Ознаке

Буђење илузија

 

Шуми младо лишће песму заборава;

Узнемирен ветар блуди поврх њива.

Под пољупцима ветра, млада трава

Зелену главу заљубљено скрива.

 

Душа пролећа, што се расцветава,

Усељава се у чауре снова.

Прожима душу илузија плава

Док ишчезава бледи траг болова.

 

Ја слушам немо, удишући жудно,

Јак ритам мога набујалог бића.

Све је у мени светло и све будно,

К’о пред час каквог незнаног открића.

 

Плави сонет

 

С упорношћу, ја сањам тихе стране

Где се цвет снова у маглама скрива;

Где су под бледим сводом  тамних њива

Све моје жудње и све чежње дане;

 

Где, са жамором успаване гране

И са чезнућем  успаваних ива,

Водопад плавих тонова прелива

Скровишта тајна где се жежње хране.

 

Те стране да ли уопште постоје?

Ја не знам. Али када се зароје,

К’о плави хаос, болешљиве жуди

 

И душа устрепери к’о влат  сува, –

Однекуд један нежан ћув задува

И тихом мором притисне ми груди.

________________________________________

Душан СРЕЗОЈЕВИЋ (1877 – 1916). ЗЛАТНИ ДАСИ, Крагујевац, 1912…

Видети : http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=283.0

 

Advertisements