Ознаке

НИТ КОЈА САВ СВЕТ ЗАОДЕВА

 

Под манастиром пола баште

у поретку победне фаланге

биљем у обиље израста

друга половина сања дугу зиму

 

према мору пропланак сетом дише

мирише на недра нека далека

ластавице с прозора Савинога пирга

вретено времена

вежбама увезује чвор

 

монашка молитва

у Милутиновој цркви

рашчешљава чворове свезане судбине

 

нејака нит молебни

одева цео свет

алилуја алилуја алилуја

 

Бесмртни језици

 

Клијају језици звезда

језици глади што урлају

пре почетка Страшног суда

у божја уста одгурнем све

ништа ми ништа нема узети

задивљала душа давних светова

забавља се боговима ко играчкама

преко језика преко мене

котрља се кугла Земље

 

Одзвон

 

Дин дон дон

они он они он

звони звоно звон

с гори с доли

вола вола во

гола гола го

угор увор мор

гори гори гор

празно пева тор

дин дон дон

они он они он

звони звоно звон

 

* * *

 

Старац гледа пут :

пут одлази

 

дете гледа пут:

пут долази

 

Латински

 

Мртав језик

божји закон

 

може ли се

мртвим језиком

 

човек и бог

пробудити?

(…)

 

Спаривање с  ђаволом

 

Прича каже : порађа се ноћ у Нагасакију

новорођена аждајица змијуља

прети да прождере све правце света

реп саставља с главом на темену

 

стршљен поверује у предсказање

сјури јој се у недра

из недара истера ројеве недовршених уједа

крилају приче и предсказања

један залутали  жалац

забоде  ми под кожу слику света пре  приче

о спаривању с ђаволицом

сад не знам шта је изум шта грех

 

прича каже: грешно се општење

кажњава наказама

уседелицама после свега остаје језик

да се над њим деца згражавају

 

 Како ћу сам?

 

О боже страшна жељо

високо високо високо

како ћу сам сићи?

 

дно дубоко дубоко дубоко

дубље од небеске надстрешнице

 

Врата

 

Једна врата

у два света

уводе

 

тежи од топова

корак кану

 

не мари сликар стари

за звек корака који

спирају за собом свет

 

сликар судбини на подсмех

стаде на врата између два света

 

узидан у слику кликом

Христу на прилику:

посвећујем онога ко ме сања

 

(уметницима несталим у снегу узалудних  богова)

 

Стопа видела

 

Уокружена пољупцима птица

шапатом Спасова извора

четама чемпреса

мирисом маслина

 

два чемпреса страже

пред крстионицом

у крстионици облутак уз облутак

укрштају крстом крст

двери дверима се удвајају

 

под куполом царска застава

зауставља време

с лева старац Агатон

тихује над палима пред царем

над палима под заставом у славу Бога

 

са постеље пада ватром вере

великомученици васкрсавају

стопама Свете Горе

 

По поруци

 

На пристаништу тихо ко у крилу мајке

море дише шапатом шкољке

према манастиру Есфингмену

стене распоређене ко пијани сватови

испод једне стазе израња камилавка

од морске воде сашивена

у њој титрају три рибе

као да су дошле по поруци

да сведоче о светој Тројици

 

Недоглед

 

Море мишићаво

молитву понавља

 

наспрам брда Самарија

у цркви Светог Василија

дише дубока тишина

из тишине изгревају иконе

 

црква Светог Василија загледана

Самарији преко рамена

таласи мора разносе одјеке времена

са зидина Константинопоља

 

у ували иза Самарије

манастир Есфингмен се осмехује

на леђима му зру пшенично поље

под зидинама подврискује гривасто море

коњица с мора наваљује

(…)

 

Небо на земљи

 

Свечано – небо на земљи

Земља на небу

светлуцам лицем Христа

 

молитвене сене

благо додирују подножја светих

падају испред небеснице

Чудотворке Тројеручице

 

Христос мирним погледом

сабира у једно

небеса и земно

 

уздиже молитва

с висине у висину

крилатим ко одјек

с планине на  планину

(јуна 5. 1997.  у Хиландару)

________________________________________

Ратко МАРКОВИЋ  РИЂАНИН (1949. – ). Песник, есејист, библиограф. Књиге песама : МЕЂА (1986), БАЈКЕ ПО СИЗИФУ (1987), НЕВИНИ НАУМ (1989), ОШТРЕ ВОДЕ (1991), ПРЕВРНУТА ЧАША ЧИСТИНЕ (1992),  ИЛУМИНАЦИЈА ЕЛАДИЈА ВИДОВЉАНИНА (1993), ЗИМСКА ЗОРА. Изабране и нове песме (1996), ГОВОР МАТЕРИЈЕ (1997), СТОПА ( 1998). – Лепо изненађење трећег и коначног издања ове антологије. Пожељан стваралачки развој. С правом је, на жалост окаснело, добио више простора, него један од уредника његових раних књига ( В. Марковић), баш због тога пожељнијега стваралачкога развоја са бољим, верујем исходом, хвала Богу…

Advertisements