Ознаке

                   УСНУЛИМА

 

Изненада

напустише јутра

Јесењин Мајаковски Миљковић

Вирџинија Марина

 

Убише се

убише их

 

Срце ли то превртљиво

с мишљу нерешивом

суочено

проказа живот сам

 

Руке драге

празнину грле

Усне негдање

љубе иловачу

 

А можда лист  треперав

кап је бистротечна

у свемиру где ноћ

одгонетку зна

 

Између живих

и мртвих

ко ће једначину да реши

 

 

 ЗНАМЕЊА

 

Лица своја – печате времена, носимо путујући неједнако. А ненадано, у трену, догоди се најдубље знамење, отварање тишине.

Несрећници смо. По челима нам и борама – проказима, расту најтананије мреже. Да, ухваћени смо. За свагда у клупку, без почетка и краја, игром стасали.

Где смо?

Чије воље месо?

У часу кад се узгордиш, помисли само, да си један од милиона који путују, а пут свој не знају.

Није наше да знамо!

Кад би се могло тамо, где је светлост – дух мудре свеобухватности свемира.

 

                  НА ПУТЕВИМА

 

Хтедох о лепоти сказ.

Сјај плаветника да навестим. Али, утекоше јагањци бели. Утихну звук свирале, обзорју у част.

Помно ослушкујем. Тутњи. Све се помера. Бубња у глави, неиздрживо. Дамари бију. Крик се из грла извија. Није време безазлене игре. Није време за љупке успаванке. На путевима, клопкама мрачним, неком су (са срцем детета) заледили осмех.

И нема анђела да затруби. Ни љубави, да нас избави од удеса.

 

СЛОВО О ТАЈНИ

 

Онај што чезнути зна, види на јасном небу жар – птицу, гримизних крила. Њена пламена порука зов је гласу унутар бића, да се обелодани.

Ко пева, три и снује. Зато не питајте, зашто је незаштићен истрчао у олујну ноћ. Јаловост часова и дана, кад неоплемењени измичу, прима као пораз, ругалицу смрти над животом.

Песник упорно трага. Грца и лута.

Тако из хаоса настаје свет.

 

__________________________________________

Златија РАДОВАНОВИЋ  (1950. –   ). Песник. Књига поезије : Светлост тиховања (1998)…. –  Овде су уврштене песме  из књиге СВЕТЛОСТ ТИХОВАЊА  (Рад, Београд, 1998).

Advertisements