Ознаке

 

                ЗАБРАЊЕНЕ  ИГРЕ

 

Нема осмишљеније

ни у обртима истанчаније

игре

него што је посматрати на себи

развој оне болести

која ће за нас

бити смртна:

почев од тренутка

када по ноторним симптомима

на основу слутње

или наслеђа што га читамо

из смртовница предака

већ установимо њену врсту

локацију и интезитет

и уверимо се да је у  стадију

кад  лекови и ограничавања

могу само да одлажу

– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –

 

                   МИР ПЕЋИНИ

 

Не скупљај кулисе,

не гомилај :

ормане с резбаријама

птица и гроздова

и с ћутљивим књигама и порцеланом у утроби,

нити слике

блескове нечијих допадљивих жеља,

ни пријатеље

који ти за утирање досаде

узвраћају утирањем досаде

обнажујући зубе :

треба да је пуста

кад те из ње изнесу

пећина

пећина без налаза

за археолошке очи

твојих последника.

 

 

                   ИНКАРНАЦИЈА

 

Све то –

све те жене што мину и гину

са својим луфтбалонским месима

испод лакокретних сукања

по шеталиштима и игранкама

по знојноцрпним момачким собама

и коначно

цептећи издуване

у никлованим  рашљама гинеколошких

столова –

једном  ће ипак бити мајке :

у представи неког

као Буда  камено посађени

дистрибутери казне и праштања

за којима неће престати да жуди

снежна чистота  сећања.

 

 

                  ПАЛАНАЧКИ ПЕСНИЦИ

 

Осетљивост за лепе речи

иста је

и у њима

као у великих

словоклесача ;

само их нека леност

или слабост према старим

родитељима

и неудатим  сестрама

задржи

– привремено,

тако бар они мисле –

у недоличном  друштву

ћата и накупаца,

на чији међутим захтев,

доцније

кад огуглају и оћелаве,

пијани

пијанима

увече у мензи

сузних очију

рецитују

шестостопне сонете.

 

 

               ПРЕЦВЕТАЛЕ ДЕВОЈКЕ

 

Послушно забављене

слагањем

спреме,

оне нису ни приметиле

онај један

тренутак

када су биле

лепе.

Сада,

напуштајући бучне

скупове

с много млађих око себе,

узалуд прсе

лица

начета бледилом

не схватајући

куда су ишчезли

некадашњи

похлепни

мушки погледи.

 

                           ПОДЛАЦИ

 

Сами,

иза неиспијене чаше

вина,

седе у кафанама

завидећи

испод ока

бучним пијанцима

на испршеном певању,

на стоткама што их лепе

о чела свирача

и  на снисходљивом

тапкању

жена,

које онда они,

сами,

користећи метеж и општу

посусталост,

изводе у нужнике

или коморе

и светећи се

унижењу унижењем

насилно узимају.

__________________________________________

Александар ТИШМА   (1924. – 2003).  Приповедач, есејист, песник. Књиге поезије : Насељени свет (1956), Крчма (1961)…. –  Овде се прештампавају песме из ауторових збирки.

“ Само је пораз истинит, јер је живот у крајњој консеквенцији увек пораз, уколико није од почетка до краја обмана. А мене обмане не придобијају “ ( Тишма, у једном од интервјуа, КР, 37 / мај 1975).  Зашто је овај песник напустио писање поезије ? „Поезијом сам се бавио педесетих година. У то време доживљаји које сам имао обликовали су се у мени у сажет израз сличан дефиницијама. И збиља, ако се сад сетим својих песама, чини  ми се да оне најчешће представљају дефиниције неких стања и неких вредности. Нема у њима распеваности ни маште. Можда су и послужиле само зато да обележе и омеђе неке основне теме које су ме тада заокупљале и које ће ме и касније заокупљати. Рецимо, тему забачености у „Паланачким песницима“  или тему насилног нестанка у „Јеврејском гробљу „. Али потреба за таквим саопштавањем се доста брзо исцрпла, за две – три године, можда, и није се више враћала, што не значи да се није могла  или не би могла вратити једног дана“.

Видети : http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1328,

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%A2%D0%B8%D1%88%D0%BC%D0%B0

Advertisements