Ознаке

Н

 

                              НА КАПИЈАМА РАЈА

 

Из шуме улазимо право у комунизам

На вратима магацина ко на капије раја

За голе и гладне За башибозук и низам

Енглески хубертуси и труманова јаја

 

Сиротиња се слила у јавна купатила

Спирамо трулу прошлост  И новоговор блиста

Неписмена се руља поштено напатила

Да међ  апостолима препозна свога христа

 

Јесмо ли тад качкете од падобрана блузе

Питомци нове вере носили класно свесно

Или млеком у праху већ шминкала нас  судба

 

За ову оперету А крокодилске сузе

Јесмо ли увежбавали у оно време тесно

Кад хранила нас унра а бранила нас удба

 

 А   МОМЕ КРСНОМЕ ИМЕНУ

 

Нахранили смо господу у ћошак  мрве бацисмо

Размиљеше се по поду душе предака Раци смо

 

Нови Жидови Хазари Сву ли нас боже расија

За сунцем да нас озари Расција – Нова Сербија

 

И свуда ли смо ницали туђи себи и другима

И коме ли смо клицали кад нас у нама не има

 

А ово што је остало на оно племе не личи

У једну цркву би стало за цркву да смо прилични

 

На прагу дуго стојимо с главам испод пазува

И Лазара се бојимо у гробу док се назува

 

По чему ћеш ме познати чиме ли ћеш ме проклети

Икону  мјесец позлати Дијете мрве помети

 

     КРАЈ НАМЕТНЕ  ГРОМИЛЕ

 

Гдје нам је била кућа за ноћ је никла шума

Не шума него црква звјездано кубе неба

Од највише планине до агарјанског друма

Од сватовскога гробља до пексинова греба

Низ кланце и јаруге низ поноре и драче

Гдје црноризац гавран још поје и кад гаче

У тој пространој порти хумке су голубњаче

Сјајкају у зренику чим се небеса смраче

У виловоме долу прислуживао сам и ја

На круни од китине сребри се крст од иња

Не реци вјетар пуше то хуји литургија

Борова калуђера и јела монахиња

Крај наметне громиле читај кад озго сине

Здје лежи грешни дијак рашовић од старине

 

ИЗВЈЕШТАЈ ВЛАДИКЕ

            ЗАХУМСКО – ХЕРЦЕГОВАЧКОГ

 

Свеђи Ђурађ жито сије Макавије коси

Госпојина у сноп веже Илија приноси

Гдје су људи ако свеци по њивама раде

Чим погину посвете се у небо посаде

 

Срби су ти ко кромпири Под земљом су бољи

Ничу гдје их затрпају све по Твојој вољи

О Митрову што под земљом Димитрије сложи

Васкрсије васкрсаца а Божић обожи

 

Гробља су Ти понијела С хумки свјетлост вије

На рукама удовице посмрче се смије

Из колијевке на замјерке Твој рукосад ниче

 

За ждралима одлетјелим ждраловићи криче

Невесиње невен сије Ти коприву сади

У гробове јединака Кућо сирочади

 

ТА ЧАРНА БЕЗАКОЊА

 

У густим слаповима видим отиче време

Прастара супстанца ишчезе попут дима

У шупљој одори свете речи су најзад неме

И наш је говор сабласна пантомима

 

Ћорсокак историје Та глува машкарада

У црној магији ликују трбухозборци

Карневал бесмисла Сенама опет влада

Човеколики хаос и зелени заморци

 

Радуј се душо моја то је што си хтела

Мртав демијург кротак је попут слона

А агресивно дрхтури свака тварца

 

Мржњом је надојена напукла васиона

И сваки трен је створен за чарна безакоња

Под кажипрстом исконског криминалца

__________________________

Рајко ПЕТРОВ НОГО (1945. –  ). Песник, есејист. Књиге поезије : Зимомора ( 1967), Зверињак (1972), Безакоње ( 1977), На крају миленија (1985), Лазарева субота (1985), Лазарева субота и други дани (1990),  На капијама раја…… –  Избор је начињен из неколико песникових књига. Последња песма у овом избору се прештампава онако како је објављена у КН, 958 – 970 / 15. 2. – 15. 3. 1998. …

Advertisements