Ознаке

ЕНГЛЕСКЕ ТЕМЕ  У НАПУШТЕНОЈ КУЋИ

 

Враћајући се у пет сати

По подне

 

Вијугавом

И осенченом

Асфалтном узбрдицом

 

Са августовске плаже на Топли

 

(Као рањеник

 

И готово

Понижен

 

Великом нео- номадском и  закаснелом

паганском светковином  прокључалог

сунца и заслепљујуће воде у

распомамљеним шљокицама запаљених

голих телеса у скоку  или изваљених као

трупла на усијаним  бетонским плочама

и окружених циком и смехом и

дозивима као у свеопштем неком

полуделом и радосном бродолому

 

из којег сам се кришом и срећно  као

једини можда преживели до сада тек

једва извукао)

 

Зачуо сам тиху

И успорену

 

И помало

Невешту

 

Али дубоку музику.

 

Из одавно напуштене и закључане Андрићеве

куће на Топли

 

(Која са својим увенулим вртом заклапа угао

Његошеве и ушушкане и стрме уличице

Мирка Комненовића

 

којом сам одлазио) :

 

На невидљивом

Неком

 

Али засигурно

Старом клавиру

 

(Ко зна кад и од кога ли накнадно смештеним

у утробу већ оронуле куће)

 

Као из баховог црног и надземног неког

умноженог срца

 

Или из Андрићеве још несмирене душе

 

Неко је с напором (још школским) али одано

и тачно извлачио звуке из једне

од „Енглеских свита“

 

Као да је са црним и белим својим несигурним

диркама – пипцима  неки прерано пробуђени

кућни дух још за видела наизменично

додиривао прохујало једно време и

пипао по маглинама у којима још нико

(па ни он сам ) није био…

 

 

                         ПОСЛЕДЊИ  ЛИРИЧАРИ

 

Индијанци племена Кечуа

Негде у Боливији

 

И дан – данас

 

У кругу

Својих породица

 

Употребљавају као писмо или као

својеврсну породичну азбуку

 

Мале

 

Дрвене или глинене

Луткице

 

Различитог облика.

 

Посебним распоређивањем одређених

луткица они могу да саопште све

што желе

 

укључујући и своја осећања

 

И изјаве љубави.

 

 

                              У  ЗИМСКИ  СУМРАК

 

Куда побећи у овај дан?

У густи снег? У пусти врт?

Пасти у меки болесни сан

Као на смет, под лет, у  смрт?

 

Куда побећи са овог дна?

Високо негде? Још дубље? Где?

Ево већ тешке руке сна

Прибијају те коцем за тле.

 

Куда побећи у овај час

Кристално празан, слеп и чист?

О где су врата? Где је спас?

 

То тонеш већ у тупи сан.

Срце тек шушка ко суви лист.

Зар никуд побећи у овај дан?

 

 

                              УСНУЛИ КАВЕЗ

 

Долази ноћ која буди

У теби уснули кавез

У коме звери и људи

Склапају братство, савез.

 

Ти само знаш шта бруји

у тој џунгли од тела :

Кољу се лав и славуји

И криче јата бела.

 

Низ тебе сав  крвари

Медвед са венцем од иња

И слепе слонови стари.

 

Препун си змија, мајмуна.

Док негде у дну тиња

У сетном сну златна куна.

 

 

                            УМОРНА ПЕСМА

 

Где неста страх  пред светом  ту и песма преста.

И гле : стојим сада – дрво, са обраним  плодом.

Мре у зглобу воља да се макнем с места.

Шта да радим с руком и у њој са слободом?

 

Заточени : ора је – прхните из тела!

Не лече песме никог (творце своје трују) :

Гле песника у мраку усред дана бела

Где му гавранови кришом мозак кљују.

 

Песме – исказане из грла да их чује

Велико уво света – ево натраг хује.

Зар је ту јужни крај и једино им жало?

 

Близу је празнина и руб се приближује :

Речи ове песме издржите још мало

Док вас смрт ил ћутња скора не римује.

___________________________________________

Стеван РАИЧКОВИЋ  (1928. -2007 ). Песник, преводилац, есејист… Књиге поезије :  Детињства (1950), Песма тишине (1952), Балада о предвечерју (1955), Касно лето ( 1958), Тиса (1961), Камена успаванка (1961), Песме (1963), Стихови (1964), Пролази реком лађа ( 1967), Варке (1967), Записи о црном Владимиру ( 1971), Случајни мемоари (1978), Три песме о Тиси ( 1979), Точак за мучење (1981), Панонске птице (1988), Свет око мене (1988), Хвала сунцу, земљи, трави (1989), Сувишна песма (1991)….. –  Овде су уврштене песме из КАМЕНЕ УСПАВАНКЕ  и других песникових књига. Прелиминарни избор је био обимнији. –   Као што је Ади Киша, „кастрирао“ као песника, тако је и  Вулф „кастрирао“ Раичковића као прозног писца. –     В. мој есеј : Савест, у књ. ДУХОВИ, 1, стр.  415 – 434  ( Београд,  Алманах за живу традицију, књижевност и алхемију, 1 / 1998 )

Видети : http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Usamljenost-choveka.lt.html

http://www.scribd.com/doc/35714822/Zapisi-o-Crnom-Vladimiru-Stevan-Raickovic

http://sr.wikipedia.org/sr-c/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B0%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Advertisements