Канал ФИЛТРА (21)

в ) Додатак (а)
Антологије српске поезије 20. века на страним језицима . Овај
списак је непотпун; дајемо информацију о оним антологијама, које су нам доступне.* Списак се може временом проширити, тј. употпунити; то би могли учинити и студенти завршних година славистике по свету

*

1. Peter Urban : Junge Lurik aus Jugoslavien. – HIMBEEREN SIND  HIMBEEREN SAGE ICH. Regensburg, 1971. – 72 str.  Стихове је превео на  немачки и кратак предговор о југословенским песницима написао Урбан, дајући о сваком песнику нужне библиографске податке. Овде се наводе само имена српских песника : Матија Бећковић ( 7), Мирољуб Тодоровић ( 11), Вујица Решин – Туцић (5).

2.  ANTOLOGIJA KONKRETNE IN VIZULANE POEZIJE,  Mladinska kwiga, Ljubljana, 1978, – 229.  стр. –  Аванзо, Д. Бајт, А. Бергер, Ф. Пиберник, Д. Пониж и Ј. Злобец. То је антологија конкретне и визуелне поезије, која започиње прилогом Малармеа, а завршава се текстом Луциано Ори… Заступљени су и аутори српског порекла, или који пишу на српском : Владан Радовановић (1), Мирољуб Тодоровић (1 ), Каталин Ладик (1)

===============================

_______

*  Неуморни Гојко Тешић у Додатку антологије „ПЕСНИШТВА АВАНГАРДЕ 1902 – 1934“, дао је Списак антологија на страним језицима (стр. 585 – 587) :

1. Otto Hauser : SERBICHE DICHTER. Weimar, A. Duncher, 1912.

2. Katharina A. Jovanović : JUGOSLAVICHE ANTOLOGIE. Dichter und Erzahler. Engeleitet von Pavle Popovic. Rascher, Zurich – Leipzig – Stutgart, 1932.
3. Camilla Luccerna : SUDSLAVISCHE DICHTUNGEN. – Zagreb, Kugli, 1918.
4. Nikola Mirković : JUGOSLAVISCHE DICHTER. Verlag Narodna Prosveta, Beograd, 1933.
5. Selver : ANTOLOGU OF MODERN SLAVONIC LITERATUE IN PROSE AND VERSE. London, New Jork, 1919.
6. Beatrice S. Stanouevitch. AN ANTOLOGU OF JUGOSLAV POETRU. Serbian lurics. Ed. R. G. Badger, Boston, 1920.
7. Nikola Mirković : „Savremenata srbo – hrvatska poezija“, u : „Zlatorog“, V – VI 1928, str. 219 – 248.
8. Annie Cella : VERS LIBRES. Poesie lurique jugoslavie la plus moderne. Zagreb, 1920.
9. Miodrag Ibrovac  et M -me Savka Ibrovac : ANTHOLOGIE DE LA POESIE  JOUGOSLAVIE DES XIX -e ET XX -e SIECLES. Avec une Introduction et des Notices. Paris, delagrave, 1935.
10. Phileas Lebesgue et B. Tokine : ANTHOLOGIE DE POEMES JOUGO – SLAVES CONTEMPORAINS. Paris, Edition de la revue literaire des primaires Les Humbles, 1919.
11.  Debreczeni Jozsef, Szenteleku Kornel : BALSALIKOM. Modern szerb koltok antolegiaja. Subotica, Minerva R. T. , 1928.
12. N. Jorga : CALENARUL LIGII CULTURALE. – Bucaresti, 1925.
13. Otto F.  Babler : SRPSKE BASNIRKU. Anthologie. – Olomouc, Samoti{ku, 1929.
14. Karel Hadek : JIHOSLOVENSKA LURIKA. Prekladu Karla Hadka. Praha, Vudal Karel Reichel, 1935.
15. EXILE. An Anthologu or existed Writers bu Paul Taboru. London, 1954.
16. Arturo Cronia : ANTOLOGIA SERBO – CROATA. Milano, 1932.
17. EURORA ALMANACH. Malerei. Literatur. Music. Architektur. Plastik. Buchne. Film. Mode (Hrsg. Carl Einstein. Paul Westheim. Gustav Kipemhauer. Verlag Postdam. 1925.  (reprint 1982).
18. POETI JUGOSLAVII. Sostavitelj I. Goleniščev – Kutuzov. Perevod pod redakcijej M. Zenkovi~a. – Moskva. Izdateljstvo inostranoj literaturi, 1957.
19. POESIA JUGOSLAVA CONTEPORANEA. A cura di Osvaldo Ramous. – Padova, Bino Rebellato Editore, 1959.
20. EWIGES FLIMMERN. Neue kroatische und serbische Lurik. Ausgewahlt und bertragen von S. Je`i}. – Zagreb, Lukos, 1959.
21. Zoran Mišić : ANTHOLOGIE DE LA POESIE JOUGOSLAVE CONTEMPORAINE. Traduction et avant – propos par Zoran Michitch. – Paris. Pierre Seghers. 1959.
22.  KLASSZIKUS JUGOSZILAW ELBESZELESEK. Forditotta Csuka Zoltan. Dudas kalman, Hadrovics Laszlo. Vujicsics D.  Sztojan. Budapest, Europa konuvkiado, 1958.
23. LURIKA JUGOSLOWIANSKA. Pod redakcija Zugmunta Stoberskiego. Wubor przugotowali Tanasije Mladenović, Novak Simić, Drago Szega. – Warszawa, „Iskru“, 1960.
24. Janko Lavrin : AN ANTOLOGU OF MODERN JUGOSLAV POETRU IN ENGLISH TRANSLATIONS. – London, John Calder, 1962.
25. JUGOSZLAV KOLTOK ANTOLOGIAJA. – A kotet forditoi : Grupa autora. – Budapest, Mora Ferenc Konuvkiado, 1963.
26. LE PIU BELLE PAGINE DELLA  LETTERATURA SERBO – CROATA. A cura – con Premessa – di Arturo Cronia. – Milano, Nuova Accademia Editrice, 1963.
27.  FELKOJATEK. Antologiaja. Oszealliatotta Feher Ferenc. Novi  Sad, 1963.
28. POETI JUGOSLAVIJI XIX – XX VV. Perevod s serbohorvatskogo, slovenskogo i makedonskogo pod redakcijej  B. Sluckogo. – Moskva, Izdateljstvo „Hudoženstvennaja literatura“, 1963.
29.  JUGOSLAVISCHE LURIK DER GEGENNWART. Ausgewahlt und herausgegeben von Herbert Gottschalk. – Gutersloh Sigbert Mohn  Verlag, 1964.
30. POEZIA JUGOSLAVA CONTEMPORANA. Antologie. Culegerea si redactrea : Aurel gavrilov & Radu Flora. – Panciova, Libertatea, 1964.
31.  NAPJAINK ENEKE. A modern jugoszlav  kolteszet antologiaja I kotet. – Novi  Sad, Forum, 1965. ( 2. izdanje 1967)
32. A SZERBHORVAT IRODALOM KISTUKRE. A kezdetektol 1945 / ig. Szerkestobiozoottsag : Ssuka Zoltan, Hadrovics Laszlo, Božidar Kovaček, Draško Redjep. Szeli Istvan, Vujicsics D. Sztojan. – Budapest, magveto Konuvkiado, 1971.
33. ANTOLOGIA DELLE LETTERATURE DEL SUD – EST EUROPEO.  S. Graciotti, M. Popescu, S. Karadgiov, F.  Maspero, N. Ressuuli. – Milano, Fratelli Fabbri Editori, 1970.
34. CSILLAGROP. Jugoszlav lirai antologia. Csuka Zoltan muforditasai. Bursos Miklos rajzaival. – Budapest, Magveto Konuvkiado, 1971.
35. A MADAR ARNUEKA. Harminc  ev versforditasaibol Feher Ferenc. – Budapest, Europa, Novi Sad, Forum, 1978.
36. CAGDAS JUGOSLAV SURI ANTOLOJISI. Hazurlauan ve Turkceve Ceviren : Necati  Zekeriua. Kurucusu : Oguz Akkan Cem Jauinevi. – Istanbul, 1983.
37.  Branko Aleksić : POESIE SURREALISE DE JOUGOSLAVIE. Anthologie. Paris. ed. „Poesie – Bis“, red. Nikola Milenković, 1985.
38. AUF DER KARTE EUROPAS EIN FLEK, Gedichte der osteuropaischen Avantgarde (1910 – 1930), Herausgegeben von Manfred Peter Hein. Ammann Verlag Zurich, 1991  (Zastupljeni : M. de Buli, M. Crnjanski, M. Dedinac, R. Drainac, D. Matić, R. Petrović, B. Ve Poljanski, R. Ratković. – Na nemački preveli Ivan Ivanji i Zlatko Krasni)
39.  IN UNSREN SEELEN FLATTERN SCHWARRZE FAHNEN. Serbische Avantgarde 1918 – 1939. Herausgegeben von Holger Siegel. – Leipzig, Reclam – Verlag, 1992.

*

Нисам био у ситуацији да дођем до свих ових антологија и прегледам их, што би могло бити надокнађено у будућности, не тако далекој, када се скупе све антологије српске поезије на страним језицима и комплетира Списак свих тих објављених књига по свету. – До оних до којих сам дошао, потрудио сам се да их прегледам и донесем најнужније информације о њима.

Било би више него повољно да се списак антологија српске поезије на
страним језицима комплетира. Камо лепе среће да неко, или са Института за књижевност или са неких од наших универзитета то уради детаљно, пажљиво ишчита и оцени све те антологије које су објављиване по свету, јер би то било од велике користи. ( Није дакле било довољно времена, а ни могућности да се и овај део посла уради онако како бих
желео. – Уосталом, нека понешто остане и за друге истраживаче… Друга половина јула 2001. године. )

===============================================

3. Julian KORNHAUZER : TRAGARZE ZDAN. Antologia mledej poezji serbskiej, Krakov – Wroclaw, 1983, 192 стр. Тираж : 2000 пр. Песме је одабрао и на пољски превео Ј. Корнхаузер; уз предговор дао је и неопходне био – библиографске податке о заступљеним ауторима: Жарко Рошуљ ( 1——), Божидар Милидраговић (1 2), Гојко Ђого ( 7), Мирољуб Тодоровић ( 20), Адам Пуслојић ( 13), Вујица Решин – Туцић ( 16), Милутин Петровић ( 11) , Рајко Петров Ного ( 5), Мирослав Максимовић (10), Мирко Магарашевић (3), Раша Ливада ( 13), Симон Симоновић (7), Стеван Тонтић (18), Душан Вукајловић ( 5), Војислав Деспотов ( 12), Владан Радовановић (3)… Код М. Тодоровића је дат само број текстуалних, не и визуелних песама…

4.  XX A. SERBU  POETAI. 1945 – 1985 .  serbu poezijos antologija. – Vilnius, 1988.  – 334  стр. Тираж : 3000 пр. Антологију су саставили Момчило Ђерковић и Сабонис Стасис. Предговор : Валентинас Свентицкас. Дати су и кратки библиографски подаци о сваком песнику.

Заступљени су : Десанка Максимовић (11), Душан Матић ( 9), Милан
Дединац ( 6), Риста Ратковић ( 4), Десимир Благојевић ( 6), Оскар Давичо (8), Скендер Куленовић (4), Чедомр Миндеровић (2), Танасије Младеновић (5), Антоније Маринковић (4), Светислав Мандић (2), Васко Попа (17), Ристо Тошовић (5), Мира Алечковић (5), Бранко В. Радичевић (4), Славко Вукосављевић (2), Стеван Раичковић (11), Слободан Марковић (4), Миодраг Павловић (7), Изет Сарајлић (9), Момчило Ђерковић (10), Иван
Лалић (7), Мирослав Антић (5), Божидар Тимотијевић (5), Звездана Јовић ( 9), Александар Ристовић (6), Бранко Миљковић (9), Блажо Шћепановић ( 5), Борислав Радовић (10), Љубомир Симовић (4), Вита Марковић (7), Божидар Шујица (6), Ђока Стојичић (5), Милован Данојлић (6), Љубиша Ђидић (8), Бранислав Петровић (2), Алек Вукадиновић (7), Драган Колунxија ( 10), Матија Бећковић (3), Милан Комненић (7), Зоран Милић (6), Мирољуб Тодоровић (5), Слободан Ракитић (6), Драган Драгојловић
(7), Бранислав Прелевић (5), Срба Ђорђевић (4), Адам Пуслојић (7), Р. П. Ного (5), М. Магарашевић (4), Д. Јеврић (3), Д. Брајковић (4), Љубица Милетић (5), Р. Ливада (4).
Пример, типичан пример – парохијалног приказивања српске
поезије споменутог периода. Дата је „галерија“ послератног песништва, аутора соц. номенклатуре, „тетовиранога“ Г. Антологичара. Та антологија је крња, делимична „слика“ споменутога периода, али то је изгледа морало тако бити, тада. Заиста, та антологија је по мери соц. културе; али она није много лошија од других,
сличних. У суштини, свету, па и Литванцима, друкчијом, осмишљенијом стратегијом треба представљати српску културу, па и поезију, посебно српску поезију 20. века.
Статистички показатељи, бројке су неумољиве : оне показују скривена мерила на основу којих је састављена ова антологија, секташка мерила. Та два мерила су : лиризам као први ступањ поезије ( и у том смислу је схватљиво, што су Д. Максимовић, С. Раичковић или И. Сарајлић предтсваљени са више шесама него М. Павловић, да не набрајам друге), и припадност близинама власти, титоизму, који је  омогућио уметнички развој понекима. Који је фаворизовао као уметнике припаднике свога покрета и неменклатуре… Нема дефинитивних оцена ни једног уметника; дефинитивне оцене су привид заточеника делимичних истина. У уметности, националној и светској, стално
пристижу нови, стално се врши уклапање новог и старог. Српска култура нема ни један разлог да се одриче ни малих песника : српска култура 20. века треба себе да схвати у целини. Критичари, антологичари, естетичари, књижевни историчари – били они на
универзитету, у институтима, академијама, ма где (амбасадори, преводиоци, политичари) – нека се замисле над провалијом парцелизације српске културе и поезије 20. века, над фаворизовањем појединих песника и писаца! Јер те ретроградне књижевноуметничке и
изванкњижевне тенденције цементирања одређених тзв. књижевних „величина“ појединих периода, присутне су, како у тренутку припреме ове антологије на литванском 1997 – 1998, тако и овог лета 2001. године, и вероватно ће се вући све до 2020 године, на жалост, а огледају се у драстичном примеру, рецимо, када се једном српском не тако великом
песнику, не баш пожељнога песничкога развоја и позамашнога опуса ( Мирославу Максимовићу) у једној години доделе за једну књигу две врло угледне књижевне награде ( Дучићева, Змајева). Увек ми је на памети била целина и развој српске поезије и у будућности, и због тога говорим о стварима о којима се овде најрадије ћути, јер се тако избегавају извесне консеквенце у у арени савремене српске културе (редуковане). Постоји „књижевна власт“, која има своје аршине, своје полуге и извршиоце, свеједно деловали они као професори књижевности на универзитету, или повлашћени критичари у најтиражнијим дневницима или књижевним месечницима… (7. јул 2001. године)

5. За оне које волимо : поруке преко мора = Per quelli che amiamo : messaggi oltre il mare/  приредио Добривоје Јевтић; превео Драган Мраовић. – Ниш : Просвета; Бари, Ла валиса, 1994. – 41, 41 стр. – 24 цм. – Тираж : 1000 пр. Зборник песника из Ниша; и песника из Италије. Овде дајемо само податке о српским песницима чије су песме преведене на италијански. Књига је двојезично издање, српско – италијанско. О песницима су дати био – библиографски подаци. Сваки је песник заступљен са по једном песмом. Љуба Станојевић( 1927), Гордана Тодоровић (1933 – 1979), Бранко Миљковић (1934 – 1961), Димитрије Миленковић ( 1935), Видосав Петровић (1936), Радмило Пејић (1937), Тихомир Нешић (1938), Благоје Глозић (1939), Зоран Милић (1940), Мирољуб Тодоровић (1940), Стојан Богдановић ( 1944), Саша Хаџи Танчић (1948), Вукашин Костић (1948), Звонимир Костић Палански (1948), Јелена В. Цветковић (1949), Бојан Јовановић (1950), Горан Станковић (1958), Зоран Ћирић (1962).

6. NEKONEČNI MODRAVY KRUH. Antologie srbske moderni poezie. – Brno, 1996, 252 стр. Штампано у 1000 пр. Антологију су саставили и коментаре о ауторима написали Љубиша Ђидић и Иван Добровски. Песме српских песника су превели на чешки : Ото Франтишек Баблер, Дагмар Доровска, Иван Доровски, Душан Гломбичек, Јиндрих Ухер. Предговор је написао Иван Доровски, а поговор Љ. Ћидић.

Верзија ове антологије, објављена је на српском, у издању Апострофа; нешто се разликује од чешке; да будемо прецизни : у начину  фалсификовања савремене српске поезије…
Милош Црњански (3), Александар Вучо (2), Растко Петровић (2), Аница
Савић Ребац (2), Момчило Настасијевић (3), Душан Матић (7), Десанка Максимовић (8), Милан Дединац (2), Марко Ристић (3), Десимир Благојевић (2), Оскар Давичо (6), Бранислав Л. Лазаревић (2), Танасије Младеновић (2), Антоније Маринковић (2), Светислав Мандић (2), Васко Попа ( 14), Стеван Раичковић (7), Славко Вукосављевић (1), Мира Алечковић ( 2), Ристо Тошовић (3), Драгослав Грбић (2) Миодраг Павловић ( 5), Ристо Тошовић (3), Бранко В. Радичевић (2), Драгослав Грбић (2), Миодраг Павловић ( 5), Слободан Марковић (3), Иван В. Лалић (5), Мирослав Антић (2), Бранко Миљковић (4), Јован Христић (2), Божидар Тимотијевић (2), Милена Јововић (2), Томислав Мијовић
(2), Душко Трифуновић ( 2), , Борислав Радовић (5), Љубомир Симовић (5), Вито Марковић (3), Добрица Ерић (3), Ђоко Стојичић (4), Александар Секулић ( 3), Милован Данојлић (4), Радослав Војводић (2), Петар Пајић (3), Вук Крњевић (3), Добрица Ерић (3), Добривоје Јевтић (2), Вито Марковић (3), Ђоко Стојичић (3), Милован Данојлић (3), Бранислав Петровић (3), Радослав Златановић (2), Милорад Ђурић (3), Љубиша Ђидић (3), Драган Колунxија (4), Божидар Шујица (5), Раша Перић (2), Алек Вукадиновић (3), Матија Бећковић (5), Слободан Ракитић (2), Мирољуб Тодоровић (1), Гојко Ђого (3), Зоран Милић (3), Милан Комненић (3), Божидар Милидраговић (3), Милутин Птеровић (5), Драган Драгојловић (3), Слободан Павићевић ( 2) Адам Пуслојић ( 3),
Радомир Андрић ( 3), Предраг Богдановић Ци (3), Рајко Петров Ного (5), Мирослав Максимовић ( 4) , Стеван Тонтић 2), Јован Зивлак (2), Даринка Јеврић (2), Раша Ливада (3), Љубица Милетић (3), Слободан Зубановић (3), Душко Новаковић (3), Новица Тадић (3), Звонимир Костић (2), Братислав Милановић (3), Златко Красни (3), Ненад Грујичић
(2), Драган Јовановић Данилов (1)…
 
Предлажемо сваком знатижељнијем истраживачу да упореди
чешко и српско издање. Оба су „катастрофална“, тетовирана „укусом“
антологичара епохе хокус – покуса; и изгледа да је понеким песницима
придаван већи простор, зависно од њиховог актуелног политичког
„статуса“ ( да ли су амбасадори, мало или доста блиски близинама власти, неокомунистичких). 

7. A Millennium of Serbian Literature. An antology of Serbian Literature from Its Beginnings. Edited bu Tihomir Vuckovic. – Centre of Emigrants of Serbia, Beograd, 1999.  – XXI, 471 str.. : 24 цм. Тираж : 500 пр. Ако идемо логиком „Боље ишта него ништа“, онда, ето, једне књиге, која на самом крају 20. века покушава да представи енглеским читаоцима српску књижевност од њеног почетка до 20. века. Када је реч о 20. веку, Г – дин Вучковић је (не оспоравам му компетенцију) могао да консултује и прво издање наше антологије НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ. Ево које је он аутор вредновао, када је реч о 20. веку српске књижевности : Светислав Стефановић (1), М. Ракић (2), Б. Станковић ( 1), П. Кочић ( 1), Мићун Павићевић (1), М. Ћурчин (1), Н. Велимировић ( 3), С. Пандуровић (2), В. Петровић (1), Драгиша Васић ( 1), Исидора Секулић (1), С. Винавер ( 3), М. Бојић (1), И. Андрић (3), М. Црњански ( 5), М. Настасијевић ( 5), А. Вучо (1), Р. Петровић ( 1), Д. Максимовић ( 7), Д. Матић ( 3), Р. Драинац ( 1 – ! ), Милла Зеновицх Логан ( 1), Емиллиан Глоцар (1), Оскар Давичо ( 2), Љубиша Јоцић ( 3), Бранко Ћопић ( 1), Добрица Ћосић ( 1), В. Попа ( 12), Душан радовић ( 1), Антоније Исаковић ( 1), Александар Тишма ( 1), Бранко В. Радичевић ( 1), Јохн Симон (1), George Vid Tomashevich (2), Миодраг Павловић (9), Peter D. Zivkovic (1), Стеван Раичковић ( 4), William Jovanovich (1), Милорад Павић ( 1), Миодраг Булатовић ( 1), Борислав Пекић 1), Драгослав Михаиловић (1), Иван В. Лалић ( 6), Влада Булатовић Виб ( 1), Брана Црнчевић (1), Вељко П. Бојић (1), Божидар Тимотијевић ( 2), Јохн Марковиц ( 1), Јован Христић ( 3), Доброслав Смиљанић ( 1), Светлана Велмар Јанковић (1), Бранко Миљковић ( 12), Данило Киш (1), Stephen Stephanchev ( 1), Васа Михаиловић (2), Борислав Радовић (2), Љубомир Симовић ( 6), Никола Моравчевић (1), Велимир Лукић ( 1), Бранимир Шћепановић (1), Радослав Војводић (1), Лазар Вучковић (3), Радослав Златановић ( 1), Бранислав Петровић (4), Иван Гађански ( 1), Александар Секулић (1), Катарина Костић (2), Драган Колунxија ( 4), Ђорђе Николић ( 1), Чарлс Симић ( 9), Влада Стојиљковић (2), Алек Вукадиновић ( 4), Матија Бећковић ( 4), Петар Цветковић ( 2), Божидар Милидраговић ( 1), Мирјана Стефановић ( 1), Нађа тешић ( 1), Слободан Ракитић ( 1), Мирољуб Тодоровић (1), Даринка Вучинић ( 1), Милутин Петровић ( 4), Steve Tesich (1), Зоран Станојевић ( 1), Адам Пуслојић (2), Мома Димић ( 1), Радомир Андрић (2), Предраг Богдановић Ци (1), Милисав Савић (1), Мирко Магарашевић (3), Мирослав Јосић вишњић ( 1), Мирослав Максимовић ( 1), Драгомир Брајковић ( 2), Раша Ливада (2), Давид Албахари (1), Драгиња Урошевић ( 1), Божидар Мандић (1), Ивана Миланкова (1), Борислав – Бора Ђорђевић (1), Славомир Гвозденовић (1), Светислав Басара (1), Томислав Лонгиновић (1), Станиша Нешић ( 2), Михајло Пантић ( 1), Биљана Обрадовић (1)…

Антологија је ексклузивна по томе што представља и оне писце Србе који не живе на Балкану, већ по свету. Који пишу на другим језицима. На неким местима је и занимљива, кад није преписивачка. Имамо дубоку резерву према овој књизи, баш зато што ју је сачинио један професор, позван, који је начинио толико пропуста када је реч о богатству поезије 20. века, поготову кад је реч о песницима рођеним после 1944. године, да би нам било потребно много простора да их све означимо. Зато –  не препоручујемо је славистичким катедрама по свету. Ипак, било би добро да имамо њен еквивалент и на српском језику…

8. СРПСКАТА ПОЕЗИЈА ВО XIX И XX ВЕК. Саставили је Гане
Тодоровски, Паскал Гилевски. – Скопје :Матица македонска, 2000. – 449 стр. ; 21 цм. Предговор о заступљеним песницима написали су састављачи, као и библиографске белешке о заступљеним ауторима.
Наводимо само оне ауторе који су објављивали у 20 веку : Лаза Костић ( 2), Алекса Шантић ( 6), Милета Јакшић ( 1), Јован Дучић ( 18), Милан Ракић (11), Стеван Луковић (1), Светислав Стефановић (1), Велимир Рајић (2), Даница Марковић ( 1), Коста Абрашевић (4), Дис ( 6), Сима Пандуровић (2), Тодор Манојловић ( 1), Вељко Петровић ( 2), Драгољуб Ј. Филиповић (2), Массука ( 2), Душан Срезојевић ( 2), Сибе Миличић (1), Ј. Спиридоновић – Савић (2), Ђорђе Глумац (1), Станислав Винавер ( 1 – ! ), Иво Андрић ( 12), Милутин Бојић ( 4), Жарко Васиљевић (1), Црњански ( 2), А. Савић – Ребац (1), М. Настасијевић (7), А. Вучо ( 1), Р. Петровић ( 5),
Д. Матић (3), Д. Максимовић ( 13), Р. Драинац ( 4), Д. Васиљев ( 2), М. Ристић ( 1), М. Дединац (2), Р. Ратковић (2), М. Лесковац (1), Д. Благојевић (1), Р. Зоговић (6), О. Давичо (9), С. Куленовић ( 4), Т. Младеновић (4), Бранко Ћопић ( 2), Р. Продановић (1), Б. Петровић (1), Д. Костић (4), С. Мандић (16), Р. Тошовић ( 1), Павле Поповић ( 3), М. Алечковић (3), Б. В. Радичевић (2), С. Вукосављевић (1), С. Раичковић ( 10), М. Павловић
( 9), С. Марковић (2), М. Павић (3), И. В. Лалић (8), М. Антић ( 6), Б. Тимотијевић ( 3), Ј. Христић ( 2), А. Ристовић (2), Д. Трифуновић (1), Г. Тодоровић (1), Б. Миљковић ( 8), Раде Томић (1), Б. Радовић ( 6), В. Крњевић (1), В. Марковић ( 5), Димитрије Миленковић ( 1), Љ. Симовић ( 4), Б. Шујица (1), М. Вукмировић (1), Д. Ерић (2), Р. Златановић ( 3), Г. Јањушевић (4), Ђ. Стојичић ( 1), Љ. Ђидић ( 2), Д. Јевтић (2), Бранислав Петровић (4), М. Данојлић ( 5), А. Секулић (2), Л. Вучковић ( 3), Д.
Колунxија ( 3), Ал. Вукадиновић ( 4), М. Бећковић ( 3), Мир. Стефановић ( 1), Б. Милидраговић (2), М. Комненић (2), С. Ракитић ( 2), Мирољуб Тодоровић ( 2), Мил. Петровић (5), В. Р. Туцић (2), А. Пуслојић (6), Р. Андрић (1), Р. П. Ного (5), П. Зубац (2), С. Симоновић ( 3), М. Максимовић ( 4), С. Тонтић (5), М. Магарашевић ( 2), Д. Брајковић (1), Д. Јеврић ( 3), Ј. Зивлак (1), Р. Ливада 3), Д. Новаковић (1), Н. Тадић (1), В. Деспотов
(1), С. Костић 3), Зоран Мандић ( 3), Н. Грујић 1), Д. Ј. Данилов ( 2), Зоран Славић (1), Милан Орлић (5), Радивој Шајтинац ( 1), Тања Крагујевић (3), Р. Лазић (3), С. Гвозденовић ( 1), Огњен Стојановић (2)…
И ова најновија, антологија српске поезије на македонском, када је реч о 20. веку, у много чему је… неинспиративна, јер пресликава неке односе и пропорције који немају баш много везе са стварном вредношћу српске поезије, поготову друге половине 20. века. Међутим, вероватно господа састављачи знају зашто су је баш овакву саставили. Имам дубоке
резерве према оваквом начину прављења антологија српске поезије 20. века. Не препоручујем је славистичким катедрама по свету… Међутим, ценим напор антологичара; у много чему, они су „прекњижавали“ стање и односе, цементиране у српским антологијама минулих времена. Штета, што нису били у прилици да прочитају барем прво издање НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА.
Све то наводи на помисао да убудуће, када се буду састављале антологије српске поезије 20. века на неком, било ком другом страном језику, те евентуалне антологичаре треба помоћи : потпунијим информацијама о српском песништву 20. века.

* * *

Тако сам писао и упозоравао у 4.  српском издању  антологије српске поезије 20. века Несебичан музеј, стр. 921. То, најкабастије издање Несебичног музеја, публиковано као пилот-издање (читај: у ограниченом броју примерака – ни стотинак! , као 4. књ. мојих сабраних Дела „Уметност махагонија„, крајем 2002.)  није имало ни теоријске шансе да допре ни до шире српске књижевне јавности, а некмоли до оне иностране, до славистичких катедри и пасионираних читалаца српске поезије по Европи и свету. Међутим, нека од мојих  „ишчитавања“ наопаког и утилитарног, меркантилног или наметачког, а у основи фалсификаторског представљања српске поезије у свету, била су донекле позната захваљујући часописима које сам издавао о свом руву и круву…

__________

НАПОМЕНА

Пре неколико година, Едиција Браничево из Пожаревца, штампала је две књиге прозе Б. Лазића, писца српског порекла и преводиоца, који живи у Паризу. Једну од тих књига, потписану псеудонимом Димитрије Пожаров прочитао сам, препоручио у неком од часописа „Заветина“. Пожарова сам, алиас Б. Лазића сусрео и упознао на београдском сајму књига; и тада сам сазнао да припрема антологију  српске поезије на француском; покушао сам да са будућим антологичарем поразговарам; али он је тако вешто и хитро избегао разговор; тек када се наречена „антологија“ појавила, ове, 2011. године, и када сам је прегледао, схватио сам зашто је наш молодец побегао са штанда Браничева на неки други…

Лазић, да не дужим – није сачинио  некакву антологију вредну спомена, већ једну панораму, где је песнике и њихову поезију бирао у једном ограниченом, временском раздобљу, које баш и не познаје најбоље (оквир пок. Милан Милишић -Јасна Ани) на основу свог телефонског именика и   својих  списатељских и котеријашких рачуница, врло провидних.  Кажу да је Лазић песник (неки моји париски пријатељи – можда и јесте, али какав, поета минорес, поета мутант?), кажу да је студирао метафизику, да зарађује као професор Сорбоне. За једног професора и песника и антологичара се – избламирао толико да нисам могао да поверујем док сам прелиставао његову књигу  (ANTHOLOGIE de la poesi serbe conteporaine / traduit du serbe et presente par Boris Lazić. – Banja Luka: Udruženje književnika Srpske, Podružnica Banja Luka; Paris: Un Infini Cercle Bleu, 2011 (Banja Luka: Art print). – 332 str.; 21 cm. …) Уоквирити такву једну панораму  стиховима два релативно осредња песника-мутанта, не знам чиме може правдати?Када се, рецимо, погледа како је компоновао своју „антологију“, како је, примера ради, представио годиште 1950 (исто примедба важи и за нека друга годишта!), читаоцу се намеће један једини закључак – човек се шалио, или су му списак аутора суфлирали  књижевни профитери, извесни уредници или пријатељи-издавачи, или је хтео да блефира, али то није смео, јер и састављање панорама – поготову  оних намењених  читаоцима на француском –  није ствар за забушавање, наметање и испробавање некаквих пробних балона. У суштини, Лазић је, изгледа, једна велика књижевна штеточина : јер  као прво – пристао је да буде меркантилни и котеријашки антологичар, наставио је погрешним и утабаним путем, који сам критиковао ; доказ – погледајте ко су му у Србији били издавачи и уредници књига, рецимо, и како су представљени у његовој панорами, па ће вам бити јасно. Штета, да је подлегао; да се упустио у једну врсту књижевно-антологичарског авантуризма, који неће бити заборављен. Ако смо раније и затварали очи или скривали горчину због нереалног и бирократског представљања српске поезије 20. века по свету од тзв. изанђалих и ограничених састављача и наметача; данас се то више не сме допустити…

Вид. више: http://serbica.fr/index.php?option=com_content&view=article&id=251:le-livre-du-mois–avril-2011–anthologie-de-la-poesie-serbe-contemporaine–boris-lazi&catid=156&Itemid=167

Канал ФИЛТРА (20)

б) Преглед антологија, избора или панорама песништва објављених у периодици (1944 – 1994)


1. – 2. АНТОЛОГИЈА НАЈНОВИЈЕ ЛИРИКЕ, са предговором С.
Пандуровића и поговором Велимира Живојиновића Массуке, Београд, Мисао, 1921. Друго издање. Предговор : III – VII стр. Поговор : IX – XI стр.
Заступљени су ови песници : Сибе Миличић ( 2 песме), Десанка Максимовић (11), Тодор Манојловић (3), Густав Крклец (3), Ватрослав Немир (?) (1), Недељко Николић (2), Даница Марковић (3), Свет. Стефановић ( (2), Т. Ђукић (4), Ненад Митров (2), Ж. Милићевић (5), Вој. Кулунxић (3), Божидар Стојадиновић (4), Ђорђе Глумац (1),
В. Массука (5), Ранко Младеновић (1), Гвидо Тартаља (1), Аница Савић (1), Милутин Јовановић (1), Душан Васиљев (6), Радован Јовановић (1), Д. Живковић (1), Иво Андрић (2), Сима Пандуровић (2), М. Црњански (1), Стеван П. Бешевић (1), Данко Анђелиновић (1).
*
Треће, проширено и илустровано издање (са фотографијама песника). –
„Мисао“, Београд, 1927 (1926!). У редакцији и с предговором Симе Пандуровића.
Предговор : 3 – 9 стр. – Вредност овог издања је, културна, књижевноисторијска. 
Објављене су фотографије већине песника о којима се данас мало зна; нестали су. Нису, на жалост, објављене фотографије свих заступљених аутора. Ово издање би вредело проучавати; можда се неко сети да о њему сачини монографску студију? Јер ако би се пошло трагом многих песника заступљених у овом издању који су се
погубили, могло би се, верујем доћи до веома занимљивих ствари.
Сибе Миличић ( 1 песма), Десанка Максимовић (11), Ватрослав Немир (1),
Густав Крклец (4), Недељко Николић (2), Хамза Хумо (2), Сл. И Кирјановић (2), Благоје Живковић (1), Момчило Настасијевић (2), Јован Пауновић (2), Љубица Ђорић (3), Душан Ђукић (3), Милутин Јовановић (2), Радослав Драгутиновић (10), Марко Видојковић (2), Никола Мирковић (4), Марко Врањешевић ( 7), Ђорђе Глумац (2), Вељко
Петровић (1), Даница Марковић (2), Трифун Ђукић (5), Јован Радуловић (8), Ненад Митров (4), Ж. Милићевић ( 7), Божидар Стојадиновић ( 7), Анте Цетинео (1), Душан З. Милачић (1), Бранислав Љубибратовић (1), Чед. К. Протић (2), Вера Иванић (псеудоним! – како упозорава Пандуровић, уредник) (1), Живко Спасић (1), Гвидо Тартаља (4), Милан Михаиловић (3), Владимир Назор (2), Милош Савковић (1),
Милета Јакшић (3), В. Живојиновић Массука (8), Ранко Младеновић (1) , Вој. Кулунxић (2), Душан Васиљев ( 8), Радован Јовановић (1), Д. Живковић (1), Иво Андрић (3), Франо Алфиревић (3), Алекса Шантић (2), Милан Симић (2), Живко Јевтић (2), Милан С. Шантић (1), Стеван П. Бешевић (1), Благоје Живковић (1), Јела Спиридоновић Савић
(1), Сима Пандуровић (4), Анђелија Л. Лазаревић (2), Д. Адамовић (1), Бранко Ђукић ( 1), Драгутин Радовић (1), Д. Ј. Филиповић (3), Мих. Михаиловић (1), Константин Ђорђевић (1), Аница Ђукић (1), Данко Анђелиновић (1), Тодор Манојловић (1), Рикард Николић (1).
У трећем издању је доста нових имена (истакнути курзивом); многа од тих имена су готово заборављена. Нема Црњанског…
3. Слободан Ракитић : ПАНОРАМА НОВОГ СРПСКОГ ПЕСНИШТВА, избор
направио Сл. Ракитић, ч. ПОЕЗИЈА, Загреб , бр. 6 – 7 / 1971, стр. 5 – 50.
Заступљени су аутори : Радомир Андрић, Св. Балтић, В. Благојевић, Б.
Богетић, Др. Брајковић, П. Цветковић, П. Чудић, М. Димић, Д. Драшковић, Г. Ђого, И. Хаџић, С. Игњатовић, М. Комненић, З. Костић, Т. Крагујевић, Р. Ливада, М. Магарашевић, З. Милић, Б. Милидраговић, М. Милишић, Р. П. Ного, М. Петровић, А. Пуслојић, Р. Путник, Елвира рајковић, С. ракитић, И. Растегорац, А. Секулић, М. Станисављевић, В. Стевановић, Н. Шербав, М. Тодоровић, М. Вешовић, Н. Вишњић, А. Вукадиновић, П. Зубац. – Сви са по једном песмом . (Пала је ова панорама у природни
заборав)

4. Богдан А. Поповић , ПОЕЗИЈА И ТРАДИЦИЈА . Антологија (1951 – 1971) .
Београд, Савременик, бр. 8 / 9 , 1971 ; стр. 107 – 228 . [ Предговор : Модерна  поезија и традиција , стр. 107 – 118. Начела , стр. 119 – 121. Антологија , 122 – 221,  Песници у антологији (белешке о песницима ) : стр. 222 – 228 . ]
Р. Андрић (3) , М. Бећковић (1) , Б. Богетић (3) , Гојко Ђого (2) , Добрица Ерић (2) , Јован Христић (3) , Драгољуб С. Игњатовић ( 2) ,Вук Крњевић ( 6), Звонимир Костић (5) , Иван В. Лалић ( 9) , Мирко Магарашевић ( 2 ) , Вито Марковић ( 7 ) , Божидар Милидраговић ( 4) , Бранко Миљковић ( 9) , Србољуб Митић (1) , Рајко Петров Ного (4) , Милорад Павић (6), Миодраг Павловић (12) , Милосав Славко Пешић (2) , Бранислав Петровић (1) , Милутин Петровић (6) , Васко Попа (15) , Владимир В. Предић (3)
,Бранко В. Радичевић (3) , Слободан Ракитић (2) , Љубомир Симовић (7) , Божидар Тимотијевић (6) , Душко Трифуновић ( 1) , Радослав Војводић (3) , Алек Вукадиновић (9) ( Поповић овако дефинише своју књигу: „Ова књига је антологија. Она није ни зборник, ни панорама, а није ни антологија песника. Она је антологија песама“. У фусноти , Поповић каже : “ Песме су овде прештампане из објављених књига и из неколико новијих годишта значајних књижевних публикација. Сходно томе, она је
антологичарова књига и књига о антологичару и поезији и песницима какве их он види…“
/ “ Изабране песме нису микроизбори из појединачних песникових опуса, нити треба да , у малом , представе развој и трансформације појединих песника. Број изабраних песама, подједнако , не одређује ранг изабраних песника. Песме се уклапају у састављачев пројекат и биране су управо тако да се у њега уклапају. То, у исти мах , значи да за евентуално ново значење , које добијају у новом контексту, или за губљење оног
примарног – песници нису одговорни. / Ово, најзад, није превасходно естетска антологија ( нити антологија  ‘ послератне’  , ‘ модерне’ , ‘ новије ‘ , итд. српске поезије ).
Сасвим је очигледно да би свака таква антологије без Раичковића, Радовића и неких других песника била апсурдна, мада је сасвим извесно да би већина овде присутних песника била и у њој – са нешто измењеним избором. Ово је антологија која је концентрисана око једног, за састављача естетског, теоријског и књижевноисторијског проблема, и то концентрисана тако како се састављачу тај проблем указује. Неком другом указиваће се, сва је прилика, сасвим другачије. И у том погледу ослобођена је претеране жеље за објективношћу, али јој је, с друге стране, одговарајућа мера објективности враћена јер се не бави само оним песмама које за састављача значе право методолошко и
артистичко решење споменутог проблема, већ напор за његово решавање представља широком скалом различитих покушаја“. Чињеница да се антологија објављује у часопису, „није антологији омогућила неопходну опсежност. У свако друго (издање – М. Л.)
морала би да уђе још једна глава у којој би била љубавна, или бар, наглашеније лирска поезија базирана на традицији“. Поповићева антологија , како сам аутор вели , „нема претензију било кога да спасе заборава, нити било кога, па ни себе саму , да уведе у вечност. Састављач је савршено свестан да се она бави тренутком једног кретања у току
које треба да, доведе до, како најмлађи песник ове антологије рече, правог времена српске поезије. Ово је тренутак у коме се решава готово пресудно питање српске поезије, питање које се у свакој доброј поезији једном морало решавати и решити. Тек тада, када естетски
резултати буду сасвим извесни и довољно бројни, биће и време за прављење чисто ЕСТЕТСКЕ антологије са темом : поезија и традиција“ , стр. 121 )
5. Мирољуб Тодоровић СИГНАЛИСТИЧКА ПОЕЗИЈА, избор. СИГНАЛИСТ
ПОЕТРУселецтион . СЗИГНАЛИСТА КОЛТЕСЗЕТ валогатас.
СИГНАЛ 4 – 5, 1971 ; УЈ СИМПОСИОН, Нови Сад двојезично издање. Мирољуб Тодоровић (6), Влада Стојиљковић (2), Зоран Поповић, Славко Матковић, Вујица Решин Туцић, Жарко Рошуљ, Звонимир Костић
Палански, Обрад Јовановић, Слободан Вукмановић, Богданка Познановић, Тамара Јанковић, Неша Париповић, Бранко Алексић, Миодраг Ђорђевић, Добривоје Јевтић, Марина Абрамовић… (Несрпске ауторе изостављамо изостављамо из сасвим разумљивих
разлога. )
6. Александар Петров , ПОЕЗИЈА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА 1945 –
1975. Београд, Дело, бр. 1, јануар 1975 ; 276 стр.
А. Вучо, Д. Матић, Д. Максимовић, М. Дединац, Е. Коцбек, Б. Водушек, Р.
Зоговић, Д. Иванишевић, О. Давичо, С. Куленовић, Ј. Удовић, М. Диздар, Ј. Каштелан, С. Јаневски, Б. Конески, В. Парун, В. Попа, С. Раичковић, М. Павловић, С. Михалич, Ј. Пупачић, М. Славичек, М. Матевски, Д. Зајц, М. Павић, Г. Стрниша, И. Сламинг, Ф. Штефан, И. В. Лалић, К. Кович, А. Поповски, А Шољан, Д. Трифуновић, В. Тауфер

 

7. Мирољуб Тодоровић : КОНКРЕТНА, ВИЗУЕЛНА И СИГНАЛИСТИЧКА
ПОЕЗИЈА. Антологија. CONCRETE, VISUALAND SIGNALISTPOETRY.Anthology. –  Двојезично издање. Београдски часопис ДЕЛО, март 1975, бр. 3. – Српски аутори : Марина Абрамовић, Бранко Андрић, Оскар Давичо, Предраг Нешковић, Добривоје Јевтић, Славко Матковић, Неша Париповић, Миливоје Павловић, Богданка Познановић, Зоран Поповић, Владан Радовановић, Жарко Рошуљ, Влада Стојиљковић, Мирољуб Тодоровић, Вујица Решин Туцић… (Несрпски аутори изостављени)

MAIL ART. MAIL POETRY. ПОШТАНСКА УМЕТНОСТ. ПОШТАНСКА
ПОЕЗИЈА. (Приређивач Мирољуб Тодоровић). Београдски часопис ДЕЛО, фебруар 1980, бр. 2. Богданка Познановић, Мирољуб Тодоровић (3)
8. Иван Кордић, АНТОЛОГИЈА БОСАНСКОХЕРЦЕГОВАЧКЕ
ПОСЛИЈЕРАТНЕ ПОЕЗИЈЕ. Сарајево , Живот, бр. 7 – 8, јул – август 1976.
Скендер Куленовић (15) , Мак Диздар (20) , Р. Тошовић (7), Хамид Диздар (5) , Светислав Мандић (8) , В. Черкез (4) , И. Сарајлић (6) , Б. Павловић (6) , Драган Колунџија (6) , Миодраг Жалица ( 5) , Мухамед Абдагић (6) , Х. Тахмишчић (10 ) , А. Вулетић (14) , В. Крњевић (6) , Д. Трифуновић (16) , Дара Секулић (12) , Владо Пуљић (5) , Витомир Лукић (5) , С. Шантић (4) , Илија Ладин (7) , В. Милошевић (9) , Веселко Короман (18) , В. Настић ( 5 ) , Владимир Павловић (5) , Никола Мартић (5) , Есад Екиновић (5) , Р. Рисојевић (4) , А. Сидран (7) , С. Тонтић (10) , Мубера Пашић (5) , Р. П.
Ного (8) , Станислав Башић (7) , X. Алић (6) , Марко Вешовић (5) , Ахмед Мухамед Имамовић (5) , М. Ненадић (4) , Миле Пешорда (4) , Слободан Благојевић (3)

9. Милосав Мирковић , БЕОГРАДСКИ ПЕСНИЧКИ КРУГ . Београд, Дело,
1977.
Милош Црњански (1) , А Вучо (4) , Д. Матић (3) , Д. Максимовић (4), М.
Дединац (3), М. Ристић (1) , Д. Благојевић (2) , О. Давичо (10) , Т. Младеновић (3) , С. Мандић (2) , В. Попа (7) , С. Раичковић (5) , С. Вукосављевић (1) , М. Алечковић (1) , Б. В. Радичевић (2) , Д. Грбић (1) , М. Павловић (4) , С. Марковић (3) , И. В. Лалић (3) , Љ. Симовић (3) , М. Тодоровић (1) , Б. Миљковић (4) , М. Магарашевић (2) , З. Костић (2) ,
М. Петровић (4) , Б. Милидраговић (3) , М. Комненић (4) , М. Бећковић (5) , Д. Колунџија (5) , В. Марковић (3) , Б. Петровић (10) ,С. Зубановић (2) , Р. Ливада (1) , Б. Тимотијевић (2) , Б. Радовић (3) , Б. Шћепановић (2) , Ј. Христић (2) , В. Лукић (3) , А. Ристовић (2) , М. Данојлић (6) , М. Стефановић (1) , М. Павић (5) , Б. Шујица (3) , А. Секулић (1) , М.
Ђурић (1) , С. Ракитић (2) , М. Максимовић (1) , С. Митровић (1)
10 . La poesie elementaire dans les pays de l Est, Tome 1 : La Yougoslavie, L’ ECHO DES DOC (K)S, yournal d’annonces, poetiques, artistiques et litteraries (Direction : Jylien Blaine, Le Moulin der Ventabren, France), 1978.
Предговор је написао М. Тодоровић.Заступљени су српски песници
сигналисти : Влада Стојиљковић (2), Добривоје Јевтић ( 1), Н. Париповић (2), М. Павловић (1), Тамара Јанковић (2), Зоран Поповић ( 2), Никола Стојановић ( 2), Бранислав Прелевић (1), Богданка Познановић (2), Предраг Сиданин (1), Бранко Алексић ( 2), Милорад Грујић (2) , Бранко Андрић ( 1), ) Обрад Јовановић (1), З. Костић Палански (1), М. Кесељевић (2), Жарко Рошуљ ((2), Миодраг Шуваковић ( 7), Слободан
Вукановић (1), Марина Абрамовић ( 3), Мирољуб Тодоровић ( 9), Славко Павићевић ( 6), Љубиша Јоцић ( 8), Спасoје Влајић (6), Остоја Кисић ( 4), Слободан Павићевић (6), Бода Марковић (4)…(Представљене је више „визуелна“ него текстуална поезија)

11. – 12. Александар ПЕТРОВ : LA NOUIVELLE POESIE SERBE, Realtions, 5 – 6
/ 1978, Београд.
NEW SERBIAN POETRY.
Предговор и избор ( А. П. ), исти избор, преведен је за француску и енглеску евентуалну публику. Уврштени су ови песници : Б. Петровић (4), Адам Пуслојић ( 5), Александар Секулић (2), Иван Растегорац ( 1), Срба Митровић ( 1), Ибрахим Хаxић ( 2 ), Тодор Терзић (1), Живко Талески (1), Слободан Зубановић (2), Радомир Путник (1), Душко Новаковић (2), Душан Вукајловић (2), Љиљана Ђурђић (1), Стојан Богдановић
(1), Миљурко Вукадиновић (1), Радмила Лазић (1), Радмила Лазић (1), Раша Попов (2), Предраг Чудић (1), Миљенко Жуборски (3), Матија Бећковић (5), Милорад Павић ( 7), Бошко Богетић ( 5), Гојко Ђого (3), Милан Комненић (5), Раша Ливада ( 4), Мирослав Максимовић ( 4), Иван гађански (4), Божидар Шујица ( 2), Мирко Магарашевић (3),
Симон Симоновић (2), Милан Ненадић (1), Милутин Петровић (6), Бранислав Прелевић ( 4), Новица Тадић (3), Рајко Сјеклоћа (3), Божидар Милидраговић ( 3), Милан Милишић ( 4), Миодраг Станисављевић ( 1), Петар Цветковић (1), Слободан Ракитић ( 1), Алек Вукадиновић ( 2), Доброслав Смиљанић ( 1), Радомир Андрић (2), Зоран Бундало ( 2),
Братислав Милановић (2), Станоје Макрагић (1), Тања Крагујевић (1) , Владан Радовановић, Мирољуб Тодоровић, Жарко Рошуљ …
13. Марко Ристић, ПЕСМЕ МОЈЕ МЛАДОСТИ . Београд, III програм Радио
Београда, бр. 44, 1980, стр. 463 – 547.
Иво Андрић (1) , Милош Црњански (14) , Станислав Винавер (10 ) , Растко
Петровић ( 13) , Александар Вучо (10 ) ,Д. Васиљев (1) , Ђура Јакћић (2) , Л. Костић (3) , Војислав Илић (1) , Т. Ујевић (2) , М. Дединац (6) , Д. Матић (2) , Ј. Ј. Змај (1) , Мони Були (2) , Лорд Циле (1) ,М. Ракић (2) , ДИС (4) , О. Давичо (2) , М’ VRAYA (1) , Драган Алексић (1) Ш Ристић, у кратком уводу у свој избор вели : “ (…) Требало је начинити један избор за шест релативно тесних емисија поезије на Трећем програму, а поезија је тако
неизмерно широка! Јер она, по мишљењу аутора овог избора, може да буде и нагон и свест и хаос и структура, и магија и дивља мисао, она може да буде одана и погубна, мистична и еротична, трагична и хуморна, и умна и безумна и заумна , сеновита, осенчена или засењена сопственим блеском, пустиња и фатаморгана, глад и утољење глади. Она може да буде ирационална или рационална, намерна или случајна, она може
да се јави ма у ком облику, ма где и ма кад. Не ради се о сонетима, нити о песмама које су ‘ целе лепе’ , нити, на крају крајева, о песништву уопште, па ни о лепоти. / Требало је, дакле, свести овај избор свега оног што је у суштини неразумно и без мере на једну разумну меру. И зато је – држећи се при том начела које је Елуард ставио једној својој антологији француске поезије као наслов : НАЈБОЉИ ЈЕ ИЗБОР ПЕСАМА ОНАЈ
КОЈИ ЧОВЕК НАЧИНИ ЗА СЕБЕ САМОГ , – аутор овог избора ограничио и
временски и просторно циклус ових емисија само на један мали део различитих поетских текстова, писаних на нашем језику у стиху и у прози, текстова које је као поезију доживео …“ итд. Редакција Трећег програма у фусноти вели (стр. 463) : “ Циклус од шест емисија
Песме моје младости Марка Ристића први пут је емитован на Трећем програму Радио – Београда 1969. године ( од 16. фебруара до 23. марта). Од тада је у целини репризиран два пута, последњи пут 3. и 4. јануара 1980. године. Сматрајући да овај избор треба да постоји и у штампаном облику, Редакција је замолила Марка Ристића да прегледа рукопис – он је унео једино назнаке о месту и времену првог објављивања појединих
песама“. Уважавајући ову напомену Редакције Трећег програма, састављач Ристићев избор ставља на чело овог прегледа. То је антологија коју сам, де фацто , прегледао међу последњима. По много чему, она представља релативно солидан избор различитих
поетских текстова поменутог периода.На први поглед је чудно да тамо нема неких аутора (Дучића, рецимо, и да не набрајам даље) , али на други и трећи поглед – ако се има у виду Ристићево острашћено, симптоматично и идеолошко схватање и оцењивање неких значајних аутора српске књижевности- а мора се имати у виду! – све долази на своје
место. Са згражавањем сам , као студент, читао Ристићеву оцену Антологије Миодрага Павловића, у којој има преко стотину идеолошких, погромашких, највулгарнијих етикета. То, и не само то, утицало је можда , понајвише, дакле – зашто бих крио? – да међу последњим антологијама прегледам и Ристићеву. Тај избор у много чему на леп начин изненађује, а у његовим (неизреченим , директно) основима, постоји понешто и од свега онога што беху полазне основе антологије НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ…
(21. августа 1997. године, у Београду. – Све остале антологије, изборе и панораме
био сам већ прегледао до јануара 1995. године…)
14. * * * МЛАДА СРПСКА ПОЕЗИЈА , Београд , Књижевност, бр. 1 , 1981 ; стр. 2 – 52
Новица Тадић (8) , Милан Ненадић (8) , Душко Новаковић (7) , Слободан
Зубановић (6) , Живорад Ђорђевић (10 ) , Звонимир Костић (8) , Ненад Грујичић (10 ) , Радмила Лазић (6) , Милош Комадина (7) , Јово Марић (13 ) , Златко Красни (9) , Милан Ђорђевић (5)
15. Јасмина Лукић , ПРЕВРЕДНОВАЊЕ ПОЈМА МОДЕРНОСТИ (српско
песништво седамдесетих година) . Загреб, ч. Република, бр. 11, студени 1982 ; стр. 3 – 60 Милутин Петровић (5) , А. Пуслојић (4) , Р. Ливада (4) , Р. Лазић (2) , М. Максимовић (3) , С. Гуxевић (3) , М. Комадина (2) , Милан Милишић (2) ,М. Магарашевић (2) , Д. Вукајловић (2) , П. Чудић (2) , Б. Милановић (3) , Р. П. Ного (3) , Д. Јеврић (2) , Н. Тадић (4) , Г. Ђого (2) , Д. Новаковић (3) , Љиљана Ђурђић (3)
16. Никола Вујчић , ПЕСНИШТВО БЕЗ КРИТИКЕ (панорама млађе српске
поезије) . Свилајнац, Зора, бр. 11, март 1984. (Сепарат)
Миљурко Вукадиновић, Милован Марчетић, Д. Лакићевић, С. Гуџевић, М.
Ђорђевић, М. Комадина, Д. Радак, Миленко Панић, Рефик Личина, Предраг Марковић, И. Негришорац, С. Нешић, Г. Ћирјанић, Бранко Маширевић, Н. Живанчевић, Снежана Минић, Живко Николић, Јелена Ленголд, Љубодраг Васић, Немања Митровић, Зоран Ђерић
(Аутори су заступљени са три песме – ако су дуже , једном .)
17. Бранислав Прелевић : VEINTITRES POETAS DE BELGRADO, Relations,
Београд, 1985. – 60 стр.
Изабрао је и превео на шпански, за евентаулне читаоце српске поезије на том језику, Б. Прелевић, следеће ауторе : Бранко Миљковић ( 2), Борислав Радовић (2), Владан Радовановић ( 1 визуелна песма), Љубомир Симовић ( 2), Бранислав Петровић (2), Милован Данојлић ( 2), Александар Секулић ( 1), Алек Вукадиновић( 2), Александар Петров ( 2), Матија Бећковић (1), Петар Цветковић (2) , Милан Комненић (2), Мирољуб
Тодоровић (1), Гојко Ђого (2), Милутин Петровић ( 2), Бранислав Прелевић ( 2), Жарко Рошуљ ( 1, визуелна), Адам Пуслојић (2), Мирко Магарашевић (2), Раша Ливада ( 1), Радмила Лазић (2), Новица Тадић (3)
18. Предраг Марковић , ЗВУЧНИ СВЕТОВИ (Доминанте политичког
безвлашћа у новој српској поезији 1966 – 1986 ) . Београд, Књижевност, бр. 11, 1987 ; стр. 1750 – 1858
Алек Вукадиновић (13) , М. Бећковић (1) , М. Комненић (10) , Г. Ђого (7) , А. Пуслојић (3) , Р. П. Ного (2) , М. Петровић (12) , Р. Ливада (2) , С. Тонтић (6) , З. Костић (15 ) , М. Максимовић (8) ,В. Деспотов (8) , С. Зубановић (11) , Н. Тадић (12) , Д. Новаковић (6) , М. Вукадиновић (1) , С. Благојевић (7) , Р. Лукач (7) , В. Копицл (2) , И. Негришорац (12) , М. Марчетић (7) , С. Нешић (1) , Н. Митровић (1) , Милосав Тешић (8)
19. Милован Марчетић, НОВА ПОЕЗИЈА СРПСКИХ ПЕСНИКА . Београд,
Књижевна реч, бр. 345, 10 јун 1989. (панорама)
М. Петровић, М. Максимовић, А. Вукадиновић, Н. Тадић, С. Костић, В.
Деспотов, И. Негришорац, Н. Вујчић, В. Копицл, М. Станисављевић, М. Грујић, П. Чудић, Ђ. Сладоје, И. Хаџић, В. Павковић, М. Раичевић, С. Благојевић, Л. Блашковић, Љ. Ђурђић, Ј. Зивлак, Г. Ђого, П. Цветковић, М. Комненић, С. Симоновић, М. Милишић, С. Ракитић, Д. Брајковић, С. Стојадиновић, С. Митровић, М. Ђорђевић, З. Костић, Р. Лукач,
И. Растегорац, К. Мићевић, М. Вукадиновић, А. Пуслојић, Д. Новаковић, С. Зубановић, Д. Вукајловић, С. Тонтић, Д. Максимовић, Р. Лазић, Н. Митровић, Р. Јововић, И. Гађански, И. Миланкова, С. Нешић, Б. Чучак, Н. Грујичић, З. Крстановић, М. Комадина, Ж. Никчевић, Живко Николић, Н. Гузијан, М. Божин, С. Минић, М. Тодоровић, Т. Дракулић, Ј. Ленголд, М. Кордић, З. Ђерић, Д. Грбић, Б. Арнаутовић, Балша Бркић, Ото Хорват, Милован Данојлић, Александар Лукић
20. Станиша Нешић , КОСОВО У НОВИЈОЈ СРПСКОЈ ПОЕЗИЈИ . Београд,
Савременик, бр. 6, јуни 1989 ; стр. 630 – 647
Миодраг Павловић (2) , Александар Ристовић (1) , Александар Секулић (2) , Александар Петров (2) , Адам Пуслојић (1) , Даринка Јеврић (1) , Милосав Тешић (1) , Миломир Краговић (2) , Златко Красни (2) , Слободан Костић (2) , Миљурко Вукадиновић (1) , Милијана Вукадиновић (1), Александар Лукић (3) , Радивој Станивук (1) , Петар Лазић (1) , Драган Грбић (1)

21. Милослав Шутић, AN ANTOLOGY OF MODERN SERBIAN LYRICAL POETRY (1920 – 1995). / (prepared by ) Miloslav Sutric (translated from Serbian by Vidosava Janković… et al. ; languager editor Timothy  Byford ). – Beograd : Serbian Literary Magazine  – Relations : The Serrbian Writers Association : The Agency of Yugoslav… XVI, 237 ; илустр. ; 25 цм.
Увршћени су следећи песници : Милош Црњански (2), Светислав
Стефановић (1), Станислав Винавер (5), Љубомир Мицић ( 1), Бранко Ве Пољански ( 3), Драган Алексић (1), Растко Петровић (4), Милан Дединац (4), Велимир Живојиновић Массука (4), Јела Спиридонић Савић (2), Аница Савић Ребац (2), Ранко Младеновић (1), Ненад Митров ( Алфред Росеннзњеиг ) (1), Синиша Кордић (1), Драгутин Костић (1),
Раде Драинац) (1), Душан Васиљев ( 3), Ристо Ратковић (3), Десимир Благојевић (3), Момчило Настасијевић ( 9), Јован Дучић (7), Десанка Максимовић (4), Александар Вучо (2), Душан Матић (1), Марко Ристић (1), Мони де Були (1), Оскар Давичо (5), Мирко Бањевић (1), Радован Зоговић (1), Богдан Чиплић (1), Љубиша Јоцић (2), Танасије Младеновић (2), Душан Костић (2), Светислав Мандић (1), Васко Попа (7), Стеван
Раичковић (5), Слободан Марковић (1), Миодраг Павловић (4), Иван В. Лалић (5), Бранко Миљковић (8), Борислав Радовић ( 4), Божидар Тимотијевић (2), Велимир Лукић (2), Љубомир Симовић (5), Вито Марковић (4), Божидар Шујица (2), Рајко Сјеклоћа (1), Милован Данојлић (2), Бранислав Петровић (2), Доброслав Смиљанић (1), Драган
Колунџија (3), Александар Петров (2), Алек Вукадиновић ( 5), Матија Бећковић (3), Божидар Милидраговић (2), Петар Цветковић (1), Милан Комненић (2), Слободан Ракитић (2), Мирољуб Тодоровић (2), Милутин Петровић (2), Адам Пуслојић (2), Радомир Андрић (1), Предраг Богдановић Ци (2), Рајко Петров Ного (1), Милосав Тешић (3), Драгомир Брајковић (1), Јован Зивлак (1), Раша Ливада (1), Новица Тадић (2),
Драган Јовановић Данилов (1).
Антологија Шутићева садржи предговор ; овај предговор је објављен на
српском у Летопису МС за јануар – фебруар 2000 ( г. 176, књ. 465, св. 1 – 2 ), стр. 56 – 100. Антологија садржи кратке белешке о сваком од аутора.
Шутићева антологија, намењена читаоцима енглеског говорног подручја, има нескривену амбицију – наставка антологије професора Богдана Поповића. Посао је урађен делимично, тј. ова Шутићева антологија није изведена до краја. Где је у тој антологији, рецимо, покојни Срба Митић са изванредном песмом ТРЕЋИ ПЕТЛИ? И толики други? Нећу их набрајати. Колико Шутић, доиста, познаје поезију српских песника рођених од 1940. године, па до 1960.. године? Где је у овој антологији песник Владимир Јагличић (1960)? Александар Лукић?
Од Адама Пуслојића, у Шутићевој антологији, па надаље, до краја, све је
сумњиво, тј. фалсификаторски. Обојено је духом „књижевне парохије“ ( директних наручиоца ове антологије).
Шутић, ако се већ прихватио, да вреднује песнике модерне српске лирске
поезије до 1995. године, требало је да мало више чита и да има веће разумевање…или барем подједнако и за поезију млађих аутора, пре свега оних рођених до 1960. године. То није једина резерва коју имамо према овој антологији….Било би добро да њен састављач, ако се одлучи да је објави и на српском језику, поразмисли мало више и укључи читав низ
песника лирских песама, рођених после 1945. године
И још једном молим српске антологичаре, кад представљају нашу поезију свету, да се узму у памет, и да буду обазривији, тј. да се потруде колико је то год могуће да што више ствари ишчитају, и да не пристану на уцене инвеститора, издавача.
Све наведене антологије, које је објавио београдски часопис Релатионс, што се тиче овог аутора, не вреде много : промашиле су циљ због којих су састављане.
Невероватно је следеће : они који су их састављали, имали су делимичне компетенције, али им је мањкало књижевно надпоштење. Тетовиране су парохијалним духом, и много чиме другим…