Ознаке

О  ДУХОВИМА  ДРВЕЋА

 

1.

Ове дубоке непрегледне шуме,

шуме до Дрине, и шуме преко Дрине,

шуме које се простиру  све до облака,

ове јасике,

девичанске брезе,

храстови као богови и мужеви,

столетне букве, борови, липе и јеле,

претвориће се у  маљеве, у кундаке,

у ступе, мртвачке сандуке  и штаке!

 

2.

Одведи ме, Господе, одавде у неко мало

кинеско село на руској граници!

 

И ако икад до мене икако

о мојој земљи допре икаква вест,

да је не препознам, да је не разумем,

 

покривен до увета, окренут дрвеном зиду,

да заспим, у мору пеленовог мрака,

с миром руских и кинеских сељака!

 

Август 1992.

 

                                      ХРАСТ

 

Господар вода, воденица и стада,

магацина, откупних станица,

скела, мостова, житница и људи,

гледам га како влада,

како сева и грми, како суди,

седећи за трпезом  под храстом

који  ће га надживети.

 

И гледам како тај храст,

отац олује, шумни бог,

бог коме сунце изгрева из круне,

освиће у неком зимском јутру

као нарамак дрва крај фуруне.

 

И чујем како на фуруни зуји чајник

мирис липе се у снегу осећа,

и видим како скочањене руке

лончетом чаја греје дрвосеча,

 

чији син излази у пролетњи дан,

ведар, плавичаст,

капу и капут баца на храстов пањ,

копа јаму, и сади нови храст.

 

 

                                     БЛАГОВЕСТИ

 

Мрак је у шпорету,

мрак у окну.

 

Мрак је у планини и у облацима.

 

Мрак је на тавану,

мрак је у подруму.

 

Мрак је у пегли.

 

Мрак је на целом свету.

 

У мраку,

на столу,

стоји петролејка :

ко пламеног анђела

чека

палидрвце!

 

                                     ЧАСОВИ  РАЧУНА

 

 

2.

Напиши :

осам стотина хиљада милиона!

Јеси написо?

И додај двеста деведесет милијарди!

Па напиши петнаест билиона!

И девет билиона трилиона!

И двадесет један трилион кватрилиона!

Јеси ли све написо?

Сад све сабери!

 

Па ту не да нема за два чанка,

него нема ни за једну жлицу!

 

3.

 

Доћи ће нам, браћо, такви дани

да се цело Поморавље

целе зиме једним пањем греје,

целе зиме једним зрном храни!

 

 

4.

 

Гром не чујем, севање не видим,

ништа не знам , никог не познајем,

нити ког зовем, нит се одазивам коме.

 

Празно ми око у празно преда се,

низ празан пут, у празно поље зури.

 

Од оне звездане пређе и основе,

од свеколиких ми предива и ткања,

од оних месечина, од оних сунчевина,

од вилинских коса, од оних муња и дуга,

 

само ми овај водени кончић оста,

што ми с  крова  у цименту цури.

 

 

                                       НУЛТА ПЕСМА

 

1.

Кад смо схватили да нема излаза,

кад више нигде ништа, нигде никог,

нисмо у мраку ни видели, ни чули,

спазисмо како миш нестаје у нули!

 

Кад нисмо знали куд ћемо, шта ћемо,

спазисмо како краљ, следећи миша,

своје  чизме , краљевину, лулу,

све што има, однесе у нулу!

 

И поверовасмо : кад се све угаси,

кад све занеми и нестане – и богови,

и они који богове славе и хвале,

и они који на богове хуле –

чуће се наше певање из нуле!

_______________________________

Љубомир СИМОВИЋ (1935. –    ). Песник, драмски писац, есејист. Књиге поезије : Словенске елегије (1958), Весели гробови (1961),  Последња земља (1964), Шлемови (1967), Уочи трећих петлова (1972), Субота (1976), Видик на две воде  (1980), Ум за морем (1982), Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарској ( 1983), Источнице (1983), Горњи град ( 1990), Игла и конац ( 1992)……….  –   Овде су уврштене песме које су прелиминарно објављене у КР, 185 / 25. 3. 1982, у КН, 710 / 1987, у Источнику , 7 – 8  /  1993. и  Књижевности , 4 – 6 / 1994. –  Против Симовићевих ИСТОЧНИЦА  вођена је бесрамна медијска кампања у којој је узео учешћа и један  песник. Д. Урошевић је , позивајући се на самоуправљање и парајугословенство, имала заиста јаку „аргументацију“…  –  Првобитни   избор  овог песника био је обимнији…

Видети: http://www.uzice.net/pisci/ljsimovic/index.htm

ogosmilpet.blogspot.com

http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=2514.0

Advertisements