Ознаке

 [ МОДЕЛ]

 

Ни свети ни проклети

 

довијају се како да те преваре

у шареном свету привида.

 

Вребају твој живот,

мрве га и лочу.

 

Што један замисли, други изусти ;

што један испусти, други подигне.

 

Играју се мајстора и  шегрта.

 

Ти си им модел за ђаволово унуче

и трозубу

ђаволову прабабу.

 

 

ГЛАВНИ  ЧОВЕК

 

Труди се да је изнад мене по свему, надева ми подругљиве надимке, части деминутивима, намигује и кеси се. Све чини да он буде светачки махнит, а ја смушен, никакав. Кад штогод кажем, поруши моје речи као чуњеве. Права штета! Јер, некад је било другачије, док није почео са суревњивим надметањем. Нешто помислим, да имам  крила, он би ми их замрзнуо. Претворио у санте леда.

 

 

                      КЊИШКА ПРАШИНА

 

У одељењу за часописе неки библиотекар тврди да је књишка прашина најфинија прашина. Једном је његова познаница отишла у Дом за улепшавање, на третман. Погледали су је и одмах јој рекли да ради у архиви. Одиста, наставља он, тако је та прашина ситна да улази у све поре лица, у кожу, у косу, у кости.

 

 

                    ДОСТОЈЕВСКИ

 

Очекујем је. Доћи ће. Аранжирам : намештам столице, склањам одело, бришем сто. Постављам писаћу машину и увлачим папир. Справио сам себи кафу и запалио цигарету. Доћи ће. Она. Причаћемо, дискутовати. Једном ми је рекла да је Достојевски превазиђен. Волим ја, у ствари, те разговоре о књижевности. И данас ћу покренути старе теме. Имам  неодољиву жељу да јој усред разговора спустим прст у уста.

 

 

                   ТРУЋ, ТРУЋ

 

Свуда те, бре, има, свуда, отиђем доле на југ, у приморски градић, а оно тамо твоја књига изложена, отворим новине а у новинама твоја песма, возим кола, укључим радио а они те помену, отиђем  на књижевно вече да слушам о теби, чини се као да се нигде не појављујеш а појављујеш се.

 

 

                     ГЛОДАР СВЕТИХ СПИСА

 

Свете списе, молитвенике, бревијаре, житија и посланице он бесомучно гризе и узноси се на крилима тог праха, те  мељаве.

 

                        ЛИЦА НАМЕРНИКА

 

Добро кажеш то о мојим песмама које си некада узгред прочитавао. Опаска је умесна. Али, како године прођоше, не пишем више  стихове откачене. Једноставно, у мојим речима ( као на површини воде која неумољиво протиче)  огледају се лица намерника. Сад један си од њих. Више ништа не знаш ни о мени ни о мојим песмама. Загуби ми се сваки траг.

 

                     ЛАТИЦЕ

 

1.

Биће које измишљам

само себе прождире

 

удови труп коса златна

у његовим устима нестају

 

сви његови предмети

ствари пепео крила ваздух

 

та огромна избачена материца

подиже се роса та иње то

 

гробна ружа латице склапа

копни снег планински

 

најзад уста гутају уста

и ничег више нема

 

– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –

 

 

                   ТАМНА МОЋ

 

Све те непознате и први пут виђене Особе

Уобличују се у мом сну

Приближују ме усхићењу и свакој зачудности

Јер ја сам њихов створитељ

Подижем их и одбацујем у Ништавило

Из кога су од кога су

О моју срећу нико ми не може ускратити

И моју неупоредиву Тамну Моћ

О њој говорим кад о себи говорим  У свим  приликама

Великим и

Малим

 

                        ТАВАН

 

Одавде су тек одвлачили

Односили на све могуће стране

 

Свако је имао ласо или торбу

Свако је имао џеп или заслепљено око

 

Седали су на старе сандуке

И крадом подизали  поклопце

 

Седали су на старе столице

И  вребали около  шта им треба

 

Сваку су ствар стару или нову

Окренули око вештог прста

 

Опустошили су све углове

Испревртали шкриње и полице

 

И нису долазили како Бог помаже

већ да крчкају испљувке у гушама

 

Само је прича о крининалцу

Што се скривао овде бежећи од хајкача

Остала мени да са њом  дуго живим

_________________________________________________

Новица  ТАДИЋ (1949. -2011 ) . Песник.  Књиге поезије : Присуства (1974), Смрт у столици (1975), Ждрело (1981), Огњена кокош (1982), Погани језик (1984), Ругло (1987), Песме (1988), О брату, сестри  и облаку (1990), Ноћна свита (1990), Улица (1990) , Крај године (1993), Напаст (1994),  Потукач (1994) ……… –   “ Најдаље у одбијању постојећег  свијета (или његове важеће слике) , отишао је Н. Т. : свијет је овдје препознат / жигосан као УНИВЕРЗУМ ЗЛА, НАКАЗНОСТИ  И РУГОБЕ, МОНСТРУОЗНА МАШИНА ЗЛОГ  ДЕМИЈУРГА, ПОЉЕ  САДО – МАЗОХИСТИЧКИХ И САТАНСКИХ АКЦИЈА, ЛЕГЛО НЕСРЕЋЕ И ПОСУВРАЋЕНОСТИ, сами пакао “ ( С. Тонтић ). –   Овде су уврштене песме из књ. ПОТУКАЧ,  песме објављене прелиминарно у КР, песма „Модел“ из књ. НАПАСТ , и песме објављене у КН, 776 / 1989.

Видети : http://www.e-novine.com/kultura/kultura-tema/44151-Preminuo-Novica-Tadi.html

http://www.pecat.co.rs/tag/novica-tadic/

http://www.meta-fora.com/2008/05/novica-tadic-iz-zbirke-neznan/

 

 

Advertisements