Љубица МИЛЕТИЋ

 

            Оцу нашем Кирилу

 

Спавај, оче Кириле,

Сачували смо и твој завет у нашем слуху.

 

Ако се овде родио свет

Из пера по коме је канула душа,

Мора да се Бог одрекао хлеба и воде,

Мора да је постио у твоју част.

 

Уместо службе, оче Кириле,

Понављамо сваку заборављену реч,

Враћамо камену твоје појање

А праговима облик твоје стопе.

 

Спавај, оче Кириле,

У звонима се чује  мирис гласа и алги.

 

Овде где цркве расту из језера,

Овде где слово влада тишином,

Овде где стојиш тако усправан на зиду.

 

Спавај, има и нас

Који се нисмо прдали за шаку бисера

____________________________________________

Љубица МИЛЕТИЋ  ( 1948. –  ) Песник. Књиге поезије: ECCE NATURE (1974), ТЕСКОБЕ (1978), ТАКО ЈЕ БИЛО, ГОСПОДИНЕ (1985), ДИСАЊЕ НА ТРСКУ (1988), ХРИСТОС У КРЕМЉУ (1992)…

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s