Канал ФИЛТРА (019)

65. Јован Пејчић : ВРЕМЕ И ВЕЧНОСТ : Саборник српских молитава : XIII – XX век : антологија / (приредио) Јован Пејчић. – Београд : Универзитетски образовни православни  богословни хиландарски фонд ; Ваљево; Србиње : Задужбина „Николај Велимировић и Јустин Поповић“, 2001. – 247 стр. ; 20 цм. ; илустр. (Библиотека Свечаник : хришћанска мисао : књ. 20). – Тираж 1000

Овај „молитвени труд“ антологичар  посвећује „благоупокојенима моме деди Добросаву и мојој баби Цвети, који су ме у најранијим данима мојима молитви Господњој и страху Божијем научили“ (стр. 3). Књига почиње Пејчићевим предговором „Морална, свештена, духовна историја Српског народа“ ( 21 – 23),  и затим следи прилог Н. Велимировића : „Молитва је тамјан што без престанка кади душу моју и уздиже  је к  Теби, Царе мој и Царевино моја“ (1922) (стр. 27 – 28).  Пејчић је  свој „саборник“ поделио на два дела : на изабране молитве  Старог  доба ( стр. 33 – 133), и Новог  доба   (135 – 231).  Следе  Додаци (223 – 251) : Општа напомена, Посебне напомене, Извори, Писци, Молитвеници, Преводиоци, О аутору Саборника.

Пејчић је заступио следеће ауторе  ХХ века.

Иво Андрић ( 2), Николај Велимировић ( 13), Светлана Велмар – Јанковић ( 1), Атанасије Јевтић ( 1), Петар Кочић (1),  Богдан Лубардић (1964) (1),  Мирко Павловић (1),  Јустин Поповић ( 13), Исидора Секулић (2), Ђуро Шушњић (1).

Нисмо били у прилици да прегледамо зборничку, прелиминарну, поруџбену верзију ове антологије.

Упореди ли се број  заступљених аутора  Старог доба са Новим , однос је овај : 16 : 11.  Да ли је то права, најсрећнија, најпожељнија пропорција уклапања старога са новим?

            Одговор на ово питање постоји, додуше подугачак. Веома ми је жао, што састављач  зборника српских молитава од 13. – 20. века није компоновао своју антологију из три дела, што није додао и молитве из српске народне књижевности. Јер, заиста начелно говорећи, ако је већ изабране молитве истрзао из органских контекста ( рецимо, Сава Српски : БОЖЕ ОТАЦА НАШИХ, САЧУВАЈ И УКРЕШИ НАСЛЕДСТВО МОЈЕ У ДРЖАВИ БИВШЕ ВЛАДАВИНЕ МОЈЕ. – Молитва  монаха Симеона (Немање) пред упокојење,  у Пејчићевој антологији бр. 16, стр. 52, преузета из књиге : Свети Сава : САБРАНА ДЕЛА, Београд, СКЗ 1998, 179 – 181), могао је то урадити и са појединим молитвама у оквиру  изванредних, антологијских народних српских песама.  Примера ради : Могао је навести врло лепе примере; рецимо : део песме „Цар Лазар се приволева царству небеском“,  стихове 29 – 36 :

„Мили Боже, што ћу и како ћу?

            Коме ћу се приволети царству:

            Да или ћу царству небескоме?

            Да или ћу царству земаљскоме?

            Ако ћу се приволети царству,

            Приволети царству земаљскоме,

            Земаљско је за малено царство,

            А небеско увек и довека.“ (…)

Ставите ову молитву из народне песме наспрам  било које молитве у Пејчићевој антологији – наспрам  Велимировићевих, молитава И. Секулић, да не говорим о С. В. Јанковић :  књига би само добила. Има још таквих примера, али –  да не набрајам даље. Барем осам примера молитви из народне поезије је антологичар могао дати, да буде пропорција његове антологије 16 : 8 : 11.  Ако доиста антологичар држи до моралне, свештене, духовне историје Српског народа, до свецелине српске културе, у шта не сумњам, могао би, у евентуалном другом издању, да  да барем осам или десет  примера молитви  из народне поезије. Јер народна српска поезија је онај  величанствени лук између вечности и времена. Са народном поезијом је српска култура  ушла у свет, у светску културу  и духовну баштину. Други, дубљи разлог : постоје дубоке везе између писане црквене књижевности Старога доба и народне поезије. Не могу се игнорисати. Није природно да их игнорише један полиграф, професор универзитета, књижевни критичар, врстан публициста, какав је Пејчић.

Друга начелна примедба. Кад је реч о молитви као жанру, најисцрпнији појам о томе је дао  код нас проф. Ђорђе Трифуновић  (АЗБУЧНИК СРПСКИХ СРЕДЊЕВЕКОВНИХ ПОЈМОВА, Београд, Вук Караџић, 1974, стр. 139 – 156).  Пејчић у своме предговору у неколико реченица прелази преко суштине молитве. То је терен извесне дилеме, на коме се указује, барем за мене – трећа начелна примедба. Пејчић уочава „тројствен карактер српских молитава“;  додаје после тога две реченице, два одређења, и то је све. Пејчић зна да нема молитвеника „који се „на догледу Божјих светова“ предаје најопштијем и посебном, занемарјући људски лично и богочовечанско у себи“.  Пејчић вели : „Свој почетак српска молитва има у Светом Сави, и сву висину, сву лепоту достиже она већ са Светим Савом“ . То је истина, али делимична; молитве су у српском народу постојале и пре Светога Саве. Тачно је да се „молитвени српски глас у столећима такозванога рационализма и позитивизма, у осамнаестом и деветнаестом веку, у раздобљима некаквога свецелога богоборачког „јуриша на небо“, када се „поверовало“, свугде па и овде, да је човек све, да је вазда био све“, некако губила, али никада се није могла сасвим изгубити. Пејчић је бирао солидне примере молитви. Међутим, када је реч о ауторима 20. века, невероватно је сузио круг свога избора. Пошто то није образложио, остаје нам да нагађамо. Вероватно Пејчић прави разлику између  молитве у најужем смислу речи, канонске молитве, и молитвене поезије?

Ново доба у Пејчићевој антологији молитава, најблаже речено, далеко је од  стварне представе онога што постоји у српској молитвеној књижевности. Пошто не видим јасна антологичарева мерила и пропорције, могу  само наслућивати да се определио вођен начелом ригорозне елитистичке књижевно историјске презентације жанра молитви 20. века; и онда је разумљива  његова игноранција песника који имају молитве – од Момчила Настасијевића и Д. Максимовић до Љ. Симовића, М. Бећковића, М. Магарашевића, Мирослава и Александра Лукића – да набројим само неке. Није касно да то Пејчић поправи у другом и допуњеном издању своје антологије. Јер онда ће отклонити сваку сумњу и помисао  о књижевно – антологичарском аутизму, који по природи ствари, открива лоше црте и предрасуде разних врста  аутора као критичара.  Због свега изреченог, надам се довољно јасно, и више него добронамерно, предлажем аутору да уважи изнете аргументе у  другом издању…      

*

П С.  Били смо у прилици да прегледамо и известан број тзв. завичајних или ускотематских антологија, зборника, панорама,  попут ПОХВАЛЕ ВАТРИ (С. Пенчић, Ниш, 1964),  антологије соц. лирике Т. Чолака БЕЗДАНОЈ БЕДИ КРАЈА НЕМА (1989), СРПСКИ МАНАСТИРИ И ПОЕТСКА РЕЧ ( С. Радовановић / Д. Батиница, 1990), Дечанска звона ( Р. Андрић, 1995), Кула од лобања (З. К. Палански, 1989),  САЗВЕЖЂЕ АРИЉСКОГ АНЂЕЛА (Нишки песници, К. Илић, 1996), ПОХВАЛЕ СВЕТОМ САВИ српских  песника ХХ века ( Р. Перић, 1991),  ПЕСМА О КОСОВУ ( И. Костић / С. Вуксановић, 1991), ЧЕГАРСКИ ВЕНАЦ ( С. Стојадиновић, 1996), ДРАИНЧЕВА СПОМЕНИЦА ( Стојадиновић, 1999), и 78 ДАНА ЛИЦА ПЕСНИКА (Београд, 1999), међутим, њихово читање није било од користи за овај рад…

 

Advertisements

Канал ФИЛТРА (018)

60. Мирослав Лукић : НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ, прво издање, Заветине, Београд, 1999… 504 стр. 23 цм. Тираж: 250 пр.

Регистар II. АЗБУЧНИК трагедије људског постојања и утопија. Сфера мистике.  – Трансфер из Складишта. Сектор 1 (поезија, 1938 – 1998) :   А : Иво Андрић (4), Радомир Андрић (4), Јовица Аћин  (12), Бранко Алексић ( 6), Б : Десимир Благојеви (1), Милена Павловић – Барили (2) , Миодраг Булатовић (3), Матија Бећковић (7), Предраг Богдановић Ци ( 2),   Драгомир Брајковић  (2) , В : Николај Велимировић (2), Станислав Винавер  (12),  Стојан Вујичић (1), Радослав Војводић (1), Алек Вукадиновић ( 3),  Момир Војводић (1),  Марко Вешовић (2), Младен Срђан Воларевић (1), Зоран Вучић (2), Миљурко Вукадиновић (4), Небојша Васовић (4), Драган Великић   (1), Никола Вујчић (1),    Г : Миро Главуртић (3), Иван Гађански (2), Ненад Грујичић (2),  Синан  Гуџевић (6), Драган Грбић  (5), Славица Гароња (1),  Д : Јован Дучић  (14), Раде Драинац  (10), Милан Дединац (1), Оскар Давичо  (6), Милован Данојлић (25), Мома Димић (2), Ђуро Дамјановић (1), Тодор Дутина   (1), Војислав Деспотов ( 4)  Данилов, Драган Јовановић ( 3) , Ђ : Бранко Ђурђулов ( ), Милорад Ђурић (3), Гојко Ђого  (4), Љиљана Ђурђић  ( 2), Драгољуб Ђокић ( 3), Рајко Ђурић (2), Милан Ђорђевић ( 2),  Е : Добрица Ерић (1),    Ж : : Бранимир Живојиновић   (4), Нина Живанчевић (2),     З : Радован Зоговић ( 1), Јован Зивлак    (1), Слободан Зубановић  (1), И :  Драгољуб С. Игњатовић (3),  Крстивоје Илић (8),   Александар  Илић (1), Срба Игњатовић ( 13), Ј : Љубиша Јоцић (1), Миодраг Јуришевић (2), Ранко Јововић  (6),  Владимир Јагличић (14), Саша Јеленковић ( 2),  К : Божидар  Ковачевић( 1),   Скендер Куленовић (5),     Данило Киш ( 4), Вук Крњевић ( 3), Мирко Ковач (8), Драган Колунџија (1), Милан Комненић (19), Владимир Копицл (1),Звонимир Костић   (2), Бранко Кукић (3), Златко Красни ( 2),Слободан Костић   (1), Милош Комадина (1), И : Иван В Лалић (7), Света Лукић ( 4), Велимир Лукић  (2), Милан Лалић (4),Раша Ливада (1), Мирослав Лукић (44), Александар  Лукић (49), М : Сибе Миличић  (1),Десанка Максимовић   ( 2), Душан Матић  (5), Танасије Младеновић  ( 3), Светислав  Мандић ( 1), Васа Михаиловић  (2), Никола  Милошевић (1) , Драгослав Михаиловић (1), Срба Митровић (3),Томислав Мијовић (7), Србољуб Митић (2), Бранко Миљковић (8), Божидар Милидраговић ( 4), Зоран Милић ( 3), Милан Милишић (1), Мирко Магарашевић (4), Станоје Макрагић  (1), Мирослав Максимовић (4),  Вук  Милатовић (2), Љубица Мркаљ (2), Милан Младеновић (1), Амбро Марошевић  (1), Зоран М. Мандић(3), Братислав Милановић (2), Јово Марић (1), Мираш Мартиновић (9), Милован Марчетић  (4), Н : Момчило Настасијевић (27), Рајко Петров Ного  ( 4), Милан Ненадић  (2), Душко Новаковић ( 3), Иван Негришорац ( 3), Станиша Нешић  ( 8), Желидраг Никчевић (1), Живко Николић (3),  П : Вељко Петровић  (1), Јустин Поповић ( 2), Растко Петровић (12), Бошко Петровић (1), Васко Попа ( 11), Миодраг Павловић ( 13), Милорад Павић  (1), Борислав Пекић ( 10), Владимир В. Предић ( 7), Петар Пајић (7), Бранислав Петровић  (4), Александар  Петров  (5), Милутин Петровић ( 7), Адам Пуслојић  ( 12), Миодраг Перишић ( 3), Јован Пејчић  (6), Васа Павковић (6), Р : Душан Радовић ( 1), Бранко В. Радичевић (1), Стеван Раичковић   (6), Александар  Ристовић  ( 6), Борислав Радовић  ( 3), Слободан Ракитић ( 6), Иван Растегорац  ( 2), Синиша Ристић (2), Тиодор Росић  (2), Златија Радовановић  (4), Меша Селимовић (1), Љубомир Симовић ( 10), Александар  Секулић ( 3), Чарлс Симић ( 7) , Доброслав Смиљанић ( 3), Мирјана Стефановић  (5), Миодраг Станисављевић (9), Видосав Стевановић  (3), Симон Симоновић  (2), Слободан Стојадиновић (2), Ђорђо Сладоје  (1), Владимир Сребров  (1) , Т : Ристо Тошовић  ( 4), Александар Тишма (6), Миодраг Тодоровић ( 4), Божидар Тимотијевић ( 3), Душко Трифуновић  (1), Мирољуб Тодоровић ( 5), Мирослав Тодоровић (2), Милосав Тешић  (3), Бошко Томашевић  (3), Стеван Тонтић (3), Новица Тадић  (10), Ћ : Гордана Ћирјанић (1), У : Павле Угринов (1), Влада Урошевић ( 4), Драгиња Урошевић ( 2),  Х : Јован Христић ( 6), Ибрахим Хаџић ( 2), Ото  Хорват  (2) , Ц : Милош Црњански (2), Петар  Цветковић   (1), Исак Црногорски   (1), Ч : Марија Чудина (16), Предраг Чудић (2), Бранко Чучак  (1), Ш :  Леонид Шејка (7).

___________

61. Мирослав Лукић : Антологија ФЕНИКС, Заветине, Београд, 1999. – 205 стр; 23 цм. 250 примерака.

„Антологија НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ садржи избор из опуса 179 аутора. /  Овај  трансфер  из споменуте антологије НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ садржи  избор из опуса 34 аутора. /   Антологија ФЕНИКС – да не би било забуне – није антологија антологија, Бела антологија споменутога периода (1938 – 1998) : није радикални облик изведене антологије. /           Радикални облик Антологије ФЕНИКС не би имао више од 15 аутора! (…) “ (Из Поговора, стр. 199).

Антологија ФЕНИКС је, верује њен Састављач, извукла из наших болница и складишта, живе поетске организме, као што је то учинила и антологија НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ, са којом је повезана пупчаном врпцом.

Обе могу бити више него подстицајна граља и полазиште за стварање Кратке историје српске поезије ХХ века.

Али, пре свега, АНТОЛОГИЈА ФЕНИКС  је избор оних писаца који су изашли из болнице, јер им је досадило да леже „у кревету поред својих књига“. Извесном броју тих одабраних писаца четвртком и недељом читаоци, данашњи и будући, неће доносити цвеће и лимунове, а сахране неких од њих неће бити оглашаване на видним местима по свим новинама…

Оним читаоцима којима се учини да је Антологија ФЕНИКС , у неку руку, престрога књига – престрога према неким песницима – ја могу да поручим : мени се чини да је „преблага“.

Састављач је игнорисао канонизације и псеудо – хијерархије, нарочито оне „успостављене“ у последњих три деценије.

Састављач је игнорисао тзв. књижевне „ауторитете“, јер  је то било нужно, пошто се под тим  најчешће подразумевају ограничени књижевни ауторитети. Колико је у послератном периоду наше поезије песника који су истински мистични, у чијој  поезији постоји духовна смелост и иницијатива унутрашњег човека, најдубљих бездана духа?

Упоредо са овом Антологијом, аутор је завршио и књигу есеја РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ, у којој су најзначајније странице посвећене песницима Миодрагу Павловићу (1928)  и Александру Лукићу (1957), који су показали снагу света унутрашњег човека супростављену снази света спољашњег човека. Као и рано преминулом, трагичном, недовољно схваћеном песнику самоуку Срби Митићу. Састављач није фаворизовао поједине песнике.

Д. Киш, песник који је сам себе „кастрирао“, за састављача је важнији и драгоценији песник од многих других песника социјалистичке метафизике, епохе договорне економије и књижевности!

Један од најпревољенијих српских песника, Васко Попа, представљен је стиховима из његове последње недовршене књиге. Скоро деценију и више пред крај свога живота, овај песник који је имао многе објективне и субјективне предуслове да заокружи своје Дело, није ништа написао!

Растко Петровић је прецењен, Црњански је као песник прецењен – због појединачно малог броја успелих написаних песама – они су ипак написали само по једну књигу песама! (…)“  (исто, стр. 200 – 201) /                 Итд.

АЗБУЧНИК трагедије људског постојања и утопија. Сфера мистике : А : Иво Андрић  (4), Јовица Аћин  (12), Б : Миодраг  Булатовић (3), Матија Бећковић  (7), В : Николај Велимировић (2), Станислав Винавер (12), Д :  Јован Дучић  ( 14), Раде Драинац  (10),  Милован Данојлић    (25), Ђ : Гојко Ђого (4), И : Крстивоје Илић (8), Срба Игњатовић (13),  Ј : Владимир Јагличић (14), К : Данило Киш (4), Мирко Ковач (8), Милан Комненић (19), Л : Иван Лалић ( 7), Мирослав Лукић ( 44), Александар  Лукић ( 49), М : Никола  Милошевић (1), Србољуб Митић   (2), Н : Момчило Настасијевић ( 27), П : Вељко Петровић (1), Јустин Поповић (2), Растко Петровић (12), Васко Попа ( 11),  Миодраг Павловић (13), С : Меша Селимовић (1), Љубомир Симовић ( 10), Миодраг Станисављевић ( 9), Т : Новица Тадић ( 10), Ц : Милош Црњански ( 2), Ч : Марија Чудина (16), Ш : Леонид Шејка  (7).

__________________

62. Павле ЗОРИЋ : СРПСКО РЕЛИГИОЗНО ПЕСНИШТВО ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА – избор и предговор Павле Зорић. Београд, Просвета, 1999. – 178 стр. ; 21 цм.

Заступљени:  Лаза Костић (1), Алекса Шантић (1), Јован Дучић ( 14), Исидора Секулић (10), Николај Велимировић (16),  Иво Андрић (8), Момчило Настасијевић ( 12), Миодраг Павловић ( 21),  Иван В. Лалић (11),  Љубомир Симовић (11), Милован Данојлић ( 5), Матија Бећковић (3), Слободан Ракитић (9), Милосав Тешић (5)…

_______________________

63. Радмила Лазић : МАЧКЕ НЕ ИДУ У РАЈ : антологија савреме женске поезије, Београд, К. В. С. ,  Самиздат ФРЕЕ Б92 ; 244 стр; 22 цм. Тираж : 500. Књига садржи предговор састављача (5 – 25) и био – библиографске белешке о ауторима. У овој  антологији заступљене су следеће ауторке : Мирјана Стефановић ( 13 песама), Јудита Шалго (8), Каталин Ладик  (12), Љиљана Ђурђић (9), Марија Шимоковић (8), Татјана Цвејин (7), Радмила Лазић ( 5), Мирјана Божин ( 10), Ивана Миланкова ( 8), Биљана Јовановић ( 7), Нина Живанчевић ( 9), Гордана Ћирјанић (7), Снежана Минић ( 6), Даница Вукићевић ( 10), Јелена Ленголд ( 9), Марија Миџовић ( 6), Дубравка Ђурић ( 5),  Марија Кнежевић (3), Јелена Маринков ( 7), и Ана Ристовић (6).

Избор је учињен веома солидно. Предговор је писан, чини нам се, са погрешним полазним премисама. Најкраће речено, можда међу песницима и антологичарима мушког пола има оних мушких шовиниста и индивидуа који су порицали умност песницима женског пола; мени то никада није падало на памет. Међутим, ум не треба прецењивати, а зашто, лепо је, најједноставније могуће, „образложио“  песник Милутин Бојић у својој песми „Религија“, а затим и неки други умни Срби, какав је био , без сумње, Јустин Поповић…Може се имати и не имати слуха за ову врсту аргументације; али њено постојање је апсурдно оспоравати…Дакле, како рече Бојић, ум који блуди распарчен (а није ли то најсуштинскија  одредница песама које је одабрала Р. Лазић?)  ГОСПОДАРИ песником :  то је истина, вечна, и  није предрасуда. Та истина се  може игнорисати; песници, као песници, без обзира на свој пол, могу симулирати да је не знају; могу је игнорисати. Исход те игноранције, у крајњем свом резултату, није ни охрабрујући ни плодоносан…

__________________________

64. Мирослав Лукић : НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ, друго допуњено и прегледано издање, Мобаров институт / Заветине, Београд, 2000. – 852 стр.  21 цм. Тираж : 500.

            Регистар II. АЗБУЧНИК трагедије људског постојања и утопија. Сфера мистике.  – Трансфер из Складишта. Сектор 1 (поезија, 1938 – 2000)

А : Иво Андрић (4), Радомир Андрић (4), Јовица Аћин  (12), Бранко Алексић ( 6), Б : Десимир Благојевић (1), Милена Павловић – Барили (2) , Миодраг Булатовић (3), Матија Бећковић (7), Предраг Богдановић Ци ( 2),   Драгомир Брајковић  (2) , В : Николај Велимировић (2), Станислав Винавер  (12),  Стојан Вујичић (1), Радослав Војводић (1), Алек Вукадиновић ( 3),  Момир Војводић (1),  Марко Вешовић (2), Младен Срђан Воларевић (1), Зоран Вучић (2), Миљурко Вукадиновић (4), Небојша Васовић (4), Драган Великић (1), Никола Вујчић (1),   Г : Миро Главуртић (3), Иван Гађански (2), Ненад Грујичић (2),  Синан  Гуџевић (6), Драган Грбић  (5), Славица Гароња (1),   Д : Јован Дучић  (14), Раде Драинац  (10), Милан Дединац (1), Оскар Давичо  (6), Милован Данојлић (25), Мома Димић (2), Ђуро Дамјановић (1), Тодор Дутина   (1), Војислав Деспотов ( 4)  , Ђ : Бранко Ђурђулов ( ), Милорад Ђурић (3), Гојко Ђого  (4), Љиљана Ђурђић  ( 2), Драгољуб Ђокић ( 3), Рајко Ђурић (2), Милан Ђорђевић ( 2),  Е : Добрица Ерић (1),    Ж :  Бранимир Живојиновић   (4), Нина Живанчевић (2),     З : Радован Зоговић ( 1), Јован Зивлак    (1), Слободан Зубановић  (1), И :  Драгољуб С. Игњатовић (3),  Крстивоје Илић (8),   Александар  Илић (1), Срба Игњатовић ( 13), Ј : Љубиша Јоцић (1), Миодраг Јуришевић (2), Ранко Јововић  (6),  Владимир Јагличић (14), Драган Јовановић Данилов  (3  ), Саша Јеленковић ( 2),  К : Божидар  Ковачевић( 1),   Скендер Куленовић (5), Данило Киш ( 4), Вук Крњевић ( 3), Мирко Ковач (8), Драган Колунџија (1), Милан Комненић (19), Владимир Копицл (1), Звонимир Костић   (2), Бранко Кукић (3), Златко Красни ( 2), Слободан Костић (1), Милош Комадина (1), И : Иван В Лалић (7), Света Лукић ( 4), Велимир Лукић  (2), Милан Лалић (4),Раша Ливада   (1), Мирослав Лукић (32), Александар  Лукић (36), М : Сибе Миличић  (1), Десанка Максимовић   ( 2), Душан Матић  (5), Танасије Младеновић ( 3), Светислав  Мандић ( 1), Васа Михаиловић  (2), Никола  Милошевић (1) , Драгослав Михаиловић (1), Срба Митровић (3),Томислав Мијовић (7), Србољуб Митић (2), Бранко Миљковић (8), Божидар Милидраговић ( 7), Зоран Милић ( 3), Милан Милишић (1), Мирко Магарашевић (4), Станоје Макрагић  (1), Мирослав Максимовић (4),  Вук  Милатовић (2), Љубица Мркаљ (2), Милан Младеновић (1), Амбро Марошевић  (1), Зоран М. Мандић(3), Братислав Милановић (2), Јово Марић (1), Мираш Мартиновић (9), Милован Марчетић  (4), Н : Момчило Настасијевић (27), Рајко Петров Ного  (4), Милан Ненадић  (2), Душко Новаковић ( 3), Иван Негришорац ( 3), Станиша Нешић  ( 8), Желидраг Никчевић (1), Живко Николић (3),  П : Вељко Петровић  (1), Јустин Поповић ( 2), Растко Петровић (12), Бошко Петровић (1), Васко Попа ( 11), Миодраг Павловић ( 13), Милорад Павић  (1), Борислав Пекић ( 10), Владимир В. Предић ( 7), Петар Пајић (7), Бранислав Петровић  (4), Александар  Петров  (5), Милутин Петровић ( 7), Адам Пуслојић  ( 12), Миодраг Перишић ( 3), Јован Пејчић  (6), Васа Павковић (6), Р : Милан Ракић  (4 ), Душан Радовић ( 1), Бранко В. Радичевић (1), Стеван Раичковић   (6), Александар  Ристовић  ( 6), Борислав Радовић  ( 3), Слободан Ракитић ( 6), Иван Растегорац  ( 2), Синиша Ристић (2), Тиодор Росић  (2), Златија Радовановић  (4), Саша Радојчић   (1) ,, Исидора Секулић (2 ) , Меша Селимовић (1), Љубомир Симовић ( 10), Александар  Секулић ( 3), Чарлс Симић ( 7) , Доброслав Смиљанић (3), Мирјана Стефановић  (5), Миодраг Станисављевић (9), Видосав Стевановић  (3), Симон Симоновић  (2), Слободан Стојадиновић (2), Ђорђо Сладоје  (1), Владимир Сребров  (1) , Ранко Соколовић (6), Радивој Станивук ( 1 ) , Т : Ристо Тошовић ( 4), Александар Тишма (6), Миодраг Тодоровић ( 4), Божидар Тимотијевић ( 3), Душко Трифуновић  (1), Мирољуб Тодоровић ( 5), Мирослав Тодоровић (2), Милосав Тешић  (3), Бошко Томашевић  (3), Стеван Тонтић (3), Новица Тадић  (10), Ћ : Гордана Ћирјанић (1), У : Павле Угринов (1), Влада Урошевић ( 4), Драгиња Урошевић ( 2),  Х : Јован Христић ( 6), Ибрахим Хаџић ( 2), Ото  Хорват  (2) , Ц : Милош Црњански (2), Петар  Цветковић   (1), Исак Црногорски   (1), Ч : Марија Чудина (16), Предраг Чудић (2), Бранко Чучак  (1), Ш :  Леонид Шејка (7).

Црним словима су истакнута имена новоуврштених аутора.