Ознаке

б) Преглед антологија, избора или панорама песништва објављених у периодици (1944 – 1994)


1. – 2. АНТОЛОГИЈА НАЈНОВИЈЕ ЛИРИКЕ, са предговором С.
Пандуровића и поговором Велимира Живојиновића Массуке, Београд, Мисао, 1921. Друго издање. Предговор : III – VII стр. Поговор : IX – XI стр.
Заступљени су ови песници : Сибе Миличић ( 2 песме), Десанка Максимовић (11), Тодор Манојловић (3), Густав Крклец (3), Ватрослав Немир (?) (1), Недељко Николић (2), Даница Марковић (3), Свет. Стефановић ( (2), Т. Ђукић (4), Ненад Митров (2), Ж. Милићевић (5), Вој. Кулунxић (3), Божидар Стојадиновић (4), Ђорђе Глумац (1),
В. Массука (5), Ранко Младеновић (1), Гвидо Тартаља (1), Аница Савић (1), Милутин Јовановић (1), Душан Васиљев (6), Радован Јовановић (1), Д. Живковић (1), Иво Андрић (2), Сима Пандуровић (2), М. Црњански (1), Стеван П. Бешевић (1), Данко Анђелиновић (1).
*
Треће, проширено и илустровано издање (са фотографијама песника). –
„Мисао“, Београд, 1927 (1926!). У редакцији и с предговором Симе Пандуровића.
Предговор : 3 – 9 стр. – Вредност овог издања је, културна, књижевноисторијска. 
Објављене су фотографије већине песника о којима се данас мало зна; нестали су. Нису, на жалост, објављене фотографије свих заступљених аутора. Ово издање би вредело проучавати; можда се неко сети да о њему сачини монографску студију? Јер ако би се пошло трагом многих песника заступљених у овом издању који су се
погубили, могло би се, верујем доћи до веома занимљивих ствари.
Сибе Миличић ( 1 песма), Десанка Максимовић (11), Ватрослав Немир (1),
Густав Крклец (4), Недељко Николић (2), Хамза Хумо (2), Сл. И Кирјановић (2), Благоје Живковић (1), Момчило Настасијевић (2), Јован Пауновић (2), Љубица Ђорић (3), Душан Ђукић (3), Милутин Јовановић (2), Радослав Драгутиновић (10), Марко Видојковић (2), Никола Мирковић (4), Марко Врањешевић ( 7), Ђорђе Глумац (2), Вељко
Петровић (1), Даница Марковић (2), Трифун Ђукић (5), Јован Радуловић (8), Ненад Митров (4), Ж. Милићевић ( 7), Божидар Стојадиновић ( 7), Анте Цетинео (1), Душан З. Милачић (1), Бранислав Љубибратовић (1), Чед. К. Протић (2), Вера Иванић (псеудоним! – како упозорава Пандуровић, уредник) (1), Живко Спасић (1), Гвидо Тартаља (4), Милан Михаиловић (3), Владимир Назор (2), Милош Савковић (1),
Милета Јакшић (3), В. Живојиновић Массука (8), Ранко Младеновић (1) , Вој. Кулунxић (2), Душан Васиљев ( 8), Радован Јовановић (1), Д. Живковић (1), Иво Андрић (3), Франо Алфиревић (3), Алекса Шантић (2), Милан Симић (2), Живко Јевтић (2), Милан С. Шантић (1), Стеван П. Бешевић (1), Благоје Живковић (1), Јела Спиридоновић Савић
(1), Сима Пандуровић (4), Анђелија Л. Лазаревић (2), Д. Адамовић (1), Бранко Ђукић ( 1), Драгутин Радовић (1), Д. Ј. Филиповић (3), Мих. Михаиловић (1), Константин Ђорђевић (1), Аница Ђукић (1), Данко Анђелиновић (1), Тодор Манојловић (1), Рикард Николић (1).
У трећем издању је доста нових имена (истакнути курзивом); многа од тих имена су готово заборављена. Нема Црњанског…
3. Слободан Ракитић : ПАНОРАМА НОВОГ СРПСКОГ ПЕСНИШТВА, избор
направио Сл. Ракитић, ч. ПОЕЗИЈА, Загреб , бр. 6 – 7 / 1971, стр. 5 – 50.
Заступљени су аутори : Радомир Андрић, Св. Балтић, В. Благојевић, Б.
Богетић, Др. Брајковић, П. Цветковић, П. Чудић, М. Димић, Д. Драшковић, Г. Ђого, И. Хаџић, С. Игњатовић, М. Комненић, З. Костић, Т. Крагујевић, Р. Ливада, М. Магарашевић, З. Милић, Б. Милидраговић, М. Милишић, Р. П. Ного, М. Петровић, А. Пуслојић, Р. Путник, Елвира рајковић, С. ракитић, И. Растегорац, А. Секулић, М. Станисављевић, В. Стевановић, Н. Шербав, М. Тодоровић, М. Вешовић, Н. Вишњић, А. Вукадиновић, П. Зубац. – Сви са по једном песмом . (Пала је ова панорама у природни
заборав)

4. Богдан А. Поповић , ПОЕЗИЈА И ТРАДИЦИЈА . Антологија (1951 – 1971) .
Београд, Савременик, бр. 8 / 9 , 1971 ; стр. 107 – 228 . [ Предговор : Модерна  поезија и традиција , стр. 107 – 118. Начела , стр. 119 – 121. Антологија , 122 – 221,  Песници у антологији (белешке о песницима ) : стр. 222 – 228 . ]
Р. Андрић (3) , М. Бећковић (1) , Б. Богетић (3) , Гојко Ђого (2) , Добрица Ерић (2) , Јован Христић (3) , Драгољуб С. Игњатовић ( 2) ,Вук Крњевић ( 6), Звонимир Костић (5) , Иван В. Лалић ( 9) , Мирко Магарашевић ( 2 ) , Вито Марковић ( 7 ) , Божидар Милидраговић ( 4) , Бранко Миљковић ( 9) , Србољуб Митић (1) , Рајко Петров Ного (4) , Милорад Павић (6), Миодраг Павловић (12) , Милосав Славко Пешић (2) , Бранислав Петровић (1) , Милутин Петровић (6) , Васко Попа (15) , Владимир В. Предић (3)
,Бранко В. Радичевић (3) , Слободан Ракитић (2) , Љубомир Симовић (7) , Божидар Тимотијевић (6) , Душко Трифуновић ( 1) , Радослав Војводић (3) , Алек Вукадиновић (9) ( Поповић овако дефинише своју књигу: „Ова књига је антологија. Она није ни зборник, ни панорама, а није ни антологија песника. Она је антологија песама“. У фусноти , Поповић каже : “ Песме су овде прештампане из објављених књига и из неколико новијих годишта значајних књижевних публикација. Сходно томе, она је
антологичарова књига и књига о антологичару и поезији и песницима какве их он види…“
/ “ Изабране песме нису микроизбори из појединачних песникових опуса, нити треба да , у малом , представе развој и трансформације појединих песника. Број изабраних песама, подједнако , не одређује ранг изабраних песника. Песме се уклапају у састављачев пројекат и биране су управо тако да се у њега уклапају. То, у исти мах , значи да за евентуално ново значење , које добијају у новом контексту, или за губљење оног
примарног – песници нису одговорни. / Ово, најзад, није превасходно естетска антологија ( нити антологија  ‘ послератне’  , ‘ модерне’ , ‘ новије ‘ , итд. српске поезије ).
Сасвим је очигледно да би свака таква антологије без Раичковића, Радовића и неких других песника била апсурдна, мада је сасвим извесно да би већина овде присутних песника била и у њој – са нешто измењеним избором. Ово је антологија која је концентрисана око једног, за састављача естетског, теоријског и књижевноисторијског проблема, и то концентрисана тако како се састављачу тај проблем указује. Неком другом указиваће се, сва је прилика, сасвим другачије. И у том погледу ослобођена је претеране жеље за објективношћу, али јој је, с друге стране, одговарајућа мера објективности враћена јер се не бави само оним песмама које за састављача значе право методолошко и
артистичко решење споменутог проблема, већ напор за његово решавање представља широком скалом различитих покушаја“. Чињеница да се антологија објављује у часопису, „није антологији омогућила неопходну опсежност. У свако друго (издање – М. Л.)
морала би да уђе још једна глава у којој би била љубавна, или бар, наглашеније лирска поезија базирана на традицији“. Поповићева антологија , како сам аутор вели , „нема претензију било кога да спасе заборава, нити било кога, па ни себе саму , да уведе у вечност. Састављач је савршено свестан да се она бави тренутком једног кретања у току
које треба да, доведе до, како најмлађи песник ове антологије рече, правог времена српске поезије. Ово је тренутак у коме се решава готово пресудно питање српске поезије, питање које се у свакој доброј поезији једном морало решавати и решити. Тек тада, када естетски
резултати буду сасвим извесни и довољно бројни, биће и време за прављење чисто ЕСТЕТСКЕ антологије са темом : поезија и традиција“ , стр. 121 )
5. Мирољуб Тодоровић СИГНАЛИСТИЧКА ПОЕЗИЈА, избор. СИГНАЛИСТ
ПОЕТРУселецтион . СЗИГНАЛИСТА КОЛТЕСЗЕТ валогатас.
СИГНАЛ 4 – 5, 1971 ; УЈ СИМПОСИОН, Нови Сад двојезично издање. Мирољуб Тодоровић (6), Влада Стојиљковић (2), Зоран Поповић, Славко Матковић, Вујица Решин Туцић, Жарко Рошуљ, Звонимир Костић
Палански, Обрад Јовановић, Слободан Вукмановић, Богданка Познановић, Тамара Јанковић, Неша Париповић, Бранко Алексић, Миодраг Ђорђевић, Добривоје Јевтић, Марина Абрамовић… (Несрпске ауторе изостављамо изостављамо из сасвим разумљивих
разлога. )
6. Александар Петров , ПОЕЗИЈА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА 1945 –
1975. Београд, Дело, бр. 1, јануар 1975 ; 276 стр.
А. Вучо, Д. Матић, Д. Максимовић, М. Дединац, Е. Коцбек, Б. Водушек, Р.
Зоговић, Д. Иванишевић, О. Давичо, С. Куленовић, Ј. Удовић, М. Диздар, Ј. Каштелан, С. Јаневски, Б. Конески, В. Парун, В. Попа, С. Раичковић, М. Павловић, С. Михалич, Ј. Пупачић, М. Славичек, М. Матевски, Д. Зајц, М. Павић, Г. Стрниша, И. Сламинг, Ф. Штефан, И. В. Лалић, К. Кович, А. Поповски, А Шољан, Д. Трифуновић, В. Тауфер

 

7. Мирољуб Тодоровић : КОНКРЕТНА, ВИЗУЕЛНА И СИГНАЛИСТИЧКА
ПОЕЗИЈА. Антологија. CONCRETE, VISUALAND SIGNALISTPOETRY.Anthology. –  Двојезично издање. Београдски часопис ДЕЛО, март 1975, бр. 3. – Српски аутори : Марина Абрамовић, Бранко Андрић, Оскар Давичо, Предраг Нешковић, Добривоје Јевтић, Славко Матковић, Неша Париповић, Миливоје Павловић, Богданка Познановић, Зоран Поповић, Владан Радовановић, Жарко Рошуљ, Влада Стојиљковић, Мирољуб Тодоровић, Вујица Решин Туцић… (Несрпски аутори изостављени)

MAIL ART. MAIL POETRY. ПОШТАНСКА УМЕТНОСТ. ПОШТАНСКА
ПОЕЗИЈА. (Приређивач Мирољуб Тодоровић). Београдски часопис ДЕЛО, фебруар 1980, бр. 2. Богданка Познановић, Мирољуб Тодоровић (3)
8. Иван Кордић, АНТОЛОГИЈА БОСАНСКОХЕРЦЕГОВАЧКЕ
ПОСЛИЈЕРАТНЕ ПОЕЗИЈЕ. Сарајево , Живот, бр. 7 – 8, јул – август 1976.
Скендер Куленовић (15) , Мак Диздар (20) , Р. Тошовић (7), Хамид Диздар (5) , Светислав Мандић (8) , В. Черкез (4) , И. Сарајлић (6) , Б. Павловић (6) , Драган Колунџија (6) , Миодраг Жалица ( 5) , Мухамед Абдагић (6) , Х. Тахмишчић (10 ) , А. Вулетић (14) , В. Крњевић (6) , Д. Трифуновић (16) , Дара Секулић (12) , Владо Пуљић (5) , Витомир Лукић (5) , С. Шантић (4) , Илија Ладин (7) , В. Милошевић (9) , Веселко Короман (18) , В. Настић ( 5 ) , Владимир Павловић (5) , Никола Мартић (5) , Есад Екиновић (5) , Р. Рисојевић (4) , А. Сидран (7) , С. Тонтић (10) , Мубера Пашић (5) , Р. П.
Ного (8) , Станислав Башић (7) , X. Алић (6) , Марко Вешовић (5) , Ахмед Мухамед Имамовић (5) , М. Ненадић (4) , Миле Пешорда (4) , Слободан Благојевић (3)

9. Милосав Мирковић , БЕОГРАДСКИ ПЕСНИЧКИ КРУГ . Београд, Дело,
1977.
Милош Црњански (1) , А Вучо (4) , Д. Матић (3) , Д. Максимовић (4), М.
Дединац (3), М. Ристић (1) , Д. Благојевић (2) , О. Давичо (10) , Т. Младеновић (3) , С. Мандић (2) , В. Попа (7) , С. Раичковић (5) , С. Вукосављевић (1) , М. Алечковић (1) , Б. В. Радичевић (2) , Д. Грбић (1) , М. Павловић (4) , С. Марковић (3) , И. В. Лалић (3) , Љ. Симовић (3) , М. Тодоровић (1) , Б. Миљковић (4) , М. Магарашевић (2) , З. Костић (2) ,
М. Петровић (4) , Б. Милидраговић (3) , М. Комненић (4) , М. Бећковић (5) , Д. Колунџија (5) , В. Марковић (3) , Б. Петровић (10) ,С. Зубановић (2) , Р. Ливада (1) , Б. Тимотијевић (2) , Б. Радовић (3) , Б. Шћепановић (2) , Ј. Христић (2) , В. Лукић (3) , А. Ристовић (2) , М. Данојлић (6) , М. Стефановић (1) , М. Павић (5) , Б. Шујица (3) , А. Секулић (1) , М.
Ђурић (1) , С. Ракитић (2) , М. Максимовић (1) , С. Митровић (1)
10 . La poesie elementaire dans les pays de l Est, Tome 1 : La Yougoslavie, L’ ECHO DES DOC (K)S, yournal d’annonces, poetiques, artistiques et litteraries (Direction : Jylien Blaine, Le Moulin der Ventabren, France), 1978.
Предговор је написао М. Тодоровић.Заступљени су српски песници
сигналисти : Влада Стојиљковић (2), Добривоје Јевтић ( 1), Н. Париповић (2), М. Павловић (1), Тамара Јанковић (2), Зоран Поповић ( 2), Никола Стојановић ( 2), Бранислав Прелевић (1), Богданка Познановић (2), Предраг Сиданин (1), Бранко Алексић ( 2), Милорад Грујић (2) , Бранко Андрић ( 1), ) Обрад Јовановић (1), З. Костић Палански (1), М. Кесељевић (2), Жарко Рошуљ ((2), Миодраг Шуваковић ( 7), Слободан
Вукановић (1), Марина Абрамовић ( 3), Мирољуб Тодоровић ( 9), Славко Павићевић ( 6), Љубиша Јоцић ( 8), Спасoје Влајић (6), Остоја Кисић ( 4), Слободан Павићевић (6), Бода Марковић (4)…(Представљене је више „визуелна“ него текстуална поезија)

11. – 12. Александар ПЕТРОВ : LA NOUIVELLE POESIE SERBE, Realtions, 5 – 6
/ 1978, Београд.
NEW SERBIAN POETRY.
Предговор и избор ( А. П. ), исти избор, преведен је за француску и енглеску евентуалну публику. Уврштени су ови песници : Б. Петровић (4), Адам Пуслојић ( 5), Александар Секулић (2), Иван Растегорац ( 1), Срба Митровић ( 1), Ибрахим Хаxић ( 2 ), Тодор Терзић (1), Живко Талески (1), Слободан Зубановић (2), Радомир Путник (1), Душко Новаковић (2), Душан Вукајловић (2), Љиљана Ђурђић (1), Стојан Богдановић
(1), Миљурко Вукадиновић (1), Радмила Лазић (1), Радмила Лазић (1), Раша Попов (2), Предраг Чудић (1), Миљенко Жуборски (3), Матија Бећковић (5), Милорад Павић ( 7), Бошко Богетић ( 5), Гојко Ђого (3), Милан Комненић (5), Раша Ливада ( 4), Мирослав Максимовић ( 4), Иван гађански (4), Божидар Шујица ( 2), Мирко Магарашевић (3),
Симон Симоновић (2), Милан Ненадић (1), Милутин Петровић (6), Бранислав Прелевић ( 4), Новица Тадић (3), Рајко Сјеклоћа (3), Божидар Милидраговић ( 3), Милан Милишић ( 4), Миодраг Станисављевић ( 1), Петар Цветковић (1), Слободан Ракитић ( 1), Алек Вукадиновић ( 2), Доброслав Смиљанић ( 1), Радомир Андрић (2), Зоран Бундало ( 2),
Братислав Милановић (2), Станоје Макрагић (1), Тања Крагујевић (1) , Владан Радовановић, Мирољуб Тодоровић, Жарко Рошуљ …
13. Марко Ристић, ПЕСМЕ МОЈЕ МЛАДОСТИ . Београд, III програм Радио
Београда, бр. 44, 1980, стр. 463 – 547.
Иво Андрић (1) , Милош Црњански (14) , Станислав Винавер (10 ) , Растко
Петровић ( 13) , Александар Вучо (10 ) ,Д. Васиљев (1) , Ђура Јакћић (2) , Л. Костић (3) , Војислав Илић (1) , Т. Ујевић (2) , М. Дединац (6) , Д. Матић (2) , Ј. Ј. Змај (1) , Мони Були (2) , Лорд Циле (1) ,М. Ракић (2) , ДИС (4) , О. Давичо (2) , М’ VRAYA (1) , Драган Алексић (1) Ш Ристић, у кратком уводу у свој избор вели : “ (…) Требало је начинити један избор за шест релативно тесних емисија поезије на Трећем програму, а поезија је тако
неизмерно широка! Јер она, по мишљењу аутора овог избора, може да буде и нагон и свест и хаос и структура, и магија и дивља мисао, она може да буде одана и погубна, мистична и еротична, трагична и хуморна, и умна и безумна и заумна , сеновита, осенчена или засењена сопственим блеском, пустиња и фатаморгана, глад и утољење глади. Она може да буде ирационална или рационална, намерна или случајна, она може
да се јави ма у ком облику, ма где и ма кад. Не ради се о сонетима, нити о песмама које су ‘ целе лепе’ , нити, на крају крајева, о песништву уопште, па ни о лепоти. / Требало је, дакле, свести овај избор свега оног што је у суштини неразумно и без мере на једну разумну меру. И зато је – држећи се при том начела које је Елуард ставио једној својој антологији француске поезије као наслов : НАЈБОЉИ ЈЕ ИЗБОР ПЕСАМА ОНАЈ
КОЈИ ЧОВЕК НАЧИНИ ЗА СЕБЕ САМОГ , – аутор овог избора ограничио и
временски и просторно циклус ових емисија само на један мали део различитих поетских текстова, писаних на нашем језику у стиху и у прози, текстова које је као поезију доживео …“ итд. Редакција Трећег програма у фусноти вели (стр. 463) : “ Циклус од шест емисија
Песме моје младости Марка Ристића први пут је емитован на Трећем програму Радио – Београда 1969. године ( од 16. фебруара до 23. марта). Од тада је у целини репризиран два пута, последњи пут 3. и 4. јануара 1980. године. Сматрајући да овај избор треба да постоји и у штампаном облику, Редакција је замолила Марка Ристића да прегледа рукопис – он је унео једино назнаке о месту и времену првог објављивања појединих
песама“. Уважавајући ову напомену Редакције Трећег програма, састављач Ристићев избор ставља на чело овог прегледа. То је антологија коју сам, де фацто , прегледао међу последњима. По много чему, она представља релативно солидан избор различитих
поетских текстова поменутог периода.На први поглед је чудно да тамо нема неких аутора (Дучића, рецимо, и да не набрајам даље) , али на други и трећи поглед – ако се има у виду Ристићево острашћено, симптоматично и идеолошко схватање и оцењивање неких значајних аутора српске књижевности- а мора се имати у виду! – све долази на своје
место. Са згражавањем сам , као студент, читао Ристићеву оцену Антологије Миодрага Павловића, у којој има преко стотину идеолошких, погромашких, највулгарнијих етикета. То, и не само то, утицало је можда , понајвише, дакле – зашто бих крио? – да међу последњим антологијама прегледам и Ристићеву. Тај избор у много чему на леп начин изненађује, а у његовим (неизреченим , директно) основима, постоји понешто и од свега онога што беху полазне основе антологије НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ…
(21. августа 1997. године, у Београду. – Све остале антологије, изборе и панораме
био сам већ прегледао до јануара 1995. године…)
14. * * * МЛАДА СРПСКА ПОЕЗИЈА , Београд , Књижевност, бр. 1 , 1981 ; стр. 2 – 52
Новица Тадић (8) , Милан Ненадић (8) , Душко Новаковић (7) , Слободан
Зубановић (6) , Живорад Ђорђевић (10 ) , Звонимир Костић (8) , Ненад Грујичић (10 ) , Радмила Лазић (6) , Милош Комадина (7) , Јово Марић (13 ) , Златко Красни (9) , Милан Ђорђевић (5)
15. Јасмина Лукић , ПРЕВРЕДНОВАЊЕ ПОЈМА МОДЕРНОСТИ (српско
песништво седамдесетих година) . Загреб, ч. Република, бр. 11, студени 1982 ; стр. 3 – 60 Милутин Петровић (5) , А. Пуслојић (4) , Р. Ливада (4) , Р. Лазић (2) , М. Максимовић (3) , С. Гуxевић (3) , М. Комадина (2) , Милан Милишић (2) ,М. Магарашевић (2) , Д. Вукајловић (2) , П. Чудић (2) , Б. Милановић (3) , Р. П. Ного (3) , Д. Јеврић (2) , Н. Тадић (4) , Г. Ђого (2) , Д. Новаковић (3) , Љиљана Ђурђић (3)
16. Никола Вујчић , ПЕСНИШТВО БЕЗ КРИТИКЕ (панорама млађе српске
поезије) . Свилајнац, Зора, бр. 11, март 1984. (Сепарат)
Миљурко Вукадиновић, Милован Марчетић, Д. Лакићевић, С. Гуџевић, М.
Ђорђевић, М. Комадина, Д. Радак, Миленко Панић, Рефик Личина, Предраг Марковић, И. Негришорац, С. Нешић, Г. Ћирјанић, Бранко Маширевић, Н. Живанчевић, Снежана Минић, Живко Николић, Јелена Ленголд, Љубодраг Васић, Немања Митровић, Зоран Ђерић
(Аутори су заступљени са три песме – ако су дуже , једном .)
17. Бранислав Прелевић : VEINTITRES POETAS DE BELGRADO, Relations,
Београд, 1985. – 60 стр.
Изабрао је и превео на шпански, за евентаулне читаоце српске поезије на том језику, Б. Прелевић, следеће ауторе : Бранко Миљковић ( 2), Борислав Радовић (2), Владан Радовановић ( 1 визуелна песма), Љубомир Симовић ( 2), Бранислав Петровић (2), Милован Данојлић ( 2), Александар Секулић ( 1), Алек Вукадиновић( 2), Александар Петров ( 2), Матија Бећковић (1), Петар Цветковић (2) , Милан Комненић (2), Мирољуб
Тодоровић (1), Гојко Ђого (2), Милутин Петровић ( 2), Бранислав Прелевић ( 2), Жарко Рошуљ ( 1, визуелна), Адам Пуслојић (2), Мирко Магарашевић (2), Раша Ливада ( 1), Радмила Лазић (2), Новица Тадић (3)
18. Предраг Марковић , ЗВУЧНИ СВЕТОВИ (Доминанте политичког
безвлашћа у новој српској поезији 1966 – 1986 ) . Београд, Књижевност, бр. 11, 1987 ; стр. 1750 – 1858
Алек Вукадиновић (13) , М. Бећковић (1) , М. Комненић (10) , Г. Ђого (7) , А. Пуслојић (3) , Р. П. Ного (2) , М. Петровић (12) , Р. Ливада (2) , С. Тонтић (6) , З. Костић (15 ) , М. Максимовић (8) ,В. Деспотов (8) , С. Зубановић (11) , Н. Тадић (12) , Д. Новаковић (6) , М. Вукадиновић (1) , С. Благојевић (7) , Р. Лукач (7) , В. Копицл (2) , И. Негришорац (12) , М. Марчетић (7) , С. Нешић (1) , Н. Митровић (1) , Милосав Тешић (8)
19. Милован Марчетић, НОВА ПОЕЗИЈА СРПСКИХ ПЕСНИКА . Београд,
Књижевна реч, бр. 345, 10 јун 1989. (панорама)
М. Петровић, М. Максимовић, А. Вукадиновић, Н. Тадић, С. Костић, В.
Деспотов, И. Негришорац, Н. Вујчић, В. Копицл, М. Станисављевић, М. Грујић, П. Чудић, Ђ. Сладоје, И. Хаџић, В. Павковић, М. Раичевић, С. Благојевић, Л. Блашковић, Љ. Ђурђић, Ј. Зивлак, Г. Ђого, П. Цветковић, М. Комненић, С. Симоновић, М. Милишић, С. Ракитић, Д. Брајковић, С. Стојадиновић, С. Митровић, М. Ђорђевић, З. Костић, Р. Лукач,
И. Растегорац, К. Мићевић, М. Вукадиновић, А. Пуслојић, Д. Новаковић, С. Зубановић, Д. Вукајловић, С. Тонтић, Д. Максимовић, Р. Лазић, Н. Митровић, Р. Јововић, И. Гађански, И. Миланкова, С. Нешић, Б. Чучак, Н. Грујичић, З. Крстановић, М. Комадина, Ж. Никчевић, Живко Николић, Н. Гузијан, М. Божин, С. Минић, М. Тодоровић, Т. Дракулић, Ј. Ленголд, М. Кордић, З. Ђерић, Д. Грбић, Б. Арнаутовић, Балша Бркић, Ото Хорват, Милован Данојлић, Александар Лукић
20. Станиша Нешић , КОСОВО У НОВИЈОЈ СРПСКОЈ ПОЕЗИЈИ . Београд,
Савременик, бр. 6, јуни 1989 ; стр. 630 – 647
Миодраг Павловић (2) , Александар Ристовић (1) , Александар Секулић (2) , Александар Петров (2) , Адам Пуслојић (1) , Даринка Јеврић (1) , Милосав Тешић (1) , Миломир Краговић (2) , Златко Красни (2) , Слободан Костић (2) , Миљурко Вукадиновић (1) , Милијана Вукадиновић (1), Александар Лукић (3) , Радивој Станивук (1) , Петар Лазић (1) , Драган Грбић (1)

21. Милослав Шутић, AN ANTOLOGY OF MODERN SERBIAN LYRICAL POETRY (1920 – 1995). / (prepared by ) Miloslav Sutric (translated from Serbian by Vidosava Janković… et al. ; languager editor Timothy  Byford ). – Beograd : Serbian Literary Magazine  – Relations : The Serrbian Writers Association : The Agency of Yugoslav… XVI, 237 ; илустр. ; 25 цм.
Увршћени су следећи песници : Милош Црњански (2), Светислав
Стефановић (1), Станислав Винавер (5), Љубомир Мицић ( 1), Бранко Ве Пољански ( 3), Драган Алексић (1), Растко Петровић (4), Милан Дединац (4), Велимир Живојиновић Массука (4), Јела Спиридонић Савић (2), Аница Савић Ребац (2), Ранко Младеновић (1), Ненад Митров ( Алфред Росеннзњеиг ) (1), Синиша Кордић (1), Драгутин Костић (1),
Раде Драинац) (1), Душан Васиљев ( 3), Ристо Ратковић (3), Десимир Благојевић (3), Момчило Настасијевић ( 9), Јован Дучић (7), Десанка Максимовић (4), Александар Вучо (2), Душан Матић (1), Марко Ристић (1), Мони де Були (1), Оскар Давичо (5), Мирко Бањевић (1), Радован Зоговић (1), Богдан Чиплић (1), Љубиша Јоцић (2), Танасије Младеновић (2), Душан Костић (2), Светислав Мандић (1), Васко Попа (7), Стеван
Раичковић (5), Слободан Марковић (1), Миодраг Павловић (4), Иван В. Лалић (5), Бранко Миљковић (8), Борислав Радовић ( 4), Божидар Тимотијевић (2), Велимир Лукић (2), Љубомир Симовић (5), Вито Марковић (4), Божидар Шујица (2), Рајко Сјеклоћа (1), Милован Данојлић (2), Бранислав Петровић (2), Доброслав Смиљанић (1), Драган
Колунџија (3), Александар Петров (2), Алек Вукадиновић ( 5), Матија Бећковић (3), Божидар Милидраговић (2), Петар Цветковић (1), Милан Комненић (2), Слободан Ракитић (2), Мирољуб Тодоровић (2), Милутин Петровић (2), Адам Пуслојић (2), Радомир Андрић (1), Предраг Богдановић Ци (2), Рајко Петров Ного (1), Милосав Тешић (3), Драгомир Брајковић (1), Јован Зивлак (1), Раша Ливада (1), Новица Тадић (2),
Драган Јовановић Данилов (1).
Антологија Шутићева садржи предговор ; овај предговор је објављен на
српском у Летопису МС за јануар – фебруар 2000 ( г. 176, књ. 465, св. 1 – 2 ), стр. 56 – 100. Антологија садржи кратке белешке о сваком од аутора.
Шутићева антологија, намењена читаоцима енглеског говорног подручја, има нескривену амбицију – наставка антологије професора Богдана Поповића. Посао је урађен делимично, тј. ова Шутићева антологија није изведена до краја. Где је у тој антологији, рецимо, покојни Срба Митић са изванредном песмом ТРЕЋИ ПЕТЛИ? И толики други? Нећу их набрајати. Колико Шутић, доиста, познаје поезију српских песника рођених од 1940. године, па до 1960.. године? Где је у овој антологији песник Владимир Јагличић (1960)? Александар Лукић?
Од Адама Пуслојића, у Шутићевој антологији, па надаље, до краја, све је
сумњиво, тј. фалсификаторски. Обојено је духом „књижевне парохије“ ( директних наручиоца ове антологије).
Шутић, ако се већ прихватио, да вреднује песнике модерне српске лирске
поезије до 1995. године, требало је да мало више чита и да има веће разумевање…или барем подједнако и за поезију млађих аутора, пре свега оних рођених до 1960. године. То није једина резерва коју имамо према овој антологији….Било би добро да њен састављач, ако се одлучи да је објави и на српском језику, поразмисли мало више и укључи читав низ
песника лирских песама, рођених после 1945. године
И још једном молим српске антологичаре, кад представљају нашу поезију свету, да се узму у памет, и да буду обазривији, тј. да се потруде колико је то год могуће да што више ствари ишчитају, и да не пристану на уцене инвеститора, издавача.
Све наведене антологије, које је објавио београдски часопис Релатионс, што се тиче овог аутора, не вреде много : промашиле су циљ због којих су састављане.
Невероватно је следеће : они који су их састављали, имали су делимичне компетенције, али им је мањкало књижевно надпоштење. Тетовиране су парохијалним духом, и много чиме другим…

Advertisements