Ознаке

 [КАКО ДОСЕЋИ РТАЊ]

 

               ИСКРИ  СЕ ОШТРИЦА   ГАЛЕРИЈЕВОГ  МАЧА

 

Можда је ово поље

некада било осмех

мек као гнездо.

 

Можда је планина Ртањ

била наш светац.

 

Можда је поље

било уморно од тишине.

 

Можда  је земља,

уседелица бестелесна,

жудела за мачем.

 

Можда је мач

летео небом

и овде се,

намерно,

зарио.

 

Можда је мач  расекао

границе времена.

 

Можда из победних мачева

липте  источници.

 

               DELIRIUM GIGANTICUS

         ( или КАКО ДОСЕЋИ РТАЊ )

 

Подижем торњеве,

релејне станице,

монтирам жичаре

да га досегнем.

Уплићем серпентине

да га обавијем.

Отварам руднике угља

да га поткопам.

Окрећем своје справе,

окрећем најзад

свој рт на њ.

 

На успоне сам слаб,

оштар ваздух ме уједа.

Где год се макао

он ме одмерава

својим Шиљком,

својом вршком чуком.

 

Проучавам траве

из књига,

али на ливади

моје незнање

гуши се у обиљу лековитог биља

 

Не могу поднети

стрпљење ове планине.

_______________________________________

Иван РАСТЕГОРАЦ (1940. – 2010) . Песник, есејист. Књиге поезије :  Песме (1965), Дрво које тече (1971), Увеличавајуће стакло (1979), Светлосни оклоп ( 1982), Лицем према истоку ( са А. Секулићем и Б. Вељковићем, 1989), Лудо говедо (1993)…….. – Овде су уврштене песме прелиминарно објављене у КН, 746 / 1988.

Видети :  http://www.politika.rs/rubrike/kultura-i-zabava/Preminuo-pesnik-Ivan-Rastegorac.sr.html

Advertisements