Петар ПАЈИЋ

СРБИЈА

 

1

Ја сам био у Србији,

Србија је на робији :

 

Срби седе у кафани,

што пијани, што поклани.

 

Срби леже покрај друма,

из глава им ниче шума.

 

А из сваке српске главе

теку мутне три Мораве.

 

2

 

Српског вођу Карађорђа

убио је други вођа.

 

Место где је било клање

Срби зову  Радовање.

 

Убијеном и убици

дигнути су споменици.

 

Сад се сваки Србин бије

са две своје историје.

 

3

 

Србин само из ината

секирчетом млатне брата,

 

док на гробље брат се сели,

Србин се сав сневесели :

 

празно му у родној кући –

не може се ни с ким тући!

 

Жао му је брата, свега,

а досада изједе га.

 

Мучни Србин досети се :

узме штрањку – обеси се.

 

4

 

Све су српске оранице

саме као удовице.

 

Нит се оре, нит се жање,

Србије је стално мање.

 

Лети јато црних птица

преко српских ораница.

 

И гробови небом лете –

пошли Срби да се свете.

 

5

 

Из детињства видим слику :

лисица на дрвљенику.

 

Прелаз, забран и брвине –

Србија од храстовине.

 

Дувар пуко са свих страна,

а у кући – сама нана.

 

Нано моја ти нас спаси –

не дај ватри да се гаси.

 

6

 

Уместо златних зрна пшенице

посејане су наше Милице,

 

посејани су Миловани,

сад расту  као витки јаблани.

 

Из земље свете, црне, јесенске,

пламињају ко свеће душе словенске.

 

7

 

Под земљом сам ти видео лице,

Србијо, земљо небеснице,

 

под земљом теку твоје Бистрице,

под земљом звоне Студенице,

 

под земљом мач твој и штит се сија,

под земљом – цела земља Србија.

____________________________________________________________

Петар ПАЈИЋ ( 1935. –   ) . Песник, приповедач, критичар. Књиге поезије : Дан ( 1958), Љубав у брдима (1962), Песме (1967), Чисто доба ( 1968, 1994), Наша је гора од  непокора (ораториум, 1978), Ослобођење ваљева (драмска поема, 1979)… –                  Овде су изабране песме из допуњеног издања Пајићеве књиге ЧИСТО ДОБА  ( СКЗ, Београд, 1994), у којој, на њеном крају, песник пише о историјату књиге, о васкрсавању из властитог пепела…