Ознаке

 

 

           НА СТАКЛУ ЗАПИСАНО

 

Написао сам, за хладних дана, на прозорском стаклу неколико речи и пар нервозних знакова.

Кад отопли, мој рукопис ишчезава са стакла и све постаје провидно ; сасвим лепо видим људе, дрвеће, птице. И  небо. Али кад сунце зађе и кад захладни, све нестаје, а само моја  слова  на стаклу поново постају читљива.

 

 

            ШАКА ЗЕМЉЕ

                              За Данила Киша

 

Ноћас сам у свом свемиру,

Окружен јамом која сија :

Опојни мирис. Једну звезду

Гаси аманита мусцариа.

 

Видим себе ван себе.

И Њега : зову га газија.

Го до појаса, бујне косе,

У рукама  му врела мазија.

 

Идемо тихо. Ја га чујем.

Али не чујем се ни ја :

Пред њим су баште, зује

 

Пчеле, мирише тимијан.

Смеши му се Еутаназија,

А и он је насмијан.

____________________________________

Ибрахим ХАЏИЋ  (1944. –    ) . Песник, преводилац.  Књиге поезије : Харфа васиона (1970), Вежбање осећања (1973), Оформити јединствену животињу (1974), Врели трагови (1980) , На стаклу записано (1987), Исти живот (1988) ………… – Видети више: http://www.skd.rs/?akcija=pisacHadzicIbrahim

http://www.plastelin.com/content/view/441/89/

http://novosti-iz-bkd.blogspot.com/2009/03/ibrahim-hadzic-nigdje-se-ne-osjecam.html

 

Advertisements