Ознаке

Р

 

 

ПЕСНИКУ

 

Господ ти је дао свету искру. Кресни,

И обасјај  таму где песници живе,

Мајушности своје нека буду свесни.

 

Сруши, ко од шале, њихове олтаре

И идоле многе којима се диве!

Разби предрасуде и калупе старе!

 

О размахни руком крепком, нек се крха

Стара трошна зграда од дна па до врха!

Гони бедну браћу ко бура матрозе!

 

Нек застрепе, бедни! Нек у смртном страху,

Крстећи се, чују твоју песму плаху

Где грми крај њине сликоване прозе!

_______________________________________________

Милан РАКИЋ  (Београд, 1876. – 30. јун 1938, Загреб). Песник, дипломата; лепа и господска фигура. –   ПЕСМЕ (1903, Пишчево издање), НОВЕ ПЕСМЕ (С. Б. Цвијановић, Београд, 1912), ПЕСМЕ ( љубавне песме. – Друге песме. – На Косову) ( Издање „Нове Европе“, Загреб, 1924), ПЕСМЕ ( Београд, СКЗ, коло XXXIX, књ. 261), ПЕСМЕ (Издање милице М. Ракић, Београд, 1947),  ПЕСМЕ (Ново поколење, Београд, 1952). –  Избор је урађен према овом последњем издању.

Advertisements