Ознаке

 

 

             СТИХИЈА

 

ПОГЛЕД, ТВОРЦА

 

Под  лупом, мотриш : у обимној лабораторији :

криве кичме,

ока упртог, у хладно стакло :

кажеш : најпре : копно.

У води : горка пилула, шишти :

у мртваји,

огољен, одран, космичким каменом,

цедиш,  дрен,

на кожу, у отвор, сна.

 

НА ТАЈНОЈ ВЕЧЕРИ

 

Оставио си нож.

На раскрпћу.

Поставио замку.

Испразнио xепове. Дрангулије. Хитао

дубље.

У предео кључне кости.

Цепаш шавове. Где сам удвостручио снагу.

Положен

у повојнице.

Пружио дан. Али га ниси

окусио. Ниси познавао обичај.

Тровања из љубави.

На тајној

вечери.

 

                 СТИХИЈА

 

Рекао сам ти, увце моје, жудео сам.

„Уместо вас ја

затварам ову књигу

Склапам њене корице

У неком другом свету

Што у истом

часу букне    Сви

нестајемо  Уједињени

Последњи покушај

био нам је  Живот

на домаку“

Стихија. Надувана.

 

ЖРТВА, У ШЕТЊИ

 

Нема више булки, у пољу,

прошло је време булки, лиснатих.

Пипкам стабалца,

гола :

хиљадугодишња : рупа : спремна,

семена :

расла је, пожуда, ћилим,

из главе,

ницала је грана,

глатка.

Хиљадугодишњег, влажног,

дигао ме ветар,

окренуо,

над равницом :

има их, има их, видео сам поље булки.

____________________________________________________________________________

Милутин ПЕТРОВИЋ  (1941. –        ). Песник.   Књиге поезије : Тако она хоће (1968), Дрзновено рождество (1969), Глава на пању (1971), Промена (1974), Свраб ( 1977), Стихија ( 1983) …..    –      Овде су уврштене песме из књ. СТИХИЈА ( Изабране и нове песме), Просвета, Београд, 1983. У трећем и коначном издању  смањен број песама. Овог песника је актуелена критика драстично преценила, пре свега у односу на годину дана старијег  Мирољуба Тодоровића. Петровић је песник неуравнотеженог стваралачког  развоја; релативно је мало написао; последњу књигу је објавио поодавно; другим речима живи од „старе славе“…

Advertisements