Ознаке

ЛУДА КУЋА

 

Већ данима, као прикован, бленем

Кроз прозор, у гугутке на оголелом

Дрвету, у тмурне облаке који се

Премештају са севера на југ.

На балконима лепрша опрано рубље,

А десетак дугуљастих антена

Поспешују пријем слике у боји.

Већ данима је овде круг затворен,

Ни макац из собице моје једине

Слободице. „Луде ли куће, мили брате!“

– Грицкам нокте, дрхтим као прут.

„Стишај се, не буди толико глуп.

Шћућури се колико год можеш,

Дремни на плавичастој јастучници,

И кад те на ужету продува

Јесењи ветар, откачи нелагоде

Закували су ти их хиљадити пут.

 

10. 11. 87.

 

                           МОЛИТВА

 

Боже, сачувај ме од оних који су,

Колико до данас, увек и у свему

Били у праву, по чијем су ме

Налогу прекјуче саслушавали,

Увртали, давили. Спаси ме од оних

Што већ деценијама харају земљом,

Не хајући за годишња доба

Ни за скори двадесет и први век.

Не дај да се одрже самозвани

Наследници народа и вође партија,

Наоко пробирљиви, а у ствари

Јалови, неотесани, Осветољубиви.

Избиј им мач, распусти тајну службу,

Склони их макар неко време у страну,

Само да се до миле воље надишем,

А после  ћу умети и сам, бого мој.

 

17. 9. 87.

 

_____________________________________________

Симон  СИМОНОВИЋ (1946. – ). Песник, есејист. Књиге поезије : Прибој (1971), Градски живот (1977), Упутства за преврат (1980), Изјаве (1984),  Мајчино млеко (1988), Снови на окупу (1993)…. –   Овде су уврштене песме из књ. СНОВИ НА ОКУПУ.

Advertisements