Ознаке

Свеопшта музика

( Малеров свијет)

Јечи и бруји до,

језеро хуји,

сасвим сам и го

човјек у олуји.

 

Ломи се граб и храст,

бјеже већ играчи,

тек у праску се страст

преда мном свлачи.

 

Није она само јека,

спој грча и сласти,

већ дуги низ лелека

 

у чврстој власти

истинскога гријеха

ту ће се разрасти.

 

 

Света Тереза Авилска

( стари заборављени сонет)

 

Ништећи ме, тијело ми извијаш у лук,

хитни ме, понеси у амбис, бол и вај,

ту држи, ту бије било, обгрли струк

и крени. Дуго да идемо. Тај пут је рај.

 

Из свега се рађам, никоме се не дам

осим теби који ме већ знаш цијелу.

Амбиса је пемного, небеса седам

у сваком сам нага на опијелу.

 

Гдје је Ријеч  којом кротиш страсти?

Гдје разговор што развезује душу?

Плашим се да једном морам пасти

 

и изгубити те. Пронеси ме кроз тмушу

да знам и не знам и да све сласти

не згасну у трпку зимску оскорушу.

______________________________________

Ранко РИСОЈЕВИЋ (село Календери, 1943. – ). Песник, прозни писац, математичар, уредник. Књиге песама :  ВИД ТАМЕ (1967), ВРЕМЕ И ВРТ (1971),  ТАКО, ПОНЕКАД (1972),  БОСАНСКЕ ЕЛЕГИЈЕ (1975), ИСТРПИ ОВО ДРАГАЊЕ (1975), СНОВИ О ВЈЕЧНОМ И ПЕСМЕ О СМРТИ (1979), ОЗОН (1986), ПРАХ (1988), БРДО (1991),  МЕСИЈА (1997). –  Песме  изабране из последње наведене књиге.

Advertisements