Љубица МРКАЉ

 

 

  ТРАНСФЕР ИЗ ПАРИСКОГ МЕТРОА

       ИЛИ СЛИКАЈУЋИ ПЕРСЕЈА

 

Од два грађанска рата, једног војног пуча и смрти милијардера, не могу да сагледам ништа сем рекламе за беспрекорну будућност… Ипак, између редова, на листовима тих било којих напредних новина причињава ми се балканска раја и у њој моје пријатељице поетесе како за Пегаза граде шталу у свакодневници, слажући густе стихове без риме, малтер мешајући од ситног стрпљења и неисплаканих суза које им на месечеве мене низ бутине клизе…

А ја? Ја не умем да насликам портрет хероја за крилато кљусе, па унезверено вичем измишљено име у сну непознатог пролазника који је запамтио вез на мом  шалу док смо  излазили из подземља на станици Стаљинград.

 

                        ЈЕДИНО

 

Као што за мачју природу

занимљив баш није

бљесак рибљег пераја

у бокалу ван домака,

тако из космичког помака

заблуделој души

ништавило крије

сјај херувимског завичаја.

 

Једино песничка мисао

Логосу се не удвара,

већ крлетку паклену

палом анђелу отвара.

_________________________________________

Љубица МРКАЉ (1946. –    ). Сликар. Књига поезије : Иконолатрија (1991)… –  Овде су уврштене  песме објављене у првој књизи Љ. Мркаљ, као и једна објављена у Књижевној речи, 25. 12. 1994.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s