Ознаке

 

           [ВЕЛИКО ВРАЋАЊЕ]

 

        ШЕСТИ КРУГ ПОМРАЧИНЕ :

                         СТРНЏАЊЕ

 

Чим се смркне

и женско и  мушко

у пећину уђе

 

Први

велику ватру

од сувих грана наложи

 

Мрак и све што гмиже

побегне дубље у пећину

 

Гори ватра

Горе чакшире

Горе сукње

И горе зубуни

 

Горе гајде

Горе виолине

 

Горе опанци

Горе сукње

Док не догоре

до појаса

 

Горе девојке

Горе жене

Горе момци

Горе ожењени

Горе дојке

Горе трбуси

Гори голо

 

Гори мозак

Гори крв

Горе живци

Горе поњаве

Гори под поњавама

Горе руке

Горе ноге

Гори лице под маскама

Горе прорези

За очи и усне

 

Гори на усанама

Гори на дојкама

Гори међу ногама

девојачким и удатим

 

Горе девице

Горе бабе

 

Нико никог не пита за године

ни сродство

Дужину и дубину и ширину

Нико не говори

 

Букти пламен

Пуцкета жар

 

Колико ко хоће

и колико може да издржи

да гори

 

Да наложи нову ватру

опет и опет

и четврти и пети и шести пут

 

Гори крв

чују се крикови

сладострасни, гукање пламена

сиктање змије у процепу

 

Беласају се бедра

Беласају се гузови

Беле се усијана тела

на пећинском пиру

 

Кад се ватра угаси

нико не скида маску

Сваком глува ноћ

заметне траг

А маске незнано где

ноћни ветар однесе

 

 

      ОДВЕЗИВАЊЕ ЧВОРА  ЗАВЕТНОГ,

                        ЗРАЧАК

 

Оцу Тадеју,

старешини манастира Витовница

 

Дух је енергија

неуништива,

бескрајна, дакле – вечна

Од рђе времена, мрака ноћи и тела

благослов одваја зрнце по зрнце

светлости

 

Грех је енергија сапета у човеку

И пошто је тежи од душе

пада као камен на дно вира

не плови површином вечности

као цвет пасуља или кромпира

 

Земља смртнике космосом

и кромпиром храни

млеком и медом и крушкама

јагњетином и бачијским сиром

вргањима и рибљом чорбом

свињетином. Зато је мисао

тамна и нејасна, тешка и – тајна.

 

Суђено рочиште гоји

оне на које стрпљиво чека

 

Свако има своје тачно време

и час

и трен у којем нема врдања

 

*

 

Ђутање и тиховање

речитије од говора

овоземаљског терета

освештано је

 

у темељу тишине

завезан је заветни чвор

тако вешто и тако једноставно

да га само живот може одвезати

 

*

 

 

Сачувајмо српски бескрај у  кривиљи!

МИ? Који ми?

 

Мртва деца, живе ране?

Тамни лелек?

Душе које дотичу древно

и неокрњено?

Главницу суштине? Корен предака?

Земаљски неисцрп?

Ткаље на разбоју несанице?

Тканице неоткривенога језика?

 

Ми? Који ми?

 

Ко ће коме скривница

или замка  бити?

Ко уклето семе?

________________________________________

Синиша  РИСТИЋ ( (1947. – ). Песник, есејист, публициста.  Књиге поезије : Клетва на броду наде ( 1968 ), Извори неизрецивости ( 1972 ),  У звезданом сну ( 1980 ) , Поткивачи удеса (1996) , Српска свитања  (1997), Велико враћање  (1997 )…… –  Овде су уврштене песме из Ристићеве књиге ВЕЛИКО ВРАЋАЊЕ (Просвета, Београд, 1997). –   В. мој есеј   ПРЕДАВАЊЕ О СТАРИЈЕМ КРУГУ, стр. 365 – 373 , у мојој  књизи In continuo, 1,   Алманах…. 1 /  1998.

 

 

Advertisements