Бранислав ЧЕГАЊАЦ

 

Мистерија

 

Клупко си годино. Одмотаваш се.

Јесен је навикавање на све дуже сенке.

Флора сва као успење земље уз приљежно ништа

гледа ме, ушима стриже. Дубоке су њене очи,

одежда је њена од голе истине.

Ту крај стакла гране и мисли заплићу се.

Длан нову врсту змије добио је

а земља време да са страшног суда

на страшнији суд плови што год је преживело…

 

Звони круг.

У сфери  Хировитог небо многооко што указује се

понекад је ипак на нулу сводиво,

и тај грм у којем лежи зец за мене је припет,

тај грм, и камен у перју, и долазећи запаљиви снег…

 

Тако у ноћном промишљању  поезије

девет гласова за десетим гласом

нечујно по нерецивом луде.

Неутешан пред оним што зна, замисли, пева дух.

Какве му се реи у крви пале

драгог бога илузионисте светлост у води

рекло би се и даље га нечим опчињава,

и док црна трза се груда тешким пламеном олизана,

и док по кућним урвинама авет са авети везује се

и зове га да њихове везе невидљив сведок буде…

 

Одасвуд долазим, свукуда одлазим

и добро памтим оно што није било –

рекло би се море, море нечега тужног.

И анђео и јејина будна – светлосна пауза. Ја

усред ноћи, на вратима тишине која бива

мистично налзаиште духова, и са којом

спарена неизбежност показује се

као једино ваљано средиште записивања,

у свакој прилици собри свачији боже

као и сада кад сам такав

да у свачијој тмици песме има.

 

Ноћ за писање

 

Још једном ме неко

у тело Извора

сасипа сасипа

и чекам да дођем

на вратанца божијег

света.

 

Опет за дуго памћење

Звезде окупљене

у Ложишту.

 

Опет напор рађања

као силазак са ума

описује се.

____________________________________

Бранислав ЧЕГАЊАЦ    (1955. – ? ) . Књиге песама: ДОЊИ СВЕТ, 1991; НА КРОВУ ВАВИЛОНА (1992); ПРЕД КРАЈ  ВЕКА (1992);  ДОДИРИ, 1997.