Ознаке

 [ГДЕ ПАДЕ БУРМА ЗЛАТНА]

 

Нек си светлост

Првих звезда

прва зора

овог гнезда

буди вредан

хладних гора

буди јелен

буди звезда

Само један

један дан

нек је сан

овај град

Буди звезда

буди дан

буди један

буди чедан

као сан

као дан

као луг

као друг

драги друг

Само тај

само ту

само знај

да смо ту

да си град

да си млад

сињи јад

беше то

ко је то

гласни рог

древни бог

Беше отац

беше брат

беше кум

беше сват

беше жито које зре

беше љубав беше све

беше река

беше поље

ко те чека

шта је боље

ко ти рече баш да зна

прави смисо овог сна

Хајде оче, хајде сине

проминуше кроз планине

са муњама са висине

и облаком од прашине

вечер беше тако плава

хладна беше тако Сава

А тај брат беше сав

тако плав тако плав

тако блатав и крвав

Његов образ румен млад

врео као обла дојка

у драгане које рад

а он беше тако плах

да кроз његов нагли дах

затрепери звезда прах

Тамно модро дрво гори

Пламен то је оне зене

која оде да се бори

борба дрво које гори

беше где год ногом крене

Прво јутро оног дана

Мајка испод цветних грана

надвијена као грана

Са ње пође топла храна

усни твојој  која беше

још похлепна а већ сана

Сећаш ли се другог дана

испод оних цветних грана

где је трава утабана

како лежи та драгана

руке ти је обавила

усну усни припојила

час похлепна а час сана

Сећаш ли се другог дана

Сећаш ли се трећег дана

плавих коса оних страна

као дојки тешких грана

плавог плода пуста храна

Нигде нема таквих страна

нити мајки ни драгана

Друго драга наших страна

Моја ноћ је покопана.

Његов леш гле чист и свет

зрачи румен као цвет

изнад њеног топлог гроба

Збогом мајко љубо збогом

где год крочих својом ногом

о ширино родна збогом

чарна љубав покопана

свежа трава утабана

где је грана расцветана

збогом друже збогом брате

остављамо овај свет

свежа трава  првог доба

Његов леш сад је цвет

нико изнад њеног гроба

Нек си светлост

нек си звезда

као дан

као сан

као луг

као друг

вечни друг

Шта ти кажу  њине очи,

Ове очи?

Усред ноћи кад су пали

Кад су пали

У планине

У спарине

У дивљине и тишине, у тишине

У тишине и спарине, тебе није,

Мој делијо, моја дико, ти незнани,

Душо драга у дивљини…

Кад су пали, кад су пали

Нису знали

Шта су дали кроз тишине и дивљине

Под блатишта и урвине

За крв твоју.

Шта ти кажу њине руке

Ове руке

Усред јутра, у призвуке,

Њини прсти, њини нокти, њине руке?

Уз крик мукли, уз узвике и јауке

Кроз слапове воденица

Пред топотом муклих лица,

Мој делијо, мој соколе,

Сив соколе,

Како тупо тебе боле

Те згажене крви гране

Моје јутро и мој дане

Грдна горо Јахорино, Јахорино!

Шта ти кажу њине усне

Рујне усне

Нељубљене, недирнуте, нетакнуте, пусте усне,

У драгана?

Душа му је тако сана

Пуна чежње  и тишине

Као шума Јахорине.

Ко плавила у висине, и тишине.

Ти љубљени горски сине,

Да л су знали шта су дали

Кад су пали под утрине

под урвине

Да л су  звали

Кроз ноћ ону

Кроз дивљине да л су звали

Кроз тишине, у бескрајне  те даљине

Браћу своју?

Док чуваху ове стране

Руке беху огрејане

Сад су руке као гране

Преплетене, измешане,

Ко да један другог бране,

Мој соколе, мој јаране,

Душе драге огрејане…

Погубљени, сатрвени,

Они леже приљубљени,

Усред ове тамне горе

Ко да један другог дворе

Од смираја па до зоре.

Мртви бране ове стране

Испод звезда светле вреже

Ко два брата

Ко два верна друга леже

Усред ноћна разбојишта.

Ко би реко

Да још синоћ

Мржњом беху опијени

Да кад су се намерили

Страшно су се сукобили

У гневу се раскидали

Један другом крв су пили

Ко би реко

Да су били ко две звери

У пламену и вечери!

Та два друга

Та  два брата.

Лепших није било свата

Док се нису раскидали.

Ко би реко

Пали да су

За земљу исту

У истом часу!

Звали да л су

Браћу своју кроз дачине?

Сада леже приљубљени

Умирени, насмешени,

Усред ове чарне горе

ко да један другог дворе

Моја зоро и мој дане,

Ко да један другог бране,

Од туђина и душмана

До судњега оног дана.

*

Где паде бурма златна

И невестинска румен

И снежност деверског платна

Све прође кроз ноћ и пламен

А све то беше тамо

Рођено наше село

Још одсев који само

Расветли мртво чело

Где поред плавих вода

Ко стаза до самог свода

Даровско платно бело

Сад сенке преубаве

Отаца наших венца

Не скрију жар дубраве

Јер златна бурма страве

Заблиста с дна студенца

Сватовска рука вене

У крилу пусте жене

Кроз цело јарко вече

Крај ногу врело тече

Под главом студен камен,

Амен, Амен.

_____________________________________

РАСТКО ПЕТРОВИЋ  (1898 – 1949) . Песник, приповедач, есејист, путописац.  „КАД ПАДНЕ БУРМА ЗЛАТНА“ друга је варијанта наслова коју је Растко наменио за своју посмртну књигу стихова. Сачинио ју је пред смрт у Вашингтону, а уредник београдске „Просвете“ Светлана Велмар – Јанковић приредила за штампу (….)  Приређивач се ипак одлучио за прву варијанту наслова јер је, како каже у напоменама уз ово издање, сматрао “ да више одговара карактеру целе збирке.“ Из ове напомене видимо да приређивач ову Расткову књигу – зборник песама и поема назива збирком, иако то она, по свим правилима и позитивним искуствима о компоновању збирке песама, не може бити. То је зборник зато што је у књизи заиста сабрано све што од своје поезије Растко није био објавио. Чак је испоштована и песникова жеља да се „збирци“ прикључе, као део целине „Вук“, раније објављена поема „Час обнове“ и, у две засебне целине, на крају књиге, поеме „Азија путује“ и „Битински пастир“, које су, такође већ биле објављене. Тако је приређивач до краја отпоштовао ауторов рукопис и његовом руком сачињен распоред целина…“ ( В. књигу  Радомир Батуран : ОТКРОВЕЊЕ РАСТКА ПЕТРОВИЋА, Научна књига, Београд, 1993,  453   стр  ;  стр. 74. и даље ) . –   В. мој  есеј  : МУЗЕЈ ЖИВЕ ТРАДИЦИЈЕ, стр. 11 – 29, у књ.  МУЗЕЈ НЕМОГУЋЕГ РАТАРА, Београд, Заветине, 1996.  –            В. књ.  Растко Петровић : ПОНОЋНИ ДЕЛИЈА, Просвета, Београд, 1970 ; Светлана Велмар  – Јанковић, Последњи Расткови стихови… В. зборник радова, КЊИЖЕВНО ДЕЛО РАСТКА ПЕТРОВИЋА, Институт за књижевност и уметност, Београд, 1989.   В. Растко Петровић : САБРАНЕ ПЕСМЕ, СКЗ, Београд, 1989. . Погледати  и: http://belatukadruz.wordpress.com/2011/07/26/%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

Advertisements