Ознаке

 

 

                           КАНТА  ЗА ЂУБРЕ

 

1

На крају крајева

Нас затрпавају

Одавно смо унутра

Аенадум генетриџ

 

И сасвим паф

 

А слутити

А слутити још једино

 

Знам – знам

 

Укључите душу

Тај  покварени  фонограф

 

Да је дам или не дам

Није питање сад

 

Одлучено је

Као у диспозитиву

 

 

2

 

Све су зделе празне

Све су канте пуне

Конзервирани спанаћ

Ха! – то је храна

За нашу глад

 

А историја  —— хроника

Двогуба хармоника

Скупља се и развлачи

Преко крила

И како кад

 

Чак се и не памти

Јер никад није ни била

Она је вергл у вечном сад

 

Сећање је кактус у њеном срцу

Мора, сувишак који тлачи

Оно је црв, црно подземље

Под земљом

И герила

 

8

Јасноћа је пола здравља

А нејасноћа

Друга половина

 

Тако се свет раставља на два поглавља

И прима као ударци у лице

 

Са много штива а мало речи

 

Болест одбијања у лудници се лечи

Нова дијагноза у музеј шаље стратиште

Госпођу гиљотину  ни слепа гомила не иште

 

Само још лудак одбија надокнаде прогреса

Од обећаног сунца добија сунчаницу

 

Онај распети

Кога држе само за реч

Церекао се

У часу галско – германског кермеса

 

Земљаци моји

Добро вам стоји

Све се више једе меса.

___________________________________________

Доброслав  СМИЉАНИЋ   ( 1939. –     ). Песник, есејист.  Књиге поезије : Грана неданог (1970), Самотан глас у заједничкој успомени (1979), Вишак вида ( 1984), Рајеви у сочиву (1985), Вечера са смрћу ( 1989), Сова возовођа (1990), Вилин камен (1993)……    Овде су уврштени фрагменти песме прелиминарно објављене у КР , 208 / 10. 4. 1983.

 

Advertisements