Ознаке

 

 

  КОД РУСКОГ ЦАРА

 

Гледам :

цео мој живот

са незнанцем

улази у кафану

 

Хај!

(каже мој живот)

 

Њихове очи

…то је порнографија

(Никад нећемо остарити)

 

Мој живот

уопште не примеђује

да ја већ одлазим

 

 

                         АНЂЕО  У ЛАБОРАТОРИЈИ

 

Ја прецизно мерим

на малим теразијама

али ја нисам

мерач правде

ја сам мерач

фикције, одраза

параноје, шизофреније

депресије, меланхолије

како кад

а колико може

анђео у лабораторији

палог анђела

да буде срећан

_______________________________________

Александар   СЕКУЛИЋ  ( 1937. – 2009) Песник и прозаист. Прославио се удворичком песмом …  Књиге поезије  :  Једно зрно части (1971), Венецијанска кугла (1973) , Госпођа халуцинација (1978), Формула један (1980), Ко некад, ко некад (1981), Станари кукавичјег блока (1985), Ово вам је за оно (1985), Чежња за својим оригиналом (1992), Огледало према огледалу (1993) ……….. –   Овде су уврштене песме прелиминарно објављене у часопису СВЕСКЕ, 35 / јун 1997. и КН, 686 / 1985.   Пуслојић је у једном осврту ( Александар Секулић или груба скица крика, КН, 717 / 1986, стр. 14)  уочио „двогубу позицију“  песника : “ ризик и спектакл, сузе и смех. Ту је Секулић највише нашао себе. Прожима драму песништва и животни удес, сажима песничке слике, прескаче фазе наративног смисла, лепи и крпи ‘ неспојиво ‘ , из поетског материјала – као из наше фолклорне „суве дреновине од девет година“ – он цеди последњу кап“ , итд.

Видети: http://sr.wikipedia.org/sr-ec/Aleksandar_Sekuli%C4%87

 

 

Advertisements