Ознаке

 

 

НАД БЕЛИНОМ

 

Белино празног огледала у празној кући

Белино свега што нас је мимоишло

и што нас још увек мимоилази

Белино слепила и заборава

и опет започињања на слепо

Белино дозивања и ишчекивања

Белино бела мучнино

белино црни разговору

*

У белу ноћ у касне беле сате

поређати преда се

камичак орах шишарку

суви лист шкољку скамењену

или књигу коју си давно читао

и старе фотографије

или штошта друго

што ти се надохват нађе

Узимати затим једно по једно

преметати пажљиво из руке у руку

и не журећи

затворених очију препознавати

њихов ишчезли лик и облик

њихову светлост и боје

А онда отурити све то од себе

и озарен нежном чежњом

и омамљен благим вином присећања

загледати се бело

у белину хартије пред собом

*

У белу ноћ у касне беле сате

када се затворе сва врата и сви излази

а отворе понорни простори усамљеника

призвати за саговорнике

оне којих више нема

нечујне гласове покојника

њихова удаљена лица

њихову тугу у теби

која ће и тебе наџивети

и узети перо

али застати неодлучан

и тако дуго остати

загледан бело

у белину хартије пред собом

*

Или бити слутња бити зебња

бити сам и несрећан

затећи себе у туђем сну

како трчиш заустављена даха

босоног и одузет

ни да станеш ни да се склониш

и како хоћеш а не можеш

нити знаш нити ћеш бити

и како би ти боље било да те није

и киван на себе

дуго у ноћ зурити бело

у нигдину

у белину хартије пред собом

*

У белу ноћ у касне беле сате

присетити се с болом

како су те понижавали

како сакатили

како мучки убијали

и на шта те наведоше

на шта присилише

у шта увалише

и стиснут у коштицу

запамтити их

запамтити им

али ни реч не изустити

нико те ионако не би разумео

и не таћи ни једним јединим словом

белину хартије пред собом

*

У белу ноћ у касне беле сате

све више од себе удаљен

очекивати избледеле слике и прилике

све оно што те напустило

што си неразуман напустио

дуго очекивати

њихову поновну појаву

њихову упамћену белину

у нежном праскозорју

у трку смртоносном

у смрти заслепљујућој

Дуго очекивати

и дочекати бео

белину зоре

на белини хартије пред собом

 

КАО ТИШИНА ПОСЛЕ КРИКА

 

Миљану Тихојевићу

 

У жељи за било каквим поновним сусретом

наједном схватимо да су ови предели

који нас црном слутњом окружују

све што нам је преостало

И задрхтимо од наиласка неке студени

као од најаве велике несреће

Предели као крик у тишини

и као тишина после крика

Предели никакви

унижени наружени одбачени

предели као поцепане заставе

предели разарања великог ђубришта

остатака отпадака

предели зли и наопаки

настали нехотице а задуго

Из њих сада ниче квргаво суво дрво

и неочекивано грдобно растиње

из њих узлеће мртва птица

и мртва наша душа водиља

и све су више то предели

магле магме и пепела

Затечени и скамењени

гледамо их испред и иза нас

гледамо их искоса унутра и изнутра

а они нам ево и у кућу ушли

и заувек се ту настанили

а они се већ нашим речима

и линијом цртежа служе

па и кроз наше снове распростиру

Предели као крик у тишини

и као тишина после крика

 

Ено их изван сваког објашњења

а ево их и на нашим лицима

у пролазу

_____________________________________________

Томислав МИЈОВИЋ (1932. –   ). Песник. Књиге поезије : Квартет (са П. Пејатовићем, Б. Јовановићем, Б. Тимотијевићем), 1954), На ногама (1960), Подљуте (1974), Белино црни разговору ( 1994)…. –   Овде се  прештампавају песме из књиге БЕЛИНО ЦРНИ РАЗГОВОРУ.

Advertisements