Ознаке

                              РОДИТЕЉ. ОГЛЕДАЛО

 

вечерњи поглед са преображајима који се нигде не уписују,

нигде не постану обиље. ипак их теби, лутко за спори бес,

не могу опростити. јер су некако отежали, лакше их се упамти.

доведе у прикладни ланац полусветла, читаво столеће под финим

засторима : то је ваљда приговор, лечићемо се заједно. оно

што нам је поклоњено завршити у сваком куту бића, и мења се,

мења, увек пажљиво удаљавано од стварног вида. због те

узгредне зависти ствари потамне још више, не морам их држати

на длану. чак ни сада.

у самом средишту њене патње, можда заувек, као

у доласцима и одласцима који се кошмарно смењују.

у миришљавим картонским кутијама такође остајем,

и преко свих година стављам један једини знак.

бојиш ли се заиста? могу то изговорити, могу

се приближити док још удишем твој ваздух, док

још твојом руком додирујем болест, док се између

мене и тебе одвија езотерична нит, као онда. у самом

средишту моје патње, можда заувек. ти си ту?

установила сам коначно, рече, порекло оног изненађења :

сенку, размак и откуд толике невоље са простором. морам

те обавестити о свему. од мене до издуженог стуба расте,

наиме, страх. у земљи можда утицај пребива неколико

кратких дана, буди се и о том потом. мењај га (ако хоћеш)

лековита нити, раздели суд до дна. ништа се не понавља

– измерила сам огледало. тај би се клик само прислонио.

не уз мене, рече, наиме, ужаснути родитељ – аналитичар.

простор је све што потом усрдно придржавам.

______________________________________

Желидраг НИКЧЕВИЋ  (1956. –    ) . Песник, критичар.  Књиге поезије : Осећајна архитектура (1982), Језуитски колеџ (1987), Харфа под водом (1993)…. –  Овде се прештампава песма прелиминарно објављена у КР, 331 – 332 / 1988.

Advertisements