Ознаке

 

 

*      

              Марку Паовици

               и  Милки Домузин

 

претешко је бреме пало на мене

пријатељу мој

не могу више срдачно

да ти пружим руку

 

и теби се обраћам

љубави моја

теби која ме не разумијеш

и дубоко позлијеђујеш својим присуством

претешко је бреме пало на мене

не могу више да те цјеливам радосно

 

управљам заран поглед према вама

али се његов жар обраћа унутра

 

осмјехујем се љубавно

али се осмијех мој обраћа унутра

 

мутна крв кола мојим жилама

 

и мој живот већ бива моја смрт

оно што треба да осјећам

оно што треба да чиним у прави час

осјећам и чиним накнадно

 

– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –

___________________________________________

Јово МАРИЋ  (1951. –    ) . Песник. Књиге поезије : Ново небеско тијело (1980), Књига смрти и разоноде (1984), Снови  о жутој ружи ( 1986)….            Овде су уврштене  фрагменти Марићеве песме прелиминарно објављене у КР, 36 / април 1975.

Advertisements