Канал ФИЛТРА (014)

49. Гојко Тешић, АНТОЛОГИЈА ПЕСНИШТВА СРПСКЕ АВАНГАРДЕ 1902 – 1934 : откровења & преиначења, Нови Сад : Светови, 1993. – 623 стр. ; 20 цм. Тираж : 1000 пр.

Солидно урађена антологија. Садржи  ( Пролог, ИСКОНИ) :  Ђорђе Марковић Кодер  (11), Лаза Костић ( 2), Момчило Настасијевић  (11). Први део ( И СВЕ РАСКУЈМО ШТО ЈЕ ГОСПОД СКОВО ) (Претече / Протоавангарда) : Милан Ђурчин ( 7), Владислав Петковић Дис ( 5), Душан Срезојевић ( 1),  Светислав Стефановић (6), Аница Савић (1), Димитрије Митриновић (4),  Станислав Винавер ( 8), Милош Видаковић ( 2), Иво Андрић ( 5), Михаило Мирон (1), Драган Алексић ( 1).

Други део. АВАНГАРДА 1917 – 1934. ИЗМИ – експресионизам, суматраизам, космизам, интеркосмизам, зенитизам, дадизам, светокретизам, хипнизам, конструктивизам , интуивитизам… :   (Пут кроз хаос) : Милош Црњански ( 15),  Станислав Винавер  (25),  Тодор Манојловић ( 4), Ранко Младеновић (5), Сибе Миличић (5), Тин Ујевић (5), Јосип Косор ( 3), Душан Васиљев (7), Милан Дединац (2). (Васионски самовар ) : Растко Петровић (16), Бошко Токин ( (6), Раде Драинац ( 1), Драган Алексић (10),  Антун –  Туна Милинковић ( 2), М. С. Петров (2),  Мони де Були ( 11), Ристо Ратковић ( 10), Паве Старчевић ( 5). (НАШ ВАРВАРСКИ БОГ. Зенитистичка поезија) :  Бранко Ве Пољански ( 16), Љубомир Мицић ( 8), Андре Јутронић (1), Маријан Микац (5),  Стеван Живановић ( 2), Војислав Авакумовић (3), Миодраг Радовић (1), Драгутин Марић (1), Евгеније Дундек (1). (ОДА СИЛНОМЕ НИШТА) :  Јован Поповић ( 4),  Божидар Ковачевић ( 1), Душан Јерковић ( 2),  Александар илић 4), Жарко Васиљевић ( 6), Ненад Митров ( 2), Драгутин Костић ( 3). (МУТАН ЛОВ У БИСТРОЈ ВОДИ. Надреалистичка поезија) : Марко Ристић, Душан Матић, Слободан Кушић, Ђорље Јовановић, Ване Живадиновић Бор, Алекснадар Вучо (1),  А. Вучо – Душан Матић ( 2), Душан Матић (7), Александар Вучо ( 8), Оскар Давичо ( 13), Марко Ристић ( 15), Коча Поповић ( 8), Ђорђе Јовановић ( 3), Ђорђе Костић ( 6), Младен Димитријевић ( 1), Слободан Кушић ( 3), Љубиша Јоцић ( 3), Милена Павловић – Барилли (3). (ЕПИЛОГ) :  Милош Црњански (1). ( Поговор) : „Пале су идеје, форме и, хвала богу, канони!“ ( стр. 507 – 529).

ДОДАЦИ. Белешке уз текстове у избору (533 – 540), Белешке о песницима ( 541 – 578),  ИЗВОРИ & ГРАЂА ( песничке збирке, антологије, листови и часописи) ( 579 – 590), , Литература о песништву авангарде (591 – 619). –   Завршна напомена ( 619 – 622).

Једна од врло озбиљно, сериозно рађених антологија. Здушно је препоручујемо славистичким катедрама по свету, као и свима онима који желе да потанко упознају песништво  српске авангарде 1902 – 1934. година. Ову антологију треба поново прештампавати, и она има опојан укус  корективне антологије у односу на треће издање Несебичног музеја. Истичем то, као заточник књижевне истине. У много чему је информативна, солидно компонована. Тешић је од оних ретких приљежних и упорних и стрпљивих истраживача српске поезије 20. века, али и читалац  доброг укуса. –  Ова Тешићева књига заиста јесте антологија „откровења и преиначења“, стварана према „Елијаровом моделу : “ НАЈБОЉИ ИЗБОР ПЕСАМА ЈЕ ОНАЈ КОЈИ СЕ ПРАВИ ЗА САМОГ СЕБЕ!“ То је најјачи разлог за будућа оспоравања, али то истовремено значи да је антологичар сачинио избор по својој мери, и самим тим остварио давнашњу замисао. Ова антологија јесте историјски пресек српског авангардног песништва, али и својеврсна типологија поетско – поетичког радикализма, превредновање – откровења и преиначења. Дакле, један могући предложак за историју српске авангардне поезије. – Ово јесте књига која је потекла из душе, и под лирским знамењем Милоша Црњанског из првих СЕОБА :  „Бескрајни, плави круг. У њему, звезда“  (стр. 524).

За разлику од већине претходних српских антологичара 20. века, Тешић  спада у оне ретке истраживаче, који су много тога прегледали и дуго радили. Тешићева антологија је имала своју дугу историју и предисторију, као уосталом и мој Несебични музеј : Тешић ју је, што му служи на част испричао, учинио јавном, што је добро –  због фундаменталне основе и ширине српске културе 20. века, њеног лица и наличја.. У антологији има и хрватских песника; нама се то не чини спорним. Тешић је акрибичан истраживач, врстан библиограф, врло солидан познавалац стварних развојних проблема српске културе и поезије 20. века, одличан уредник ( некадашње Књ. речи), штета је, верујем, непроцењива, што не предаје на неком од српских универзитета као  професор , српску књижевност 20. века – српску књижевну теорију и поезију 20. века. Од свих професора који предају последњих  деценија и година на српским универзитета, као истраживач, и као уредник, колико знам, много је више учинио. Ово што кажем је закаснело и одоцнело признање Тешићу  као антологичару, само на први поглед : никад није касно. Прошло је осам година од појављивања његове антологије, постоји временска дистанца, да се изрекне суд : изричем га. Волео бих да се, уз треће издање Несебичног музеја, по нашим библиотекама, и по свим факултетским библиотекама где се изучава српска култура и поезија 20. века нађе и ова књига. Не тврдим да би обе могле бити  приручници, али сигурно могу бити од велике користи за боље упознавање српске културе и поезије века који је за нама…

50. Слободан Вуксановић , БИЦИКЛ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ . Савремено српско песништво у Румунији. Смедеревска паланка, Центар за културу, деус, 1994 ; 77 стр.

Владимир Чоков (2) , Славко Веснић (2) , Ђоко Жупунски (1) , Жива Поповић (1) , Јован Чолаковић (2) , Чедомир Милановић (3) , Влада Барзин (1) , Драга Мирјанић (1) , Иво Мунћан (1) , Славомир Гвозденовић (7) , Љубица Рајкић (2) , Горан Стефановић (1)

( Уз ову антологију су објављени и детаљни Библиографски подаци о савременом српском песништву у Румунији)