Ознаке

                [ Уже од песка ]

***

Једном, сањала сам кугу –

на хиљаде заражених, у брезовој шуми

водили су љубав

гулећи леђима стабла,

дишући снажно као олуја

затворена међу мирним дрвећем:

Као да гибањем тела дозивају дух подземних вода

кроз крошње протерујући и дан и одузети им век.

Изненађени: јер сваки прст, глежањ и бедро

беху покренуто чудо

сваки покрет, гипка радост чула.

Некад простор сумње и стида,

сада обиља, истинитог.

Из далека, чинило се : сасвим бела тела

су дрвеће што се гибањем присећа

заборављеног пира.

А осећање смрти, за сваког

тек одора од трава на коју се дише:

За стотине њих што су се прибијали уз стабла

као уз лоше срасле кости

изнова опипавајући свет обећан другима.

И као да се ништа није разликовало

од еденског врта

осим уверености да је он ипак негде другде:

чудесним болом поново покренут свет.

Једном, у сну о куги, после кога је буђење

отварало очи као два гроба

које напуштаху нечији удови  целе ноћи,

сасвим споро,

као да пролазе, не руб, већ растојање

од хиљаду миља.

_______________________________________________

Ана  РИСТОВИЋ   (1972. –     ). Песник и преводилац са енглеског. Књиге песама:  СНОВИДНА ВОДА (1994), УЖЕ ОД ПЕСКА (1997)…   / Видети:  http://www.scribd.com/doc/24940475/Ana-Ristovi%C4%87

http://xtratvision.forumxpress.net/t344-uze-od-peska-ana-ristovi

http://www.skd.rs/?akcija=pisacRistovicAna

Advertisements