Радивој СТАНИВУК

 

 

РУШИ  СЕ СТАРИ, ТРУЛИ СВЕТ

 

Руши се стари, трули свет.

Тамо, где су усред дебла бургијали

црви труљења,

цароваће црви труљења.

Руши се Дрво Живота

и Дрво познања Добра и Зла.

Руши се мит, који једном  саздаше

несретни народи,

несретним народима, за спомен и утешење.

На празном небу, без Бога и богова,

у празној пустињи, без људи,

пешчана самоћа, ветар и тишина,

од пре сваког Постања.

Тада ће доћи оно што нас саблажњава,

рођено у беспомоћју

– наша врховна Сенка –

и заплакаће, над нама.

Истина душе и тела,

истина тла и поднебља,

истина, од које смо побегли.

И  гробови наши, бориће се, с нама.

Неће нас примити, победиће нас.

Самоћа, ветар, и тишина.

Од пре сваког Постања.

 

Париз, Монилмонтан, 21. мај 1992.

________________________________________________

Радивој  СТАНИВУК  (Зрењанин, 1960. –  ). Песник, критичар. Збирке : След ( 1983), Тамна градитељка (1989)…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s