни стотинак! , као 4. књ. мојих сабраних Дела „Уметност махагонија„, крајем 2002.) није имало ни теоријске шансе да допре ни до шире српске књижевне јавности, а некмоли до оне иностране, до славистичких катедри и пасионираних читалаца српске поезије по Европи и свету. Међутим, нека од мојих „ишчитавања“ наопаког и утилитарног, меркантилног или наметачког, а у основи фалсификаторског представљања српске поезије у свету, била су донекле позната захваљујући часописима које сам издавао о свом руву и круву…
__________
НАПОМЕНА
Пре неколико година, Едиција Браничево из Пожаревца, штампала је две књиге прозе Б. Лазића, писца српског порекла и преводиоца, који живи у Паризу. Једну од тих књига, потписану псеудонимом Димитрије Пожаров прочитао сам, препоручио у неком од часописа „Заветина“. Пожарова сам, алиас Б. Лазића сусрео и упознао на београдском сајму књига; и тада сам сазнао да припрема антологију српске поезије на француском; покушао сам да са будућим антологичарем поразговарам; али он је тако вешто и хитро избегао разговор; тек када се наречена „антологија“ појавила, ове, 2011. године, и када сам је прегледао, схватио сам зашто је наш молодец побегао са штанда Браничева на неки други…
Лазић, да не дужим – није сачинио некакву антологију вредну спомена, већ једну панораму, где је песнике и њихову поезију бирао у једном ограниченом, временском раздобљу, које баш и не познаје најбоље (оквир пок. Милан Милишић -Јасна Ани) на основу свог телефонског именика и својих списатељских и котеријашких рачуница, врло провидних. Кажу да је Лазић песник (неки моји париски пријатељи – можда и јесте, али какав, поета минорес, поета мутант?), кажу да је студирао метафизику, да зарађује као професор Сорбоне. За једног професора и песника и антологичара се – избламирао толико да нисам могао да поверујем док сам прелиставао његову књигу (ANTHOLOGIE de la poesi serbe conteporaine / traduit du serbe et presente par Boris Lazić. – Banja Luka: Udruženje književnika Srpske, Podružnica Banja Luka; Paris: Un Infini Cercle Bleu, 2011 (Banja Luka: Art print). – 332 str.; 21 cm. …) Уоквирити такву једну панораму стиховима два релативно осредња песника-мутанта, не знам чиме може правдати?Када се, рецимо, погледа како је компоновао своју „антологију“, како је, примера ради, представио годиште 1950 (исто примедба важи и за нека друга годишта!), читаоцу се намеће један једини закључак – човек се шалио, или су му списак аутора суфлирали књижевни профитери, извесни уредници или пријатељи-издавачи, или је хтео да блефира, али то није смео, јер и састављање панорама – поготову оних намењених читаоцима на француском – није ствар за забушавање, наметање и испробавање некаквих пробних балона. У суштини, Лазић је, изгледа, једна велика књижевна штеточина : јер као прво – пристао је да буде меркантилни и котеријашки антологичар, наставио је погрешним и утабаним путем, који сам критиковао ; доказ – погледајте ко су му у Србији били издавачи и уредници књига, рецимо, и како су представљени у његовој панорами, па ће вам бити јасно. Штета, да је подлегао; да се упустио у једну врсту књижевно-антологичарског авантуризма, који неће бити заборављен. Ако смо раније и затварали очи или скривали горчину због нереалног и бирократског представљања српске поезије 20. века по свету од тзв. изанђалих и ограничених састављача и наметача; данас се то више не сме допустити…