Ознаке

РАСТРГНУТИ ДИОНИС

више пута сам умирао до сада

и оживљавао друкчији и тврђи.

сваки пут сам губио понешто важно

од природе човека и бога стицао

одличја стене. вековима се претварам

у кип, у симбол у храму, украс

будућих нараштаја, скамењујем се,

полако, као што планине зру и

троше се, као што море стари и,

губећи златан сјај, постаје плаво.

златна су само још села на морским обалама

и деца на жалу која ће ми одбити нос

и уши, поломити удове, у име једног

другог бога, који сваки пут кад умре

све више постаје камен а све мање жртва.

сместиће нас једном заједно, два тужна

и уморна мраморна лика, у блиске одаје,

где ћесмо се без иједног звука дозивати

и гледати како нови бог и нови човек

сваког тренутка умиру и оживљавају,

све док не почну да се рађају мртви

и стегнути у хладни камен. тада ћемо

последњи пут изаћи из преостале труни

живота и смрт више неће бити потребна.

_________________________________________

Саша РАДОЈЧИЋ  (Сомбор, 1963. –   ). Песник, есејист. Збирке песама : Узалудни снови (1985), Камерна музика (1992)…

Видети :  http://www.pef.uns.ac.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=48%3Adoc-dr-saa-radoji-bibliografija&catid=45&Itemid=2&lang=sr

http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2011/06/16/%D0%B1%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BE%D0%BD-%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80/

Advertisements