Ознаке

        НАШИ  ТРАГОВИ

 

Свуд, свуд се бришу наши трагови

што прашина, што буђ, што пепео,

Времена рђа, злих, прождрљива,

што агресора, силеxије бес,

вешала, пљачка, под кров угарак,

проклета кама брата изрода ;

што наследника блудних неразум,

дивљачки плес над свежим ракама

где унук претка жива закопа,

што грубе грабље незахвалности,

отровна пера, лажни језици,

збегова гладних  узверен заборав,

што изобиља пјана небрига ;

… усалу сузу, сасушену крв,

равнодушности ветар развеје…

– Свуд, свуд се бришу наши трагови

 

Куд нас одмами и распуди сев

велможа тучен, избезумљен сој?

Умукла наша  песма, кукњава,

оружја звек и наковња бат,

у  Јаноку, Будиму, Сибињу.

Другима сада бујају, рађају

калеми, сетве древних сараора.

 

Где су вам кости, ускоци, мартолози

морлаци грешни, пусти граничари?

Којем све нисте непријатељу

дизали куле, бедеме, палисаде,

истурали, од свих зидина тврђе,

очајно храбре, голе своје груди?

 

А истим , оштрим, убојним железом

крчисте грмље, кротисте вирове,

пустоши дивље упитомисте ;

присојно горје незахвалног света

оплеменисте благородном лозом

Лазове  жупе, ресавске мотике.

 

Ал свуд, свуд бришу наше трагове!

 

Будим, 1961. г.

 

____________________________

Вељко ПЕТРОВИЋ ( 1884 – 1967). Песник, приповедач, есјист.  Књиге поезије : (…)  Стихови (1951), Невидљив извор (1956), Песме (1963), Крилата грудва земље (1965) …. – Овде се прештампава песма објављена у КН, 776 / 1989.

Advertisements