Јово МАРИЋ

 

 

*      

              Марку Паовици

               и  Милки Домузин

 

претешко је бреме пало на мене

пријатељу мој

не могу више срдачно

да ти пружим руку

 

и теби се обраћам

љубави моја

теби која ме не разумијеш

и дубоко позлијеђујеш својим присуством

претешко је бреме пало на мене

не могу више да те цјеливам радосно

 

управљам заран поглед према вама

али се његов жар обраћа унутра

 

осмјехујем се љубавно

али се осмијех мој обраћа унутра

 

мутна крв кола мојим жилама

 

и мој живот већ бива моја смрт

оно што треба да осјећам

оно што треба да чиним у прави час

осјећам и чиним накнадно

 

– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –

___________________________________________

Јово МАРИЋ  (1951. –    ) . Песник. Књиге поезије : Ново небеско тијело (1980), Књига смрти и разоноде (1984), Снови  о жутој ружи ( 1986)….            Овде су уврштене  фрагменти Марићеве песме прелиминарно објављене у КР, 36 / април 1975.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s