Ознаке


ПОМРАЧЕЊ
Е

 

          ШТА САЊАЈУ  А ШТА НАМ СЕ ДОГАЂА

 

све нам наши старци прорајташе

 

док нисмо пазили

на тренутак кобни

 

– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – — – – – – – – – — – – –

не знамо али остаротине

наше разуздане уграбише

и искористише шансу своје старости

 

боцу са духом злим стуцали су старци у авану

и аваном поразбијали прозоре

кроз стакла разбита исули перје из јастука

и пекмезом нам намазали слике

а брашном и бибером се испосипали по глави

и зејтином исполивали најбоље перзијанере

и испишкили се с муком у вазу од мајсена

 

и све се дало и могло још спасти

да хунцути не принеше запаљено кандило

својим жутим и злим хартијама

у које замотаваху и одмотаваху снове

као што се јабуке спремају за зиму

 

е тад је плануло

и клавир и завесе

и деца и књиге

 

Вуковар Задар Карловац

Конавле Мостар Горажде

Сарајево Дервента Винковци

Шибеник Брод Модрича

 

и сада на врелом згаришту

онога што било нам је дом

у диму и сумпору и оџацима уздрупченим

скаче не зли дух него душерда

ђипа по угљенисаним укућанима

и кези се и режи

 

а старци од пљувачке граде флашице

марљиво мрављиво нам их нуткају

 

у то нам је духа намамити

уловити

сабит

и зачепит

 

 

           МАКЕДОНИЈА

 

бејаше и моја – од сепије и цинобера

и од бистрог снега и пастрмки

коју из времена још гледају Хелени

– са лепоте ока не скидају –

и Византијци и Селџуци и Трачани

и ноћом шеће Краљевићу Марко

на хтонском Шарцу – оба винопије

с  Прилепом Вардаром Шаром Нерезима

Охридом  Битољем  Скопјем и музиком

македонском

из утробе

 

леб и сол

сада дршће

 

голоруке осмехе шаље у свим  правцима

а четири јахача Апокалипсе

атове пропињу на њеним  границама

и њиште као крмаче и зоље

да л да је растргну или  не растргну

 

 

           НЕ ВАЉА СЕ СТАНОВАТИ

                НА НОВОМ БЕОГРАДУ

 

праве српске главе

неће преко саве

 

пређу ли на другу страну

нису сасвим на балкану

 

Балкан мора бит нам судба

ко што нам је судба Удба

 

десет с лука гибаница

то је слатка србијица

 

и најлепша птица

наша је прасица

 

Србину је радост права

кад се слави крсна слава

 

и да о Светој Тројици

цркне крава Милојици

 

бре говори српски бре

да те сваки разуме

 

не узимај ништа ново

ново здраво за готово

 

плети конац

ко што ти је отац

 

и не  спознај штогод туђе

јер ће туђе да ти уђе

 

 

                ЛУДИ  И ЗБУЊЕНИ

 

браниоци српства

хрватски витезови

и соколи муслимански

једни другима јебу девојчице

дечаке жене и старице

у  мутвацима

у  тајним јавним кућама

све за слободу и част и спасење

народног имена и светих огњишта

 

 

                 ПОМРАЧЕЊЕ

 

мајка и син упињу се

да за спас главе изведу сношај

пред оружјем

и пред очима

белог дана и својих  комшија

______________________________________

Мирјана СТЕФАНОВИЋ ( 1939. –   )  Песник, прозни писац.  Књиге поезије : Волети (1960), Пролеће на Теразијама (1967), Индиго (1973), Радни дан (1979), Помрачење (1993)…. –   Овде су уврштене песме из књиге ПОМРАЧЕЊЕ.

Видети:  http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=204.0

 

 

Advertisements