Ознаке

ЦАРСКА  БАРА

 

Моје  чудовиште

 

Не могу рећи да је свет једна велика

Царска Бара.

Не знам толико о свету, а још мање о

царевима.

Али ја знам царску нарав  и Његов однос

према Бари. Цар воли Бару : Она има

довољно дубина, довољно плићака,

мутног за лов ; има неговане дивљине и

спонтане питомости. То Цар воли : кад

има за  свакога, а све је Његово ;  има

непознатог у шта се одмах пуца, готових

чека, чамаца, мамаца… То Цар воли. То су

све царске потрепштине.

Усудио сам се нешто од тога поменути у

својој песми с намером  да помињући

Царску Бару и ја бар мало живим царски.

Ова бара стварно постоји. У Банату, на

Старом Бегеју, поред Тисе. Овде сам

стигао на позив пријатеља. Искрао сам се

из Босне, ишао заобилазним путевима –

преко Мачве, Срема и Бачке… Такво је

време…Заобилазно…

Рат је. Рат је царски посао. Цар је у

великим обавезама, зато смо ми сами у

Царској Бари.

Сликари сликају ћутке – искрећући

главу као млада ждребад.

Паметни писци не говоре гласно.

То рату  омогућава да доминира на

радију. Спикери говоре своје

непроверене вести. Рат је захватио

маштовите. Свако има право на своје

виђење и предвиђање, слободне процене

и позивање на мртве очевице…

Сликари у Колонији Ечка после тих

вести гасе своје транзисторе, а укључују

сензоре своје душе, узимају папире и

одлазе у пределе да слика свако своје

чудовиште.

 

Крај септембра 1991.

 

*

 

Није ово увек била царска бара

Постала је то у славу

Господара

 

онда кад је

био Мир у Пожаревцу

и Цар Карло дојаши на пицопевцу

 

цареви су све имали осим баре

а Паори били раја

и фукаре

 

па дадоше

музућ музу Калиопу

цару бару да их прими у Европу

 

*

 

Нема тога кога то не занима

зашто ли се Душа зове

Анима

 

Она живи

сама и у јатима

на опрезу са стражом на вратима

 

Нема тога кога то не занима

зашто је самовала

данима

 

о чему је

у  самоћи снивала

од кога се срамежљиво скривала

 

*

 

Кад се пада – не  каже се Светли Царе :

То је био скок са коња

на магаре

 

Пре би се то

могло рећи своме стаду :

Децо овај скок је био раван паду

 

Шта о томе мисле коњи шта магарци

тиме нек се баве твоји

Седи Старци

 

Саветници

нек докуче умом спорим

а моје је само да те упозорим

 

*

 

Стало ми је да помогнем Освајачу

За времена да препознам

страну јачу

 

Кад победи

да не будем само маса

која хрли Победника да изгласа

 

а Победник  благо кори ко да хвали

и помаже да будемо

вечно мали

 

Откако се

зна за беду нас бедника

живели смо од победе победника

 

*

 

Окружен јасноћом зала Вишом силом

мирољубив глуп и смешан

пред гомилом

 

упућен у

тајне списе закулисне

нежне речи – Суверене Неовисне

 

 

Легитиман Историјски Тајно биран

Паравојно и жестоко

Масакриран

 

Сад је касно

кад пси на све стране лају

а гаврани друге  птице не слушају

 

*

 

Сад ликују Љубитељи Пропадања

они воле кад  се пада

да одзвања

 

да се јека

чује преко Царске Баре

јер без тога они бедно животаре

 

Ником није било стало да он влада

али не зна куда пуца

кад комада

 

кад разбија

монолитно а прах цвили :

Хоћемо ли икад бити што смо били

 

*

 

Да видимо шта је било од онога

што сам знао да ће доћи

ко стонога

 

Та Немејска

Неман што је на Херакла

сада мртва на ме иде рубом пакла

 

Већ је време  Историји  да се се сети

да одвоји Фантазију

од Авети

 

да разради

механизме озарења

и одвоји Покоље од Покољења

 

*

 

Научићу ученике своје бројне

да не воде све умрле

под покојне

 

Често сумњам

да ће бити сви у Рају

кад Народу Бесмртници затребају

 

Кад се јави еуфорна неопхода

да се дели Антипод

од Антипода

 

Нек се деца

лакше снађу благо мени

кад нам оду  од користи Наречени

 

*

 

Дође тако неко време кад се пита

шта ће рећи Нада наша

Племенита

 

кад будућност

сазна ово што нас прати

кад се живот међу живе без нас врати

 

Ми смо били само један Занос  худи

савршенство које грца

у заблуди

 

а заблуда

наша није безимена

заостала а остала савремена

 

*

 

Отуд иде Стрампутица повијена

нит је просјак нит је змија

нити жена

 

Тек толико

мистерија да ти бленеш

јер ти јамчи да ћеш брже ако скренеш

 

Стрампутица – то је дакле та тетива

Пречац којим кани поћи

Перспектива

 

Она страсно

гарантује  својом вером

да Прави и Криви иду истим  смером

 

 

*

 

Шта у Царској Бари тражим  тим поводом

Паметан се не заноси

препородом

 

ни породом

ни рођењем као Неко

што мами на стрампутицу недалеко

 

којом иду људи жељни самовоље

да прекрате јер су пошли

у Миоље

 

у невреме

када немаш куд ни рашта

у ту вечност која ником не опрашта

 

*

 

Не верујем да је она Племенита

зато што се мени клања

њена свита

 

Не верујем

у бројеве осим тога

да је Други увек већи од Првога

 

Не верујем  да је знала да предвиђа

ништа осим да се све то

мени свиђа

 

Не верујем

да ће проћи без робије

ко се дрзне понуђено да одбије

 

*

 

Када прођу целе ере и еони

и ја опет у опасној

будем зони

 

хоће ли се

знати снаћи тело моје

с  другом душом  Аватари кад га споје

 

хоће ли се препознати на тој слици

да смо били недостојни

следбеници

 

који прате

сваки миг са оног света

одакле се душа спушта без лепета

 

*

 

Шта се скрива с ону страну иза мрака

одакле се пружа рука

манијака

 

шта се скрива

па да душа тако стрепи

а доказе нема чиме да поткрепи

 

а једино она зна и чува за се

да простаци не сазнају

па разгласе :

 

У човеку

једино је оно стално

што је било и остало анимално

 

*

 

Једног дана дође Душа до сазнања

да је свуда више цене

кад је мања

 

Кад се смањи

до потребе потрошача

кад оболи а не жели да ојача

 

Заведу је да издахне мимо прагме

а онда се о утвару

њену јагме

 

Ваздушаста

по потреби крута течна

благо Души може јој се јер је вечна

 

*

 

Уместо да својски  своју бригу водим

све сам досад само  да се

прилагодим

 

учинио

да ми вечно нешто значе

око мене ови Људи и Људаче

 

Та колико ја још могу – мени доста

Овај грех нек остане ми

без опроста

 

не кајем се

нит ме ико на то гони

али кажем да провери како звони

 

*

 

Ни смрадом се прошлост више ту не јавља

кости легле а преко њих

Стаза Здравља

 

Стару Курву

бившу жену мог живота

ено прати рој стрелица Визигота

 

За њом трче Келти Хуни и Авари

а њихове душе зује

ко Бумбари

 

Ја сам боле

преболео

ал не могу лаке жале прежалити

_____________________________________

Душко ТРИФУНОВИЋ (1933. -2006 ) . Песник, романсијер, драмски писац.  Књиге поезије : Златни куршум (1958), Бабова рђава баштина (1960), Јетке приповетке (1962), Тумач тираније (1966), Буквално тако (1968), Поезија (1971),  Шок – соба (1971), Књига за читање и певање (1977), Дневник и ноћник (1984),  Слободан пад (1987), Одбрана града Неума (1989) ………. –   Овде је изабрана песма објављена  у КН, 967 / 1. 2. 1998. – Видети :  http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%BE_%D0%A2%D1%80%D0%B8%D1%84%D1%83%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Advertisements