Ознаке

 

                ТАВОРСКА СВЕТЛОСТ

 

*

о чиста светлости

о чиста светлости просута кроз материју

о чиста светлости што прожимаш тела од мрамора

надгробне плоче усправљене према сунцу

о чиста светлости помешана са елементима

просејана кроз земљу воду ватру

кроз ваздух просејана ношена ветровима

о чиста светлости окружена зидовима од мрака

пролазиш кроз њих брзином муња

о чиста светлости бачена у  проток

ти оживљаваш мртве

ти певаш на виру

снажиш слабе и слабиш снажне

ти прожимаш космос

моју лобању прожимаш

ти осветљаваш  материју

ти си проток

 

СВАРОГОВ ХРАМ

 

1

 

Клупа засута жутим

лишћем кестенова

тело је јесени

 

Јесењи пут

пут без повратка

никуд не води –

ничији пут,

„ничија  ружа“

Хиер ист кеин трост

 

Данима ходам у круг,

иза зида,

све идем напред,

све сам ближи рођењу

 

2

 

ово је доба једнорога

време црних гљива

црних петлова –

оно што настане нестаће

 

ово је време дима

време јајета –

храмови су хотели,

олтари колевке –

Молох отвара очи,

Сома влада светом.

 

Бог спава,

будан је Буда –

 

каква мала разлика

какав понор

 

 

3

 

Бели холови храмова.

Белина скрипторијума.

Qупка јагњад.

Звезде су на броју.

Бео месец. Заставе

у граду.

Бела лица за столом.

Бела свила.

Кроз толику белину прођох.

Ни један покрет.

Никакав пламен.

Бела, куга.

Из сазвежђа, из

млечног пута

долази.

 

ТАВОР

 

Нико не оспорава

Потврђују

Учитељ на Гору изађе

С  Петром и Јованом

И братом Јовановим

Матеј је томе сведок

Лука потврду даје

Јован вели

Ради молитве је то било

Шта било да било

Из облака светлости

Мојсеј изрони

И с њим Илија тесвићанин

Нико од ученика не чу

О чему с Учитељем збори

Нетварна белина

Али назреше

Договор склопљен би

У молитви

Све јасније бива

Одлука је пала

Светлост силази у срце

У њој бестелесан је човек

 

           ВРАНА У ВРТУ

 

Врана у врту

Крагуј у разореном тору

Трга расуту јетру јагњета

Крај разваљеног плота

Крин догорева

 

Много лета мину

А пештери у пустињи

Али никад

Тако крвав месец

Кроз смирај дана

На путу у Србију

 

Чувај сваки дах.

Дуго да те носи

Да лебдиш

Над песком

У сенци крсташа

Да збираш  сјај

У срцу

Да теку

Рајске реке

 

Не отварај печате,

Не читај поруке

Сиве маслине памте

Долазак Хананаца,

Њихово уништење,

Звер што риче над пустињом

Од горја до мора, од врата

До врата, Молохов је овде

Био дом, пре божије мане,

Пре воде из стене

 

Колиба од прућа окружена

Лејама пасуља, звон клепала

На врату овна предводника

 

 

  ЈОВАН КАНТАКУЗИН

 

У јесен 1352

 

варваре је из Витине

 

У Европу позвао

 

Јован Кантакузин,

 

Са женама и децом

 

Населио их у тврђаву Цимпе

 

Да их ако затреба

 

У борби против Срба и Бугара

 

Употреби

 

     БАЛКАН, ОПЕТ

 

На прагу  Новог века

Бат маљева, полуга,

Лупа оловних звона

Одјекује над главама

Балканске браће

 

Нечастиви не гледа

Све народе, истим оком

Једнима дели љиљане

Другима крстове

 

Они су најближи

Жртвеном олтару

 

На Корњачином острву,

Румен,

Сатана седи,

Шегрти Тевтонци,

Крсташи, Јаничари,

Јовановци

 

Само, неко

Имена наше

Погубљене браће

У  Књигу Живих

Руком Анђела

Уписује

________________________________________

Станиша НЕШИЋ  (1956. –   ) . Песник, романописац, критичар. Књиге поезије : Отварање прстена (1982), Митологије (1988), Бдење (1990),  Таворска светлост (1997)… –   Овде су  уврштене песме из књ. ТАВОРСКА СВЕТЛОСТ. ….

Advertisements