Ознаке

 

 

     ЛУЦИФЕР

 

о Луциферу остаје да се прича и прича

иако песници и филозофи, а и  обични људи

тврде да се он одселио у подручје мита, уображења

и отиснуо низ звук и маглу

он се и данас шета по улицама и живи  по кућама

смишљен, равнодушан, хладнокрван

и наводи одвећ савремене људе

који су изгубили веру  у демонску моћ

и верују у чар и чуда света

у добронамерност временских мена

у исправност олуја и хујева колико и сунца

колико и ораница, колико и жарева лета

у израз племенитости сваке боре на људском лицу

он их наводи за густе шуме

у чијим се предњим редовима

зелено блистају и злате јасенови, граб, храстови

или још усправније секвоје и кедрови

чијим се врховима шета сунчев сјај

и на којима се сваког дана зауставља вечерња руј

он наводи свим тим обиљем нудећи га машти и очима

за путеве иза шума, у рупе сатанске и у маглуштине ума

не колебајући се ни колико лист на ветру

 

Луцифер лично зна да узме лик драгости и поузданости

обећавајући нове континенте и праведније планете

оснивање нових светова, успостављање нових звезданих система

а изнад свега потпуну превласт ума

и кад неког доведу у баруштине

он седа у шевар и суди и проглашава машту и заносе

музику и страсти, људске осећаје и мере

свако вансвакодневље за лудило ума

свако обиље за прекомерност

и тад се открије штура његова природа

дрвена његова подлога и утроба

 

и кад неко уз помоћ грча, бола и овосветског ума

докопа се хоризонта његовог знања

он и даље покушава да настави игру

као да је он  надлежан да простире истину

и тек кад се из маглуштина духа

у смеру супротном од смера некадашње звезде падалице

по истој путањи подигне прамење светлости

из траве и из земље, са река и са брегова

и светлост обузме висове и шумске врхове

Луцифер хитро залази за први градски угао

и наставља да унедоглед кружи светом

 

 

              АРХАНГЕЛ МИХАИЛО

 

Слутим да давно то беше.

Архангел Михаило мерио је небеским теразијама

не врлину и грех

него опсег душе, дубину и висину,

свесно и несвесно,

усправно и водоравно простирање.

 

Свесно беше остварени живот,

пропланак ума и мера духа,

несвесно  пређашњи животи

и у њима садржана дела.

 

Према космичкој мери

уливао се дух у нову планетарну судбину

да се запути звању композитора или астронома,

циркуског играча или становника села,

са увек доступном му лепотом душе.

Неки, изражени високим бројкама,

путовали су у више светове

а неки украдени или по споразуму

у ниже да покрећу витло живота брже.

 

Одавно нема теразија  архангела михаила,

многе цифре казују усавршене справе,

мере тежину и мирисе латица руже,

кутке и завијутке душе.

______________________________________________

Драгиња УРОШЕВИЋ   (1949. – ) . Песникиња, есејист. Књиге поезије : Згласје (1972), Велика дневна музика (1976), Чежња под тамним боровима (1978), Лични устанак (1989) …………..

Видети: http://www.marijapetricevic.com/citanje.php?m=1&t=draginja%20urosevic

http://www.dijaspora.nu/latinica/susreti_i_vidjenja/index.php?strana=slikarstvo

 

 

Advertisements