Канал ФИЛТРА (008)

26. Вук Крњевић, МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ (Антологија српске поезије ХХ века) . Београд, Књижевне новине, 1985 ; 404 стр.

Л. Костић, А. Шантић, Ј. Дучић, М. Ракић, В. П. Дис, С. Пандуровић, В. Петровић, Д. Срезојевић, С. Винавер, И. Андрић, М. Бојић, М. Црњански, М. Настасијевић, А. Вучо, Р. Петровић, Д. Матић, Д. Максимовић, Р. Драинац, М. Ристић, , М. Дединац, Д. Благојевић, О. Давичо, С. Куленовић, В. Попа, Б. В. Радичевић, С. Раичковић, М. Павловић, И. В. Лалић, Б. Тимотијевић, Ј. Христић, Б. Миљковић, Б. Радовић, В. Марковић, Љ. Симовић, Б. Петровић, М. Данојлић, Мирјана Стефановић, М. Бећковић, Милутин Петровић, Адам Пуслојић, Рајко Петров Ного, Мирослав Максимовић, Раша Ливада, Душко Новаковић, Новица Тадић

__________________________________

27.  Ђоко Стојичић, ЉУДИ БЕЗ ОРУЖЈА / Антологија југословенске антиратне поезије (1945 – 1985) . Београд, Нова књига, 1985 ; 181 стр.

Блажо Шћепановић, Д. Костић, С. Вукосављевић, Љ. Симовић, И. Сарајлић, Б. Ћопић, Б. Петровић, Р. Вешовић, Б. В. Радичевић, П. Ј. Васић, Г. Тодоровић, Р. Војводић, К. Радовић, Љ. Ршумовић, Милутин Ж. Павлов, С. Ракитић, Б. Миљковић, Томислав Цветковић,  И. В. Лалић, Д. Колунџија, О. Давичо, Р. П. Ного, Вукашин Оташевић, Љубиша Ђидић, Драган Драгојловић, Синан Гуџевић, Р. Тошовић, Г. Витез, Б. Тимотијевић, М. Алечковић, Анљелко Вулетић, В. Крњевић, В. Милошевић, Владета Вуковић, Стеван Тонтић, Драгослав Грбић, Сретен Перовић,Слободан Марковић, Ф. Штефан, Д. Максимовић, Огњен Лакићевић, Б. Радовић, Милован Витезовић, Даринка Јеврић, Димитрије Николајевић, П. Зубац, М. Антић, Ј. Зивлак, Џемалудин Алић, М. Павловић, Петар Пајић, В. Попа, Владимир Кршљанин, Миљурко Вукадиновић, Јеврем Брковић, Д. Брајковић, В. Марковић, Иван Цековић, Душко Трифуновић,  Ђорђе Радишић, А. Пуслојић, Добривоје Јевтић, Златко Красни, Татјана Дракулић, Зоран Пешић Сигма, Р. Андрић, Б. Шујица, Р. Ливада, Д. Секулић, Слободан Павићевић, Горан Костровић, С. Раичковић

_________________________

28. Гојко Тешић, АНТОЛОГИЈА АЛБАТРОС, Београд : „Филип Вишњић“ (Библиотека  Нови Албатрос, књ. 6), 1985 . –  286 стр. – Штампано у 3000 примерака! (Рецензенти Ђорђије Вуковић, Мирослав Јосић Вишњић). (Реконструкција замишљене а неостварене антологије Светислава Стефановића, Тодора Манојловића и Винавера).

Заступљени аутори. – АНТОЛОГИЈА „АЛБАТРОС“:  Лаза Костић ( 1), Станислав Винавер (18),  Светислав Стефановић (2), Сибе Миличић (3), Милош Црњански (19), Ранко Младеновић (4),  Иво Андрић (6), Александар Илић ( 2), Тодор Манојловић (5),  Растко  Петровић (15),  Раде Драинац (5),  Душан Васиљев ( 3), Бошко Токин (3), Милан Дединац (7), Момчило Настасијевић (5).

ДОДАТАК „АЛБАТРОСУ“.  Ненад Митров (2), Божидар Ковачевић ( 2),  Јован Поповић ( 1), Драган Алексић ( 4), Љубомир Мицић ( 2), Бранко Ве Пољански (3), Мони де Були ( 8),  Ристо Ратковић ( 7), Паве Старчевић ( 1),  Душан Матић (2), Александар Вучо (1),  Марко Ристић ( 3).

ЕПИЛОГ :  Милош Црњански (1).

Антологија садржи даље : „Песме у Антологији Албатрос / подаци о изворима“ ( стр. 249 – 258).

Дати су Извори : а) за књиге стихова (стр. 259 – 261);  б) антологије (стр. 261 – 262) ; в ) часописи и листови (1908 – 1930) (стр. 262 – 263). Дати су веома исцрпни Био – библиографски подаци о ауторима ( стр. 264 – 278). Дата је „основна литература о српском модернизму“ : а) Посебна грађа, б ) рукописна грађа, ц ) прилози у часописима, листовима, зборницима и књигама ( стр. 279 – 284).

Добрих, солидно ураљених у сваком погледу  антологија поезије у српској књижевности ХХ века једва да има неколико : Тешићева свакако спада у тих неколико. бавећи се годинама међуратном српском књижевношћу, посебно стваралаштвом Станислава Винавера, Тешић је , једну занимљиву идеју  о реконструкцији једне најављене и никада сачињене антологије модерног српског песништва, успео да оствари. С обзиром  да знамо да ће треће и коначно српско издање наше антологије НЕСЕБИЧНИ МУЗЕЈ стићи на већину славистичких катедри по свету, Тешићеву антологију  здушно препоручујемо проучаваоцима наше модерне поезије, јер није обојена парохијално, јер је откривалачка и праведна колико је то могуће, баш зато што се Тешић, одлучивши се за књижевноисторијску реконструкцију песништва српског модернизма, имао пре свега, у виду поетичка начела несуђених антологичара : Светислава Стефановића, Тодора Манојловића и Станислава Винавера. Антологија Тешићева је једна од бољих, и  стога што Тешић није слепо следио, како сам каже : што је ПЕСНИЧКОЈ ГРАЂИ ПРИСТУПИО САМ СТВАРАЛАЧКИ, ТАКО ДА СУ  У ПОЈЕДИНИМ СЛУЧАЈЕВИМА ТА „ИЗВЕДЕНА“ НАЧЕЛА ИЗНЕВЕРАВАНА.

Тешићеву  Антологију читао сам информативно чим се појавила. Из сасвим разумљивих разлога, података о њој нема у првом и другом издању моје антологије „НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ“, јер су прво и друго издање  обухватале период српског песништва 1938 – 2000. Сада, када сам се „спустио“ до 2000. године, податак  о овој антологији се доноси овде. Практично, то је била једна од последњих антологија коју сам пажљиво ишчитавао током јуна 2001. године. Већ сам био начинио свој избор. Настојао сам да не преузимам већ изабране песме од других антологичара. Међутим, хвала Богу, да сам Тешићеву  антологију прочитао пажљиво пред сам излазак трећег издања „НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА“; то читање  је било драгоцено у једном корективном смислу и у том смислу, вреди одати и јавно, макар и окаснело, признање  Тешићу као антологичару. Када се представљају песници српског модернизма свету, добро би било, подвлачим, да се има у виду  Тешићева антологија…