Ознаке

 

 

                          ОПСЕНА

 

Док борје тоне у себе

Прегризен на пола

Жабљим крекетом

И крокодилом разроким

Мучнину испијам

На води густој

И облак мехураст ловим

 

За недохватом посежем

Ал ништа да кажем

Ниушта да се заденем

 

Љуштура корњаче

Распета над стаништем ума

У тачку полазну узлет ми враћа

И стазе нема

 

Само што жена

Изнутрицом из коже  просута

Пред оком ми похотним

Омамом  шушти

 

 

                            ПРИЛОГ

  РЕВОЛУЦИОНАРНИМ ПРОМЕНАМА

 

Удбино унуче,

праунуче Коминтерне,

мамино миљенче,

изашло на Трг,

крешти о револуционарној нужности,

о демократији.

 

Запишавају га

из новина, с екрана и говорница,

а оно узвикује :

– Кока – кола!

 

Унуче новог поретка

прича о страшној садашњости

и мрачној прошлости,

а иза седам брава закључало

да му ћаћа од коза

бануо у комунизам,

из пртених гаћа

улетео у свилену кошуљу.

 

Унуче будућности,

у име дијалектике,

крекеће о реформама,

а запосело  кућу

госпође Петровић.

Разгаћило се у њеном врту,

чека да се господин Петровић

врати с  оног  света.

 

Унуче револуционарног пролећа

најављује битку свих битака,

а под камен сакрило

да му ћаћа има лаку руку.

Очевим стопама, незадрживо,

ступа на стазу Револуције.

Прекјуче, мами за супу

заклало пиле,

јуче петла.

Данас  Револуцији  принело јагње,

а сутра ће комшију Петка.

 

9. август 1992.

__________________________________________

Тиодор  РОСИЋ   (1950. –   ) . Песник, критичар, прозни писац, есејист. Књиге поезије :  Лептир (1977), Летећа кола (1980), Извештај специјалисте (1989), Одбрана од власти (1993) …..

Advertisements