Ознаке

2.

Метле се појављују у сановницима

Као предзнаци скоре смрти.

То је њихов тајан  живот.

Међу светом понашају се као осушене уседелице

Које проповедају умереност у пићу.

 

Напуштене иза врата

Оронулих стамбених зграда,

Оне мрмљају себи у браду,

Речи као девица ветар замрачење месеца

И то најсветије од свих имена  :

Хијеронимус Бош.

 

                       АНЂЕО ЧУВАР

 

Бака ми је често причала о њему

И како пажљиво

О нама се брине

У ове тамне , паклу нагнуте дане.

 

Била је сигурна да ће ме чувати

Ван дохвата зла.

Осим тога ми је поверила

Да ћу га једном срести.

 

Заборавио сам да је питам

Хоћу ли га одмах препознати

Или ће он да ми се открије

Лично, у право време.

 

До дана данашњег пажљиво

Посматрам своје суседе.

Чак завирујем  кратковидо

У огледало док се бријем.

 

 

                         ЛЕКЦИЈА

 

Чини ми се сада

да сам све те године

био тупави

ученик

неког несланог шаљивџије.

 

Марљиво

и са смешним уважавањем

записивао сам

оно за шта сам мислио

да су његове мудре

изреке које се тичу

мог живота на том свету.

Као папагај

блебетао сам датуме

ратова и револуција.

Веселио сам се

смрти мојих мучитеља

чак сам стекао убеђење

да их је све мање

и мање.

 

Чинило ми се

да ми мој учитељ

постепено открива

неки систем

да је оно што ми казује

замршена радња

пустоловног романа

у наставцима,

чије ће последње стране

у потпуности

бити посвећене

лирским евокацијама

природе.

 

На жалост,

мало – помало,

почео сам у себи откривати

извесну неспособност

да заборавим

чак и најбезначајније појединости.

Све више сам се задржавао на почетку :

како је био ошишан војник

који је мокрио

уз нашу ограду ;

сенке дрвећа на таваници,

онај дан

кад моја мајка и ја

нисмо имали шта да једемо…

 

Некако,

нисам могао да  пређем

преко тог логорашког воза

који ме је упорно будио

сваке ноћи.

Нисам могао да ту звиждаљку,

ту тутњаву

избијем из главе…

 

У овој учионици

коју је строго опремила

моја  несаница

за клупом коју су чинила

моја два гола колена

по  први пут

у том дугом застрашујућем

школовању

прснуо сам у смех.

Опростите ми!

Сетивши се ујака

како јуриша  на барикаду

са бомбом ручне израде,

прснуо сам у смех.

______________________________________________

Чарлс СИМИЋ (1938. –            ) . Угледан и значајан амерички песник и есејист српског порекла. Пише на енглеском. Књиге поезије преведене на српскохрватски :  Изабране песме (1983) , Бескрајна туга  (1989) , Књига богова и ђавола ( 1989) , Свет се не завршава (1990) , Авенија Америка (1992) , Хотел несаница (1994) .

Овде се прештампавају песме из Симићевих  ИЗАБРАНИХ ПЕСАМА (1965 – 1982) , Нолит, Београд, 1983…Симић открива „тајно учење метли“ , метафизичка својства, Хијеронимуса Боша и „зоре хиљаду година дубоке“ итд. . –  Недавно је, Мирјана Јовановић – Лазић,  разговарала  са Симићем, и питала га : „На почетку ‘Великог краја ‘  Матија Бећковић је негде изрекао да ‘ нема мањег народа који се одрекао више својих људи ‘ „. Те речи  Симић је прокоментарисао на следећи начин : “ Бећковић је у праву. Срби се понашају као да их има на стотине милиона, тако да могу несметано да жртвују животе генерација и генерација без икаквих последица. Егзил мојих родитеља, на пример, био је (упркос многим супротним мишљењима)  резултат њихове бизарне убеђености да комунизам Србима неће донети рај  на земљи. Њихово виђење генерала Драже Михајловића није било ништа боље. Они су били људи са дубоким породичним коренима у Београду и Србији који би сасвим мирно и умрли тамо где су били рођени. Сада се од мене очекује да све то заборавим и са задовољством прихватим идеју да иста комунистичка партија и иста тајна полиција штите српске националне интересе мудро и са интегритетом. Немојте да ме засмејавате…“  (В. „Књижевне новине“ ,бр. 956, 15. јул 1997 , стр.9 , Самоћа ми прија ) . –  Може се приговорити : откуд овај песник у овој антологији? Питање није неумесно. Укључио сам га, јер представља једног од најзначајнијих Срба песника у дијаспори. Више припада америчкој но савременој српској књижевности…

Погледати: http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/254420/Carls-Simic-Amerikanci-su-u-strahu-od-poezije

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B0%D1%80%D0%BB%D1%81_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%9B

http://www.b92.net/kultura/moj_ugao.php?nav_category=559&yyyy=2011&mm=05&nav_id=513106

http://blog.b92.net/text/17365/carls-simic%3A-pesme-su-sirocad-tisine/

 

Advertisements